Корице уџбеника

1. Сила као узрок промене брзине тела

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Први Њутнов закон (Закон инерције): свако тело остаје у стању мировања или равномерног праволинијског кретања, све док га деловање других тела не примора да то стање промени.

Детаљно решење

Ово је теоријско питање о Првом Њутновом закону, познатом и као Закон инерције.

Корак 1: Исказ закона

Први Њутнов закон (Закон инерције) гласи:Свако тело остаје у стању мировања или равномерног праволинијског кретања, све док га деловање других тела не примора да то стање промени.

Корак 2: Значење

То значи да ако на тело не делују друга тела (или се делови других тела међусобно поништавају), оно ће и даље мировати ако је мировало, односно наставиће да се креће равномерно по правој путањи ако се тако кретало. Промена тог стања могућа је само ако на тело почне да делује сила другог тела.

Кратак запис решења:

Тело остаје у мировању или равномерном праволинијском кретању док га деловање других тела не примора да то стање промени.

Најважније из лекције

Сила као узрок промене кретања: Свака промена стања кретања тела (покретање, заустављање, промена интензитета, правца или смера брзине) последица је деловања силе.
Формула за промену брзине: \(\Delta v = v_{\text{крајње}} - v_{\text{почетно}}\).
Значење предзнака:
  • \(\Delta v > 0\) \(\rightarrow\) брзина се повећава (сила делује у смеру кретања).
  • \(\Delta v < 0\) \(\rightarrow\) брзина се смањује (сила делује супротно од смера кретања).
Јединице: Основна јединица је \(\text{m/s}\), а користи се и \(\text{km/h}\) (\(1\text{ m/s} = 3{,}6\text{ km/h}\)).
Сила је узрок промене начина (стања) кретања тела.
Деловање силе на тело може изазвати:
  • покретање тела из стања мировања,
  • заустављање тела које се креће,
  • промену вредности (интензитета) брзине (убрзавање или успоравање),
  • промену правца и смера кретања тела.
Сила већег интензитета изазива већу промену брзине тела за исто време.
Када тенисер рекетом удари лоптицу, сила којом рекет делује на лоптицу мења њен интензитет брзине, али и правац и смер њеног кретања.
Шта се дешава са брзином аутомобила када возач притисне кочницу? Која сила узрокује ту промену?
Притиском на кочницу јавља се сила кочења (трења) која делује у смеру супротном од смера кретања аутомобила, што доводи до смањења његове брзине (успоравања или заустављања).
Промена брзине (\(\Delta v\)) је физичка величина једнака разлици крајње и почетне брзине тела.
\(\Delta v\)
\(\text{m/s}\) (метар у секунди) или \(\text{km/h}\) (километар на час)
\[ \Delta v = v_{\text{крајње}} - v_{\text{почетно}} \] \(\Delta v\) – промена брзине, \(v_{\text{крајње}}\) – брзина на крају посматраног интервала, \(v_{\text{почетно}}\) – брзина на почетку посматраног интервала
Знак промене брзине одређује карактер промене:
  • \(\Delta v > 0\) (позитивна вредност): Брзина тела се повећава (\(v_{\text{крајње}} > v_{\text{почетно}}\)). Сила делује у смеру кретања тела.
  • \(\Delta v < 0\) (негативна вредност): Брзина тела се смањује (\(v_{\text{крајње}} < v_{\text{почетно}}\)). Сила делује у смеру супротном од смера кретања тела.
Ако падобранац пада брзином \(50\text{ m/s}\), а након отварања падобрана успори на \(4\text{ m/s}\), промена брзине је: \[ \Delta v = 4\text{ m/s} - 50\text{ m/s} = -46\text{ m/s} \] Негативан знак показује да се брзина смањила за \(46\text{ m/s}\).
Аутомобил који мирује на семафору креће и након неког времена достиже брзину од \(18\text{ m/s}\). Колика је промена брзине аутомобила?
Почетна брзина је \(v_{\text{почетно}} = 0\text{ m/s}\), а крајња брзина \(v_{\text{крајње}} = 18\text{ m/s}\). \[ \Delta v = v_{\text{крајње}} - v_{\text{почетно}} = 18\text{ m/s} - 0\text{ m/s} = 18\text{ m/s} \] Промена брзине је позитивна и износи \(18\text{ m/s}\).

Задаци за вежбање

Лаки задатак: Бициклиста се кретао брзином од \(5\text{ m/s}\), а затим је убрзао до \(12\text{ m/s}\). Одреди промену брзине бициклисте.
Познато је: \(v_{\text{почетно}} = 5\text{ m/s}\), \(v_{\text{крајње}} = 12\text{ m/s}\). \[ \Delta v = v_{\text{крајње}} - v_{\text{почетно}} = 12\text{ m/s} - 5\text{ m/s} = 7\text{ m/s} \] Одговор: Промена брзине бициклисте износи \(7\text{ m/s}\).
Средњи задатак: Аутомобил се кретао брзином од \(108\text{ km/h}\). Испред препреке возач је закочио и смањио брзину на \(36\text{ km/h}\). Израчунај промену брзине аутомобила у \(\text{km/h}\) и изрази је у \(\text{m/s}\).
Познато је: \(v_1 = 108\text{ km/h}\), \(v_2 = 36\text{ km/h}\).
1. Промена брзине у \(\text{km/h}\): \[ \Delta v = v_2 - v_1 = 36\text{ km/h} - 108\text{ km/h} = -72\text{ km/h} \] 2. Претварање у \(\text{m/s}\): \[ \Delta v = -72 \cdot \frac{1000\text{ m}}{3600\text{ s}} = -72 : 3{,}6 = -20\text{ m/s} \] Одговор: Промена брзине је \(-72\text{ km/h}\), односно \(-20\text{ m/s}\). Знак минус означава да је дошло до смањења брзине.
Тежи задатак: Лифт прелази пут од \(16\text{ m}\) за време од \(8\text{ s}\) крећући се сталном брзином. Колика је промена брзине лифта при поласку из стања мировања до достизања те сталне брзине, а колика при његовом заустављању на врху зграде?
1. Најпре израчунавамо сталну брзину кретања лифта: \[ v = \frac{s}{t} = \frac{16\text{ m}}{8\text{ s}} = 2\text{ m/s} \] 2. Промена брзине при поласку (од мировања \(v_0 = 0\text{ m/s}\) до \(v = 2\text{ m/s}\)): \[ \Delta v_1 = v_{\text{крајње}} - v_{\text{почетно}} = 2\text{ m/s} - 0\text{ m/s} = 2\text{ m/s} \] 3. Промена брзине при заустављању (од \(v = 2\text{ m/s}\) до мировања \(v_{\text{крајње}} = 0\text{ m/s}\)): \[ \Delta v_2 = v_{\text{крајње}} - v_{\text{почетно}} = 0\text{ m/s} - 2\text{ m/s} = -2\text{ m/s} \] Одговор: Промена брзине при поласку износи \(2\text{ m/s}\), а при заустављању \(-2\text{ m/s}\).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: