Најважније из лекције

Индекс преламања: \(n = \frac{c}{v}\) (показује колико се пута брзина светлости у средини смањује у односу на брзину у вакууму; за воду је \(1{,}33\), а за дијамант \(2{,}42\)).
Расипно сочиво: Увек формира имагинаран, усправан и умањен лик (користи се код наочара за кратковидост).
Сабирно сочиво: Када је предмет иза двоструке жижне даљине (\(p > 2f\)), лик је реалан, изврнут и умањен (примена код објектива фото-апарата).
Оптичка моћ сочива: \(\omega = \frac{1}{f}\), мери се у диоптријама (\(\text{D} = \text{m}^{-1}\)). Пример: за \(f = 0{,}5 \text{ m}\), оптичка моћ је \(\omega = 2 \text{ D}\).
Индекс преламања средине представља однос брзине светлости у вакууму и брзине светлости у датој оптичкој средини.
\[ n = \frac{c}{v} \] где је \(n\) индекс преламања средине, \(c \approx 3 \cdot 10^8 \text{ m/s}\) брзина светлости у вакууму, а \(v\) брзина светлости у посматраној средини.
Индекс преламања је неозначена (бездимензионална) величина (\(n \ge 1\)).
Материјал Индекс преламања (\(n\))
Вода (\(20 \text{ °C}\)) \(1{,}33\)
Глицерин \(1{,}47\)
Сафир \(1{,}77\)
Дијамант \(2{,}42\)
Ако се светлост кроз неку средину креће брзином \(v = 2 \cdot 10^8 \text{ m/s}\), њен индекс преламања је: \[ n = \frac{c}{v} = \frac{3 \cdot 10^8 \text{ m/s}}{2 \cdot 10^8 \text{ m/s}} = 1{,}5 \]
Колика је брзина светлости у глицерину чији је индекс преламања \(n = 1{,}47\)?
Из формуле \(n = \frac{c}{v}\) следи: \[ v = \frac{c}{n} = \frac{3 \cdot 10^8 \text{ m/s}}{1{,}47} \approx 2{,}04 \cdot 10^8 \text{ m/s} \]
За геометријску конструкцију лика код расипног сочива користе се три карактеристична зрака:
  • Зрак паралелан оптичкој оси након преламања се расипа тако да његов продужетак пролази кроз жижу са исте стране сочива.
  • Зрак који пролази кроз оптички центар сочива се не прелама.
  • Зрак усмерен ка жижи са супротне стране сочива након преламања се шири паралелно оптичкој оси.
Шематски приказ расипног сочива (вертикална линија са стрелицама усмереним ка споља) са хоризонталном главном оптичком осом. На оптичкој оси се налазе оптички центар O у средини сочива и симетрично распоређене жиже F са обе стране, на једнаким растојањима од O. Усправан предмет (стрелица AB, са врхом B изнад осе и базом A на оптичкој оси) постављен је лево од сочива. Три карактеристична зрака излазе из врха предмета B: паралелни зрак, чији се продужетак уназад (испрекиданом линијом) враћа кроз жижу F на страни предмета; централни зрак, који пролази кроз O без скретања; и зрак уперен ка жижи F на супротној страни сочива, који након преламања наставља паралелно оптичкој оси. Продужеци преломљених зрака (испрекидане линије) и сам централни зрак секу се у тачки B' испред сочива, између O и жиже F на страни предмета, формирајући имагинаран, усправан и умањен лик (мања усправна стрелица A'B', са базом A' на оптичкој оси).
Лик код расипног сочива је увек: имагинаран (замишљен), усправан и умањен.
Расипна сочива се користе код наочара за корекцију кратковидости.
За геометријску конструкцију лика код сабирног сочива користе се следећи зраци:
  • Зрак паралелан оптичкој оси након преламања пролази кроз жижу са друге стране сочива.
  • Зрак који пролази кроз оптички центар сочива се не прелама.
  • Зрак који пролази кроз жижу са исте стране сочива након преламања простире се паралелно оптичкој оси.
Детаљан шематски приказ сабирног (конвергентног) сочива. Сочиво је представљено као вертикална линија са стрелицама усмереним ка унутрашњости на врху и дну, центрирано на оптичком центру O. Главна оптичка оса је хоризонтална линија која пролази кроз оптички центар O. На оптичкој оси су означене жиже F (на страни предмета, лево од сочива) и F' (на страни лика, десно од сочива), обе на једнаком растојању f од O. Такође су означене тачке 2F (лево од сочива, на растојању 2f од O) и 2F' (десно од сочива, на растојању 2f од O).

Предмет, приказан као усправна стрелица AB (са основом A на оптичкој оси и врхом B изнад осе), налази се лево од сочива на растојању p, при чему је p > 2f (тј. тачка A је даље од сочива него тачка 2F).

Три карактеристична зрака полазе из врха предмета B и преламају се кроз сочиво:
1.  **Паралелни зрак**: Путује од B паралелно оптичкој оси до сочива, а затим се прелама и пролази кроз жижу F' (фокус на страни лика).
2.  **Централни зрак**: Путује од B праволинијски кроз оптички центар O сочива, без преламања.
3.  **Фокални зрак**: Путује од B кроз жижу F (фокус на страни предмета) до сочива, а затим се прелама и наставља паралелно оптичкој оси.

Сва три преломљена зрака секу се иза сочива, формирајући реалан, изврнут и умањен лик A'B' (са основом A' на оптичкој оси и врхом B' испод осе). Лик A'B' се налази између жиже F' и тачке 2F' (тј. на растојању q, где је f < q < 2f).
Када се предмет налази на растојању већем од двоструке жижне даљине (\(p > 2f\)), лик је: реалан (стваран), изврнут и умањен.
Овакав распоред примењује се код објектива фото-апарата (где се оштар умањен лик формира на сензору/застору) и код наочара за далековидост.
Оптичка моћ сочива (\(\omega\)) је физичка величина једнака реципрочној вредности жижне даљине тог сочива изражене у метрима.
\[ \omega = \frac{1}{f} \quad \Longleftrightarrow \quad f = \frac{1}{\omega} \] где је \(\omega\) оптичка моћ сочива, а \(f\) жижна даљина сочива.
Јединица за оптичку моћ је диоптрија (\(\text{D}\)): \[ 1 \text{ D} = 1 \text{ m}^{-1} = \frac{1}{\text{m}} \]
Ако сочиво има жижну даљину \(f = 2 \text{ m}\), његова оптичка моћ износи: \[ \omega = \frac{1}{f} = \frac{1}{2 \text{ m}} = 0{,}5 \text{ D} \]

Задаци за вежбање

Задатак 1 (Лако): Израчунати оптичку моћ сочива чија је жижна даљина \(f = 0{,}5 \text{ m}\).
Познато: \(f = 0{,}5 \text{ m}\)
Формула: \(\omega = \frac{1}{f}\)
\[ \omega = \frac{1}{0{,}5 \text{ m}} = 2 \text{ D} \] Одговор: Оптичка моћ сочива је \(2 \text{ D}\).
Задатак 2 (Средње): Жижна даљина сочива износи \(f = 25 \text{ cm}\). Израчунати оптичку моћ тог сочива.
Познато: \(f = 25 \text{ cm} = 0{,}25 \text{ m}\)
Рачун: \[ \omega = \frac{1}{f} = \frac{1}{0{,}25 \text{ m}} = 4 \text{ D} \] Одговор: Оптичка моћ сочива је \(4 \text{ D}\).
Задатак 3 (Тешко): Светлост пролази кроз дијамант брзином \(v \approx 1{,}24 \cdot 10^8 \text{ m/s}\).
а) Одредити индекс преламања дијаманта (узети \(c = 3 \cdot 10^8 \text{ m/s}\)).
б) Ако испред сабирног сочива жижне даљине \(f = 1{,}5 \text{ cm}\) поставимо кристал дијаманта на растојање \(p = 3{,}6 \text{ cm}\), какве ће бити особине формираног лика?
а) Индекс преламања: \[ n = \frac{c}{v} = \frac{3 \cdot 10^8 \text{ m/s}}{1{,}24 \cdot 10^8 \text{ m/s}} \approx 2{,}42 \] б) Особине лика:
Двострука жижна даљина сочива износи: \[ 2f = 2 \cdot 1{,}5 \text{ cm} = 3{,}0 \text{ cm} \] Пошто је растојање предмета \(p = 3{,}6 \text{ cm} > 2f\), лик формиран помоћу сабирног сочива биће: реалан, изврнут и умањен.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: