Најважније из лекције
Кроз примере се примењују елементарна количина наелектрисања, закон одржања наелектрисања и Кулонов закон. Свако наелектрисање је целобројни умножак елементарног, \( q = n\,e \), па се број „вишка" електрона рачуна као \( n = \dfrac{q}{e} \), где је \( e = 1{,}6 \cdot 10^{-19}\,\text{C} \). Наелектрисање изолованог система се одржава (при спајању тела алгебарски збир наелектрисања остаје исти и распоређује се по телима). Сила узајамног деловања двеју тачкастих наелектрисаних честица дата је Кулоновим законом \( F = k\,\dfrac{q_1 q_2}{r^2} \).
Наелектрисање тела је целобројни умножак елементарног наелектрисања \( e = 1{,}6 \cdot 10^{-19}\,\text{C} \).
\[ n = \frac{q}{e} \]
За тело наелектрисано трењем са \( q = -12{,}8 \cdot 10^{-19}\,\text{C} \): \( n = \dfrac{12{,}8 \cdot 10^{-19}}{1{,}6 \cdot 10^{-19}} = 8 \) „вишка" електрона.
У изолованом систему алгебарски збир наелектрисања остаје непромењен.
При додиру два једнака тела наелектрисана разноименим количинама једнаким по апсолутној вредности, збир је нула, па заједничко тело остане ненаелектрисано.
Сила узајамног деловања двеју тачкастих наелектрисаних честица сразмерна је производу количина наелектрисања, а обрнуто сразмерна квадрату растојања.
\[ F = k \, \frac{q_1 \, q_2}{r^2} \]
Ако се растојање повећа \( n \) пута, сила се смањи \( n^2 \) пута.
