Корице уџбеника

19. Распрострањеност биљног и животињског света на Земљи

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Живи омотач Земље – биљни и животињски свет, који насељава литосферу, хидросферу и атмосферу.

Одговор

Биосфера је живи омотач Земље – биљни и животињски свет. Преплиће се са осталим сферама, јер живи свет насељава литосферу, хидросферу и атмосферу.

Детаљан одговор

Биосфера је живи омотач Земље – чине је биљни и животињски свет, заједно са човеком. Она је једна од четири Земљине сфере, поред литосфере, хидросфере и атмосфере, и са њима чини географски омотач Земље.Биосфера није посебан слој који лежи изнад или испод других сфера, већ се са њима преплиће: жива бића насељавају литосферу (копно и тло), хидросферу (мора, реке и језера) и атмосферу (ваздух у коме лете птице и инсекти). Зато је живи свет распоређен свуда где постоје услови за живот.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Биосфера и фактори

    • Биосфера је живи омотач Земље; преплиће се са литосфером, хидросфером и атмосфером.
    • Абиотички фактори: рељеф, клима, воде, земљиште. Биотички: односи живих бића.
    • Највише утиче клима (температура и падавине).
  2. Природне зоне

    • Смењују се од екватора ка половима, као и типови климе; има их осам.
  3. Топли појас

    • Тропске кишне шуме – око екватора; дрвеће до 70 m, лијане; каучуково дрво, махагони, бамбус, банана, кафа; гориле, лењивци, тигрови, ара. Називи: селваси, прашуме, џунгле. Амазонија – „плућа света“ (око 20% кисеоника).
    • Саване – високе траве до 4 m, акације и баобаби; љаноси (Ориноко), кампоси (Парана); лав, слон, жирафа, зебра.
    • Пустиње – око повратника; кактус; камиле, пустињске лисице, шкорпије; ергови (песковите), хамаде (камените); оаза.
  4. Средоземна вегетација и степе

    • Средоземна – приморски бор, зимзелени храст, ловор, маслина, смоква, агруми; макија.
    • Степе – ниске траве, око 500 mm падавина; „културне степе“: пшеница, кукуруз, шећерна репа, сунцокрет, соја.
  5. Умерени и хладни појас

    • Листопадне шуме – буква, храст, јавор, јасен, граб; све животиње Србије (зец, вук, медвед, јелен…).
    • Тајге – бели бор, јела, смрча, ариш; вукови, рисови, даброви; Северна Америка, Европа, Азија.
    • Тундре – лишајеви и маховина, без дрвећа; поларна лисица, поларна сова, ирваси.
    • Поларне пустиње – вечити снег и лед; поларни медведи, моржеви (север); пингвини, китови, фоке (Антарктик).
  6. Вертикална зоналност

    • Са висином: листопадне → мешовите → четинарске шуме → планински пашњаци → вечити снег и лед.
Биосфера – живи омотач Земље (биљни и животињски свет); преплиће се са литосфером, хидросфером и атмосфером.
Абиотички фактори – чиниоци неживе природе који утичу на распоред живог света: рељеф, клима, воде, земљиште.
Биотички (биолошки) фактори – међусобни односи живих бића и њихов однос према неживој природи.
Природне зоне (појасеви) – појасеви биљног и животињског света који се, као и типови климе, смењују од екватора ка половима.
Распоред живог света највише зависи од климе – температуре и падавина.
  • Осам природних зона: тропске кишне шуме, саване, пустиње, суптропске зимзелене шуме (средоземна вегетација), степе, листопадне шуме, четинарске шуме (тајге), тундре.
Тропске кишне шуме – зона око екватора (екваторијална, али и монсунска клима); бујна вегетација, увек зелене крошње, дрвеће до 70 m, лијане, тешко проходне.
  • Биљке – каучуково дрво, махагони, какаово дрво, сандалово дрво, бамбус, банана, кафа.
  • Животиње – мајмуни (гориле, шимпанзе), змије (питон, анаконда), лењивци, јагуари, тигрови, птице (ара, колибри), инсекти.
  • Називи – селваси (Јужна Америка), прашуме (Африка), џунгле (Азија).
Амазонија је највећа и најстарија биљна област на свету – скоро половина светских тропских кишних шума; „плућа света“ дају око 20% кисеоника, а човек је за 40 година смањио њену површину за 20%.
Саване – зона северно и јужно од екватора (саванска клима); високе траве до 4 m, ретко и усамљено дрвеће – акације и баобаби.
  • Љаноси – саване у долини Ориноко; кампоси – око горњег тока Паране (Јужна Америка).
  • Животиње савана: лав, слон, жирафа, зебра.
Пустиње – зона око северног и јужног повратника (пустињска клима); мало падавина, оскудна вегетација.
  • Биљке – имају дугачак корен до подземних вода или чувају воду у стаблу; најпознатији је кактус.
  • Животиње – камиле, пустињске лисице, шкорпије, гмизавци, инсекти.
  • Ергови – песковите пустиње; хамаде – камените пустиње.
  • Оаза – место у пустињи са извором воде и растињем, које може бити насељено.
Средоземна (суптропска) вегетација – зона средоземне климе.
  • Биљке – приморски бор, зимзелени храст, ловор, смоква, маслина, лимун, мандарина, поморанџа.
  • Животиње – гуштери, змије, инсекти, птице.
  • Макија – жбунаста, тешко проходна вегетација приморских предела.
Степе – зона ниских трава у умереном појасу (континентална клима, око 500 mm падавина).
Због плодног земљишта степе су претворене у оранице – „културне степе“; гаје се житарице (пшеница, кукуруз) и индустријско биље (шећерна репа, сунцокрет, соја).
  • Животиње степа: птице, инсекти, гмизавци, глодари, фазани, вукови, лисице, бизони.
Шуме умереног појаса – листопадне шуме (умереноконтинентална и океанска клима): највише букове и храстове, уз јавор, јасен и граб.
Све животињске врсте Србије живе у овој зони: зец, лисица, вук, дивља свиња, медвед, срна, јелен, фазан.
Тајге – четинарске шуме ка поларнику, где је клима хладнија; бели бор, јела, смрча, ариш.
  • Тајге су на северној хемисфери – у Северној Америци, Европи и Азији.
  • Животиње тајги (мало врста због хладноће): вукови, лисице, рисови, даброви.
Тундре – области лишајева и маховине без дрвећа, у које тајге прелазе ближе половима.
  • Претежно на северној хемисфери; на јужној само на острвима близу Антарктика.
  • Животиње – поларни зец, поларна лисица, поларни вук, поларна сова, ирваси.
Поларне пустиње – крајњи северни и јужни делови Земље, целе године под вечитим снегом и ледом, без вегетације.
  • Око Северног пола: поларни медведи, моржеви, ирваси.
  • Антарктик: пингвини, китови, фоке.
Вертикална (вегетацијска) зоналност – смена биљног и животињског света са порастом надморске висине.
Природне зоне се мењају хоризонтално (од екватора ка половима) и вертикално (од подножја ка врху планине), јер се мењају климатске прилике – са висином температура опада.
  • У умереним ширинама, одоздо навише: листопадне шуме → мешовите шуме → четинарске шуме → планински пашњаци → вечити снег и лед (само на довољно високим планинама).
Најважније:
  1. Биосфера: живи омотач Земље који насељава литосферу, хидросферу и атмосферу.
  2. Фактори: абиотички (рељеф, клима, воде, земљиште) и биотички (односи живих бића); највише утиче клима.
  3. Природне зоне: има их осам и смењују се од екватора ка половима, као и типови климе.
  4. Тропске кишне шуме: око екватора, дрвеће до 70 m; селваси, прашуме, џунгле.
  5. Саване: високе траве до 4 m, акације и баобаби; љаноси и кампоси.
  6. Пустиње: око повратника, кактус, камила; ергови и хамаде; оаза.
  7. Средоземна вегетација и степе: маслина, поморанџа, макија; степе су данас „културне степе“ са житарицама и индустријским биљем.
  8. Умерени појас и тајге: букове и храстове шуме (све животиње Србије), па четинарске тајге (бели бор, јела, смрча, ариш).
  9. Тундре и поларне пустиње: лишајеви и маховина без дрвећа; вечити снег и лед – поларни медвед (север), пингвин (Антарктик).
  10. Вертикална зоналност: са висином – листопадне, мешовите, четинарске шуме, пашњаци, вечити снег и лед.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: