Корице уџбеника

3. Сунчев систем

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Сунчеве пеге – тамне флеке на Сунчевом диску; протуберанце – пламени лук гаса на десној ивици Сунца.

Одговор

Сунчеве пеге → тамне флеке на површини Сунца.
Протуберанце → усијани пламени лук на десној ивици Сунца.

Детаљан одговор

Стрелицу од поља „Сунчеве пеге“ цртамо до тамних флека на површини Сунца (виде се горе десно, доле у средини и лево на Сунчевом диску). Сунчеве пеге су делови површине који су мало хладнији од околине, па зато изгледају као тамне флеке.Стрелицу од поља „Протуберанце“ цртамо до усијаног пламеног лука на десној ивици Сунца. Протуберанце су усијани гасови који избијају са површине Сунца у виду пламенова, а температура у њима је нешто виша него на остатку површине, где достиже око 5.500°C.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Сунчев систем и Сунце

    • Сунчев систем = Сунце + планете, сателити, астероиди, комете и метеороиди, које Сунце гравитацијом држи на орбитама.
    • Налази се на спиралном краку галаксије Млечни пут, на пола пута од средишта.
    • Сунце је жута звезда, највеће и најважније тело система; светлошћу и топлотом омогућава живот на Земљи.
    • У њега би стало око милион планета величине Земље; старо је око 5 милијарди година; постаће црвени џин, па бели патуљак.
    • Површина око 5.500°C; Сунчеве пеге су хладнији тамни делови, протуберанце усијани гасови у виду пламенова.
  2. Планете

    • Лоптаста, хладна и тамна тела; светлост и топлоту добијају од Сунца; круже око своје осе и око Сунца.
    • Редослед: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун.
    • Унутрашње (Меркур–Марс): мале и стеновите; спољашње (Јупитер–Нептун): велике, обавијене гасовима – гасовити џинови.
    • Плутон је од 2006. патуљаста планета.
    • Венера најтоплија (460°C), Земља 15°C и једина са животом, Јупитер највећи, Нептун најветровитији (до 2.000 km/h), Олимпус Монс на Марсу 26 km.
  3. Сателити и Месец

    • Сателити (месеци, трабанти) круже око планета; природни и вештачки (нпр. телескоп Хабл, 1990).
    • Меркур и Венера немају сателите, Земља један, Марс два, Сатурн 82, Јупитер 79.
    • Месец: око 400 пута мањи по површини од Сунца; за 27,3 дана се окрене око осе и обиђе Земљу, па показује увек исту страну.
    • Супермесец – пун Месец најближи Земљи (орбита је елипса).
      1. Армстронг и Олдрин на Месецу („Аполо 11“); 2019. сонда „Чанг Е-4“ на удаљеној страни.
  4. Месечеве мене и помрачења

    • Мене (фазе): млад месец, прва четврт, пун месец, последња четврт – за 29,5 дана.
    • У фази младог месеца Месец не видимо.
    • Помрачење Сунца: Месец између Земље и Сунца, сенка Месеца пада на Земљу.
    • Помрачење Месеца: Земља између Месеца и Сунца, Месец постаје таман и црвен.
  5. Мала тела Сунчевог система

    • Астероиди (планетоиди): неправилни, са кратерима; највише их је у појасу између Марса и Јупитера.
    • Комете (звезде репатице): залеђена прашина, стене и гасови; Халејева комета сваких 76 година (последњи пут 1986).
    • Метеороиди: мала тела од камења, прашине и метала.
    • Метеор (звезда падалица) – сагоревање у атмосфери; киша метеора – и до сто метеора на сат.
    • Метеорити падну на Земљу и праве кратере.
Сунчев систем – Сунце и тела (планете, сателити, астероиди, комете, метеороиди) која Сунце гравитацијом држи на путањама – орбитама.
Налази се на спиралном краку галаксије Млечни пут (пречник око 100.000 светлосних година), на пола пута од њеног средишта.
Сунце – жута звезда, највеће и најважније тело система; светлошћу и топлотом омогућава живот на Земљи.
  • Величина – у њега би стало око милион планета величине Земље; мало нам изгледа јер је далеко.
  • Старост – око 5 милијарди година, на средини животног века; постаће црвени џин, па бели патуљак.
  • Сунчеве пеге – мало хладнији, тамни делови површине (површина иначе око 5.500°C).
  • Протуберанце – усијани гасови који избијају као пламенови, нешто топлији.
Планете – лоптаста, хладна и тамна тела која светлост и топлоту добијају од Сунца; окрећу се око своје осе и круже око Сунца.
Редослед од Сунца: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун.
  • Унутрашње планете – Меркур, Венера, Земља, Марс: ближе Сунцу, мале и стеновите.
  • Спољашње планете – Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун: велике, далеко од Сунца, обавијене гасовима – гасовити џинови.
  • Патуљаста планета – Плутон (до 2006. сматран деветом планетом).
  • Просечне температуре: Меркур 430°C, Венера 460°C (најтоплија), Земља 15°C, Марс -28°C, Јупитер -108°C, Сатурн -138°C, Уран -195°C, Нептун -201°C.
  • Земља је једина са воденим и ваздушним омотачем и животом; Јупитер је највећа планета (у њега би стало око 1.300 Земаља); Нептун је најветровитија (ветар до 2.000 km/h); на Марсу је Олимпус Монс (26 km).
Сателити (месеци, трабанти) – чврста, хладна и тамна тела која круже око планета и са њима око Сунца.
  • Природни – Меркур и Венера их немају, Земља има један, Марс два, Сатурн 82 (највише), Јупитер 79.
  • Вештачки – лансира их човек ради истраживања, навигације и телекомуникација (нпр. телескоп Хабл, 1990, око 560 km изнад Земље).
Месец – Земљин природни сателит, око 400 пута мањи по површини од Сунца.
За 27,3 дана се једном окрене око осе и обиђе Земљу, па нам је увек окренут истом страном. Орбита му је елипса, а пун Месец најближи Земљи је супермесец.
  • 1969: Нил Армстронг и Баз Олдрин први на Месецу („Аполо 11“).
  • 2019: сонда „Чанг Е-4“ прва на удаљеној страни Месеца.
Месечеве мене (фазе) – облици Месеца на небу, јер га Сунце различито осветљава како му се мења положај.
  • Четири мене – млад месец, прва четврт, пун месец, последња четврт; траје 29,5 дана.
  • Млад месец – фаза у којој Месец не видимо.
Помрачење – Месец, Земља и Сунце нађу се у истој линији.
  • Помрачење Сунца – Месец између Земље и Сунца; сенка Месеца пада на Земљу.
  • Помрачење Месеца – Земља између Месеца и Сунца; Месец постаје таман и црвен.
Астероиди (планетоиди) – хладна и тамна тела неправилног облика, са кратерима; највише их је у појасу између Марса и Јупитера.
Комете (звезде репатице) – залеђена прашина, стене и гасови; близу Сунца гасови сагоревају и настаје сјајан реп.
  • Халејева комета – сваких 76 година, последњи пут виђена 1986.
Метеороиди – мала тела од камења, прашине и метала.
  • Метеор (звезда падалица) – траг метеороида који сагорева у атмосфери; киша метеора – и до сто на сат.
  • Метеорити – падну на Земљу и могу направити кратере.
Најважније:
  1. Сунчев систем: Сунце и тела која оно гравитацијом држи на орбитама; налази се у Млечном путу.
  2. Сунце: жута звезда, највеће тело система, површина око 5.500°C, са Сунчевим пегама и протуберанцама.
  3. Планете: хладна и тамна тела без сопствене светлости; редом Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун.
  4. Две групе планета: унутрашње (мале, стеновите) и спољашње (гасовити џинови); Плутон је патуљаста планета.
  5. Сателити: месеци или трабанти; природни и вештачки; највише их има Сатурн (82), па Јупитер (79).
  6. Месец: окреће се и обилази Земљу за 27,3 дана, па нам показује увек исту страну.
  7. Месечеве мене: млад месец, прва четврт, пун месец, последња четврт – за 29,5 дана.
  8. Помрачење Сунца / Месеца: Месец између Земље и Сунца / Земља између Месеца и Сунца.
  9. Мала тела: астероиди (планетоиди), комете (звезде репатице), метеороиди – метеори (звезде падалице) и метеорити.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: