Најважније из лекције
План-резиме
-
Геоцентрични и хелиоцентрични систем
- Геоцентрични: у средишту је Земља, сва тела круже око ње.
- Хелиоцентрични: у средишту је Сунце; поставио га је Никола Коперник у 16. веку.
-
Ротација
- Кретање Земље око замишљене осе, од запада ка истоку, траје 24 сата.
- Најбрже се крећу тачке на екватору (око 460 m/s), на половима брзина је 0 m/s.
- Не осећамо је јер нас сила Земљине теже држи уз површину.
-
Последице ротације
- Смена обданице и ноћи; линија између њих је граница осветљености.
- Привидно дневно кретање Сунца: „излази“ на истоку, стиже до зенита, „залази“ на западу.
- Локално време: источније је већ поподне, западније још преподне.
-
Револуција
- Кретање Земље око Сунца по еклиптици (путања облика елипсе), од запада ка истоку.
- Удаљеност око 150 милиона km, брзина око 30 km/s, траје 365 дана и 6 сати (година).
- Оса је нагнута 66,5° према равни еклиптике.
-
Обданица и ноћ током године и годишња доба
- Равнодневица (обданица и ноћ по 12 сати): 20. март и 23. септембар.
- Летња дугодневица 21. јуна, зимска краткодневица 22. децембра (северна полулопта).
- Зраци под правим углом: март и септембар – екватор, 21. јун – северни повратник, 22. децембар – јужни повратник.
- Годишња доба на две полулопте су супротна; на половима поларни дан и поларна ноћ трају по 6 месеци.
-
Топлотни појасеви
- Повратници 23,5°, поларници 66,5° северно и јужно од екватора.
- Жарки (између повратника): нема годишњих доба, топло целе године.
- Умерени (између повратника и поларника): изражена годишња доба.
- Хладни (између поларника и пола): најмање светлости и топлоте.
-
Календар
- Дан = ротација, седмица = једна Месечева мена, месец = све мене, година = револуција.
- Проста година 365 дана, преступна (свака четврта) 366 дана.
- Грегоријански и јулијански календар разликују се 13 дана; прецизан календар направио је Милутин Миланковић.
Геоцентрични систем – у средишту је Земља, а сва остала васионска тела крећу се око ње.
Хелиоцентрични систем – у средишту је Сунце; Земља се окреће око своје осе и са другим телима креће око Сунца.
Хелиоцентрични систем поставио је у 16. веку пољски научник Никола Коперник. Његова књига је била забрањена, а Ђордано Бруно је осуђен на смрт јер се није одрекао његовог учења.
Ротација – кретање Земље око замишљене осе, од запада ка истоку; траје 24 сата.
- Брзина – највећа на екватору (око 460 m/s), на половима 0 m/s; не осећамо је због силе Земљине теже.
Смена обданице и ноћи – осветљена је само половина окренута ка Сунцу (обданица), друга је у мраку (ноћ); одваја их граница осветљености.
Привидно дневно кретање Сунца – Сунце нам „излази“ на истоку, пење се до зенита и „залази“ на западу, а у ствари се окреће Земља.
Локално време – подне наступа када је Сунце у зениту изнад места.
- Када је у неком месту подне, источније је већ поподне, а западније преподне – и у истој држави.
Револуција – кретање Земље око Сунца; траје 365 дана и 6 сати (година).
Еклиптика – путања облика елипсе по којој се Земља креће око Сунца.
- Удаљеност – у просеку око 150 милиона km.
- Брзина – у просеку око 30 km/s, смер од запада ка истоку.
- Нагнутост осе – 66,5° у односу на раван еклиптике.
Нагнутост осе и револуција изазивају неједнако трајање обданице и ноћи, смену годишњих доба и различито загревање Земље (топлотне појасеве).
Равнодневица – обданица и ноћ трају приближно по 12 сати; пролећна 20. марта, јесења 23. септембра.
Летња дугодневица – 21. јун, најдужа обданица; зимска краткодневица – 22. децембар, најкраћа обданица (северна полулопта).
Повратници – кружнице 23,5° северно и јужно од екватора; поларници – 66,5°.
Сунчеви зраци падају под правим углом: 20. марта и 23. септембра на екватор, 21. јуна на северни, а 22. децембра на јужни повратник. Зато су годишња доба на две полулопте супротна.
- 21. јуна на северној полулопти почиње лето, а на јужној зима.
- На половима поларни дан и поларна ноћ трају по шест месеци.
Топлотни појасеви – пет области које се различито загревају јер зраци падају под различитим углом.
- Жарки – између повратника; нема годишњих доба, обданица и ноћ по 12 сати, топло целе године.
- Северни и јужни умерени – између повратника и поларника; изражена годишња доба.
- Северни и јужни хладни – између поларника и пола; најмање светлости и топлоте.
Загревање се смањује од повратника ка поларницима, па су ближе њима пролеће и јесен слабије изражени.
Календар – дан, седмица, месец и година, одређени кретањима Земље и Месеца.
- Дан – 24 сата, једна ротација.
- Седмица – 7 дана, једна Месечева мена.
- Месец – смена свих Месечевих мена.
- Проста година – 365 дана; преступна (свака четврта) – 366 дана.
Грегоријански (нови) и јулијански (стари) календар разликују се за 13 дана. Прецизан календар направио је Милутин Миланковић.
- Божић: 25. децембар и 7. јануар; дочек Нове године: 31. децембар и 13. јануар.
Најважније:
- Хелиоцентрични систем: у средишту је Сунце (Никола Коперник, 16. век).
- Ротација: око осе, од запада ка истоку, 24 сата; најбрже на екватору.
- Последице ротације: смена обданице и ноћи, привидно дневно кретање Сунца, локално време.
- Револуција: око Сунца по еклиптици, 365 дана и 6 сати.
- Нагнутост осе: 66,5° – узрок неједнаких обданица, годишњих доба и топлотних појасева.
- Датуми: 20. март и 23. септембар – равнодневице; 21. јун – дугодневица; 22. децембар – краткодневица.
- Топлотни појасеви: жарки, два умерена и два хладна; границе су повратници (23,5°) и поларници (66,5°).
- Календар: проста година 365, преступна 366 дана.
