Најважније из лекције
План-резиме
- Постанак Земље
- Земља је стара око 4,6 милијарди година
- настала од облака космичке прашине и гасова, као и друге планете Сунчевог система
- била је ужарена лопта; хлађењем су стене очврснуле и настала је Земљина кора
- Слојеви унутрашњости (од површине ка средишту)
- Земљина кора → омотач језгра (до око 2.900 km) → Земљино језгро (средиште на око 6.378 km)
- разликују се по саставу, температури и агрегатном стању
- Земљина кора – површински, чврст, стеновити омотач
- океанска: 6–10 km, испод океана, око 60% површине
- континентална: 25–70 km, испод континената и приобаља, око 40% површине
- Омотач језгра
- горњи – чврст; са кором чини литосферу
- доњи – стене углавном растопљене = магма; покрети магме померају плоче и изазивају вулкане и земљотресе
- Земљино језгро – претежно никл и гвожђе
- спољашње – течно
- унутрашње – чврсто (огроман притисак), иако је топлије
- Температура расте са дубином
- површина 15°C; омотач 600°C – око 4.000°C; језгро 4.300–6.500°C
- унутрашњост се проучава преко вибрација (земљотреси, експлозије); најдубља бушотина – Кола, 12,2 km
Земља није постојала одувек – стара је око 4,6 милијарди година.
Постанак – према једном мишљењу, Земља је, као и друге планете Сунчевог система, настала од великог облака космичке прашине и гасова.
- Ужарена лопта – Земља на почетку свог постанка.
- Хлађење – растопљене стене на површини очврснуле су и створиле Земљину кору.
- Земља је временом добила Месец, литосферу, хидросферу, атмосферу и живи свет; да је стара годину дана, човек би се појавио 25 минута пре Нове године.
Слојеви се разликују по саставу, температури и агрегатном стању. Од површине ка средишту: Земљина кора, омотач језгра и Земљино језгро.
- Омотач језгра – до дубине од око 2.900 km.
- Средиште Земље – на дубини од око 6.378 km.
- Најдубља бушотина, на полуострву Кола у Русији, досеже само 12,2 km, па научници унутрашњост Земље проучавају помоћу вибрација од земљотреса и експлозија.
Земљина кора – површински, чврст омотач Земље, изграђен од чврстих стена.
- Океанска кора – тања, 6–10 km; испод океана; око 60% површине Земље.
- Континентална кора – дебља, 25–70 km; испод континената и приобалног појаса; око 40% површине Земље.
- Континентална кора дебља је испод високих планина, као што су Хималаји, него испод низија, као што је Панонска низија.
Омотач језгра – слој испод Земљине коре, до дубине од око 2.900 km; дели се на горњи и доњи.
- Горњи омотач језгра – у чврстом агрегатном стању.
- Доњи омотач језгра – стене углавном растопљене због високе температуре, крећу се под притиском.
Литосфера – зона коју чине Земљина кора и горњи омотач језгра.
Магма – растопљена маса стена у доњем омотачу језгра.
Покрети магме померају велике плоче на којима су континенти и изазивају вулкане и земљотресе.
Земљино језгро – средишњи слој Земље, изграђен претежно од никла и гвожђа.
- Спољашње језгро – у течном агрегатном стању.
- Унутрашње језгро – у чврстом стању: температура је виша него у спољашњем, али огроман притисак сабија метале у чврсту лопту.
Температура расте са дубином.
- Површина Земље – просечно 15°C (ваздух).
- Омотач језгра – од 600°C у горњем до око 4.000°C у доњем слоју.
- Језгро – између 4.300 и 6.500°C.
Најважније:
- Старост: Земља је стара око 4,6 милијарди година.
- Постанак: настала од облака космичке прашине и гасова; била је ужарена лопта, а хлађењем је настала Земљина кора.
- Слојеви: Земљина кора, омотач језгра, Земљино језгро.
- Кора: океанска 6–10 km (око 60% површине), континентална 25–70 km (око 40% површине).
- Омотач језгра: до око 2.900 km; горњи чврст, доњи углавном растопљен.
- Литосфера: Земљина кора и горњи омотач језгра заједно.
- Магма: растопљена маса у доњем омотачу; њени покрети померају плоче и изазивају вулкане и земљотресе.
- Језгро: никл и гвожђе; спољашње течно, унутрашње чврсто; средиште на око 6.378 km.
- Температура: расте са дубином – од 15°C на површини до 6.500°C у језгру.
