Најважније из лекције
План-резиме
- Општа обележја
- Европа је највећим делом у умереном топлотном појасу – умерена клима, четири годишња доба.
- Климатски фактори
- Географска ширина – јулска температура опада од југа (више од 24 °C) ка северу (12 °C).
- Голфска струја из Мексичког залива – север Британских острва и Скандинавије не залеђује.
- Западни ветрови – доносе влагу; падавине опадају од запада ка истоку (преко 1500 mm на западу, до 200 mm код Каспијског језера).
- Распоред копна – хладне ваздушне масе са севера продиру у низије; Алпи их заустављају.
- Надморска висина – виша места су хладнија.
- Климатски типови
- Субполарна: крајњи север, веома хладно, мало снега, лето кратко, зима до 9 месеци.
- Атлантска: уз Атлантски океан до Норвешке, око 2.000 mm, свежа лета, благе зиме, магле.
- Умереноконтинентална: средња Европа и Балкан, око 700 mm, сва 4 доба, преовлађује у Србији.
- Континентална: Панонска, Влашка, Источноевропска низија, око 500 mm, топлија лета, оштрије зиме.
- Средоземна (медитеранска): око Средоземног мора, жарка сува лета, благе кишовите зиме.
- Планинска: високе планине, кратка блага лета, дуге оштре снежне зиме.
Највећи део Европе је у умереном топлотном појасу, па је клима умерена, са смењивањем четири годишња доба.
Климатски фактори Европе – положај у односу на екватор, морске струје, отвореност према Атлантском океану, распоред копна и надморска висина.
Географска ширина – због ње се клима северних и јужних делова Европе веома разликује; јулска температура опада од југа (више од 24 °C) ка северу (око 12 °C).
Голфска струја – топла морска струја из Мексичког залива; ваздух изнад ње је топао и влажан, па северни делови Британских острва и Скандинавског полуострва не залеђују.
Западни ветрови – доносе влажне ваздушне масе са Атлантског океана; количина падавина опада од запада ка истоку (од преко 1500 mm на западним обалама и у Алпима до 200 mm код Каспијског језера).
Распоред копна – средишње низије су под утицајем хладних ваздушних маса са севера; Алпи их спречавају да продру до Средоземног мора.
Надморска висина – са порастом висине температура ваздуха опада.
Субполарна клима – крајњи север Европе; изузетно ниске температуре, мало падавина у виду снега, само два годишња доба (кратко и свеже лето, зима до девет месеци).
Атлантска клима – уз Атлантски океан до западне обале Норвешке; западни ветрови доносе око 2.000 mm падавина годишње, равномерно распоређених; свежа лета, благе зиме, честе магле.
Умереноконтинентална клима – средња Европа и Балканско полуострво; умерено топла лета, умерено хладне зиме, око 700 mm падавина, сва четири годишња доба.
Умереноконтинентална клима је прелаз између атлантске и континенталне климе и преовлађује у Србији.
Континентална клима – низије (Панонска, Влашка, Источноевропска); топлија лета, оштрије зиме и мање падавина (око 500 mm) због удаљености од Атлантског океана.
Средоземна (медитеранска) клима – крајњи југ, око Средоземног мора; топла, жарка лета са мало падавина, благе, кратке и кишовите зиме, снег изузетно редак.
Планинска клима – на високим планинама; кратка и блага лета, дуге и оштре зиме са много снега.
Најважније:
- Умерена клима: највећи део Европе је у умереном топлотном појасу, са четири годишња доба.
- Климатски фактори: положај према екватору, морске струје, отвореност према Атлантику, распоред копна, надморска висина.
- Голфска струја: топла струја из Мексичког залива, спречава залеђивање севера Британских острва и Скандинавије.
- Западни ветрови: доносе падавине, које опадају од запада ка истоку.
- Алпи: заустављају хладне ваздушне масе са севера.
- Субполарна: крајњи север, само два годишња доба.
- Атлантска: око 2.000 mm падавина, свежа лета, благе зиме, магле.
- Умереноконтинентална: око 700 mm, преовлађује у Србији.
- Континентална: око 500 mm, низије, оштре зиме.
- Средоземна и планинска: жарка сува лета и благе зиме; кратка лета и снежне зиме на високим планинама.
