Најважније из лекције

Сферна огледала: Деле се на конкавна (издубљена – сабирна) и конвексна (испупчена – расипна).
Жижна даљина: Растојање жиже од темена огледала: \( f = \frac{r}{2} \).
Једначина огледала: \( \frac{1}{f} = \frac{1}{p} + \frac{1}{l} \) (за имагинаран лик \( l < 0 \); за конвексно огледало \( f < 0 \)).
Линеарно увећање: \( u = \frac{L}{P} = \frac{l}{p} \).
Правило за конвексно огледало: Даје увек имагинаран, усправан и умањен лик (ретровизори, кривине).
Правило за конкавно огледало: Особине лика зависе од положаја предмета; даје увећан и усправан лик само када је предмет постављен ближе од жиже (\( p < f \)).
Сферна огледала су углачане сферне површине (делови сфере) које одбијају светлосне зраке према закону одбијања светлости.
Издубљено (конкавно) огледало – огледало чија је унутрашња површина сфере углачана. Ово огледало сабира (фокусира) паралелне светлосне зраке након одбијања.
Испупчено (конвексно) огледало – огледало чија је спољашња површина сфере углачана. Ово огледало расипа паралелне светлосне зраке након одбијања.
Шематски приказ сферних огледала:
а) **Издубљено (конкавно) огледало:** Вертикални конкавни лук, са унутрашњом површином која је углачана и рефлектујућа (означена шрафуром или дебљом линијом). Приказана је хоризонтална главна оптичка оса која пролази кроз центар огледала. Неколико паралелних светлосних зрака долази са леве стране, паралелно са оптичком осом. Након одбијања од огледала, сви зраци се сабирају и пролазе кроз једну тачку (жижу) на главној оптичкој оси испред огледала. Смер упадних и одбијених зрака је означен стрелицама.
б) **Испупчено (конвексно) огледало:** Вертикални конвексни лук, са спољашњом површином која је углачана и рефлектујућа (означена шрафуром или дебљом линијом). Приказана је хоризонтална главна оптичка оса која пролази кроз центар огледала. Неколико паралелних светлосних зрака долази са леве стране, паралелно са оптичком осом. Након одбијања од огледала, зраци се расипају. Замишљени продужеци одбијених зрака (приказани испрекиданим линијама) секу се у једној тачки (жижи) на главној оптичкој оси иза огледала. Смер упадних и одбијених зрака је означен стрелицама. Оба дијаграма треба да буду јасно раздвојена и означена као 'а)' и 'б)'.
Како се понашају упадни паралелни светлосни зраци након одбијања од конкавног, а како након одбијања од конвексног огледала?
Након одбијања од конкавног огледала зраци се сакупљају у једној тачки (жижи), док се након одбијања од конвексног огледала зраци расипају тако да се њихови замишљени продужеци секу у жижи иза огледала.
Приказати конкавно (издубљено) сферно огледало са његовим карактеристичним елементима. Главна оптичка оса је хоризонтална права линија која пролази кроз огледало. Теме огледала (T) је средишња тачка огледала на оптичкој оси. Центар кривине (C) и жижа или фокус (F) су тачке на оптичкој оси, при чему се F налази између T и C. Жижа (F) је тачно на половини растојања између темена (T) и центра кривине (C), односно F је средиште дужи TC. Полупречник кривине (r) је дужина дужи CT. Жижна даљина (f) је дужина дужи FT. Сви елементи T, C, F, r, f треба да буду јасно означени на цртежу.
Основни елементи сферног огледала:
  • Центар кривине (\( C \)) – центар сфере чији је огледало део.
  • Теме огледала (\( T \)) – средишња тачка сферне површине огледала.
  • Главна оптичка оса – права која пролази кроз теме огледала (\( T \)) и центар кривине (\( C \)).
  • Полупречник кривине (\( r \)) – растојање од центра кривине до темена огледала.
  • Жижа или фокус (\( F \)) – тачка на главној оптичкој оси у којој се секу одбијени зраци (или њихови продужеци) који су пре одбијања били паралелни главној оптичкој оси.
  • Жижна даљина (\( f \)) – удаљеност жиже од темена огледала.
\[ f = \frac{r}{2} \] Жижна даљина једнака је половини полупречника кривине огледала.
Код конкавног огледала жижа је реална (налази се испред огледала у пресеку стварних одбијених зрака).
Код конвексног огледала жижа је имагинарна (налази се иза огледала у пресеку продужетака одбијених зрака).
Ако сферно огледало има полупречник кривине \( r = 40\text{ cm} \), његова жижна даљина је: \[ f = \frac{r}{2} = \frac{40\text{ cm}}{2} = 20\text{ cm} \]
За геометријску конструкцију лика тачке довољно је користити било која два од четири карактеристична зрака чија су кретања позната:
Детаљна конструкција лика за конкавно (издубљено) сферно огледало помоћу четири карактеристична зрака. Приказана је главна оптичка оса са тачкама: теме огледала (T), жижа (F) и центар кривине (C). Теме огледала (T) је у координатном почетку. Жижа (F) се налази на половини растојања између T и C, тако да је растојање TF = FC. Предмет је представљен усправном стрелицом А'А, постављеном испред огледала, иза центра кривине (C).

1.  **Паралелни зрак:** Упадни зрак полази од врха предмета (А) паралелно са главном оптичком осом, удара у огледало. Одбијени зрак пролази кроз жижу (F).
2.  **Централни зрак:** Упадни зрак полази од врха предмета (А), пролази кроз центар кривине (C) и удара у огледало. Одбијени зрак се враћа истим путем, кроз центар кривине (C).
3.  **Жижни зрак:** Упадни зрак полази од врха предмета (А), пролази кроз жижу (F) и удара у огледало. Одбијени зрак се простире паралелно са главном оптичком осом.
4.  **Темени зрак:** Упадни зрак полази од врха предмета (А) и пада директно у теме огледала (T). Одбијени зрак се простире тако да је угао одбијања једнак углу упада у односу на главну оптичку осу. Оба угла, упадни и одбијени угао у односу на главну оптичку осу код тачке Т, означена су са α.

Све упадне и одбијене зраке приказати са стрелицама које показују смер кретања. Лик предмета је представљен обрнутом стрелицом А'А'', формираном у пресеку одбијених зрака, између жиже (F) и центра кривине (C).
Паралелни зрак: Зрак који полази од врха предмета паралелно са главном оптичком осом, након одбијања пролази кроз жижу \( F \) (или његов продужетак пролази кроз \( F \)).
Централни зрак: Зрак који пролази кроз центар кривине \( C \), након одбијања се враћа истим путем у супротном смеру.
Жижни зрак: Зрак који пролази кроз жижу \( F \), након одбијања се простире паралелно са главном оптичком осом.
Темени зрак: Зрак који пада директно у теме огледала \( T \), одбија се под истим углом у односу на главну оптичку осу према закону одбијања.
Лик тачке настаје у тачки пресека ових одбијених зрака (или њихових продужетака). Спуштањем нормале из те тачке на главну оптичку осу добија се цео лик предмета.
Лик предмета у општем случају може бити:
  • Реалан (стваран) – када настаје пресеком одбијених зрака (испред огледала; може се ухватити на заклону/папиру) или имагинаран (нестваран) – када настаје пресеком продужетака зрака (иза огледала; не може се регистровати на заклону).
  • Усправан или обрнут у односу на предмет.
  • Увећан, умањен или исте величине као предмет.
Врста огледала Положај предмета (\( p \)) Особине лика
Конкавно (издубљено) \( p > 2f \) (иза центра \( C \)) Реалан, обрнут, умањен
\( p = 2f \) (у центру \( C \)) Реалан, обрнут, исте величине
\( f < p < 2f \) (између \( F \) и \( C \)) Реалан, обрнут, увећан
\( p = f \) (у жижи \( F \)) Лик не настаје (зраци су паралелни, лик је у бесконачности)
\( p < f \) (између \( T \) и \( F \)) Имагинаран, усправан, увећан
Конвексно (испупчено) Било где испред огледала Увек: имагинаран, усправан и умањен
Где треба поставити предмет испред конкавног огледала да би се добио усправан и увећан лик?
Предмет треба поставити између темена и жиже огледала (\( p < f \)). Тада је лик имагинаран, усправан и увећан.
\[ \frac{1}{f} = \frac{1}{p} + \frac{1}{l} \] \( f \) – жижна даљина, \( p \) – удаљеност предмета од темена, \( l \) – удаљеност лика од темена огледала.
Правила за предзнаке:
  • \( l > 0 \) за реалан лик (испред огледала); \( l < 0 \) за имагинаран лик (иза огледала).
  • \( f > 0 \) за конкавно огледало; \( f < 0 \) за конвексно огледало.
\[ u = \frac{L}{P} = \frac{l}{p} \] \( u \) – линеарно увећање, \( L \) – величина (висина) лика, \( P \) – величина (висина) предмета.
  • Ако је \( u > 1 \), лик је увећан.
  • Ако је \( u < 1 \), лик је умањен.
  • Ако је \( u = 1 \), лик је исте величине као предмет.
Предмет се налази на удаљености \( p = 30\text{ cm} \) од конкавног огледала жижне даљине \( f = 10\text{ cm} \).
Удаљеност лика од темена износи: \[ \frac{1}{l} = \frac{1}{f} - \frac{1}{p} = \frac{1}{10} - \frac{1}{30} = \frac{3 - 1}{30} = \frac{2}{30} = \frac{1}{15} \Rightarrow l = 15\text{ cm} \] Лик је реалан (\( l > 0 \)) и удаљен \( 15\text{ cm} \) од темена огледала.
Примена конкавних огледала:
  • Увећање блиских предмета (\( p < f \)): козметичка огледала за шминкање и бријање, стоматолошка огледала, огледала за преглед грла.
  • Усмеравање и сабирање светлости: фарови аутомобила и рефлектори (сијалица се поставља у жижу огледала како би се добио паралелан сноп светлости), астрономски телескопи, пројекциони апарати, соларне пећи.
Примена конвексних огледала:
  • Широко видно поље: ретровизори у аутомобилима (омогућавају возачу бољи преглед саобраћаја), безбедносна огледала на непрегледним раскрсницама, оштрим кривинама и у тржним центрима.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Полупречник кривине сферног огледала је \( r = 24\text{ cm} \). Колика је његова жижна даљина?
Жижна даљина сферног огледала једнака је половини полупречника кривине: \[ f = \frac{r}{2} = \frac{24\text{ cm}}{2} = 12\text{ cm} \] Одговор: Жижна даљина износи \( 12\text{ cm} \).
Задатак 2 (средњи): Предмет висине \( P = 4\text{ cm} \) налази се на удаљености \( p = 20\text{ cm} \) испред конкавног огледала полупречника кривине \( r = 20\text{ cm} \). Одредити положај лика (\( l \)), висину лика (\( L \)) и његове особине.
1. Налазимо жижну даљину: \[ f = \frac{r}{2} = \frac{20\text{ cm}}{2} = 10\text{ cm} \] 2. Примењујемо једначину огледала: \[ \frac{1}{l} = \frac{1}{f} - \frac{1}{p} = \frac{1}{10\text{ cm}} - \frac{1}{20\text{ cm}} = \frac{2 - 1}{20\text{ cm}} = \frac{1}{20\text{ cm}} \Rightarrow l = 20\text{ cm} \] 3. Рачунамо висину лика помоћу увећања: \[ u = \frac{l}{p} = \frac{20\text{ cm}}{20\text{ cm}} = 1 \] \[ L = u \cdot P = 1 \cdot 4\text{ cm} = 4\text{ cm} \] Особине лика: Лик је реалан (\( l > 0 \)), обрнут, исте величине као предмет (\( L = 4\text{ cm} \)) и налази се у центру кривине (\( l = 20\text{ cm} \)).
Задатак 3 (средњи/тежи): Предмет се налази на удаљености \( p = 30\text{ cm} \) испред конвексног огледала жижне даљине \( 15\text{ cm} \). На ком растојању од темена огледала настаје лик и какво је линеарно увећање?
Код конвексног огледала жижна даљина има негативан предзнак: \( f = -15\text{ cm} \).
Применом једначине сферног огледала: \[ \frac{1}{l} = \frac{1}{f} - \frac{1}{p} = \frac{1}{-15} - \frac{1}{30} = -\frac{2}{30} - \frac{1}{30} = -\frac{3}{30} = -\frac{1}{10\text{ cm}} \] \[ l = -10\text{ cm} \] Знак минус означава да је лик имагинаран и налази се \( 10\text{ cm} \) иза огледала.
Увећање: \[ u = \frac{|l|}{p} = \frac{10\text{ cm}}{30\text{ cm}} = \frac{1}{3} \] Одговор: Лик настаје на удаљености \( 10\text{ cm} \) иза темена огледала, имагинаран је, усправан и умањен три пута (\( u = \frac{1}{3} \)).
Задатак 4 (тежак): Предмет висине \( 2\text{ cm} \) постављен је испред конкавног огледала жижне даљине \( 12\text{ cm} \) на удаљености од \( 8\text{ cm} \). Одредити положај лика, његову висину и навести особине лика.
Подаци: \( P = 2\text{ cm} \), \( f = 12\text{ cm} \), \( p = 8\text{ cm} \).
1. Положај лика: \[ \frac{1}{l} = \frac{1}{f} - \frac{1}{p} = \frac{1}{12} - \frac{1}{8} = \frac{2 - 3}{24} = -\frac{1}{24} \Rightarrow l = -24\text{ cm} \] 2. Увећање и висина лика: \[ u = \frac{|l|}{p} = \frac{24\text{ cm}}{8\text{ cm}} = 3 \] \[ L = u \cdot P = 3 \cdot 2\text{ cm} = 6\text{ cm} \] Одговор: Пошто је \( l < 0 \), лик је имагинаран (настаје \( 24\text{ cm} \) иза огледала), усправан и троструко увећан (\( L = 6\text{ cm} \)).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: