Најважније из лекције
План-резиме
- Појам карте
- Карта – математички умањени приказ дела или целе Земљине површине на равни.
- Реч од латинског charta (лист, папир); мапа од енглеског map.
- Картографија – наука о изради карата.
- Најстарије карте
- Човек је цртао пре него што је писао – прве карте на зидовима пећина.
- Старе карте: само кључни елементи, нису прецизне; користиле су их културе Европе, Кине, Индије.
- Чатал Хојук (Турска) – цртеж који подсећа на карту, план неолитског насеља.
- Античка Грчка
- Анаксимандер – једна од првих карата света, кружног облика, око Средоземног мора.
- Ератостен – карта света са мрежом линија.
- Птоломеј – астроном, увео координатни систем (меридијани и паралеле).
- Развој картографије
- Абрахам Ортелијус, 1570. – први модерни атлас, 70 карата.
- XV–XVII век – велика географска открића; путописи морепловаца, компас и телескоп.
- XX век – јефтинија и масовнија израда карата.
- XXI век – дигитална картографија.
- Географски атлас
- Скуп више карата повезаних у књигу.
- Атласи света, континената, океана и мора и национални атласи.
Карта – математички умањени приказ неког дела или целе Земљине површине на равни.
- Порекло речи карта – од латинске речи charta (лист, папир).
- Мапа – реч која потиче од енглеске речи map.
Картографија – наука која се бави израдом карата.
Човек је знао да црта пре него што је знао да пише, па су прве карте настале као цртежи на зидовима пећина.
Старе карте садржале су само кључне елементе и нису биле прецизне; не зна се тачно када је настала прва карта.
- Карте су користиле древне културе у Европи, Кини, Индији и другим деловима света.
- Чатал Хојук (Турска) – на зиду археолошког насеља пронађен је цртеж који подсећа на карту, план неолитског насеља; претпоставља се да потиче из VII века пре нове ере.
Грчки филозофи користили су математичко знање за цртање карата; најзаслужнији су Анаксимандер, Ератостен и Птоломеј.
- Анаксимандер – нацртао једну од првих карата света, кружног облика, са тада познатим деловима света око Средоземног мора (Европа, Азија, Либија, Нил, окружени Океаном).
- Ератостен – карта света са мрежом линија (Европа, Либија, Азија, Арабија, Индија).
- Птоломеј – астроном; знањем из астрономије и математике прецизније приказао делове Земље и увео појам координатни систем.
Координатни систем – систем сачињен од меридијана и паралела.
Први модерни атлас – направио га је Абрахам Ортелијус 1570. године; имао је 70 карата.
- XV–XVII век – период великих географских открића; карте се дорађују на основу путописа морепловаца.
- Компас и телескоп – омогућили тачнији приказ, па су карте постале поузданије средство за сналажење у простору.
- XX век – технологија чини израду карата јефтинијом и масовнијом.
- XXI век – век дигиталне картографије (рачунари и програмски пакети).
- На Ортелијусовој карти Северна и Јужна Америка имају другачији облик него данас, а на југу се пружа огромно непознато копно.
Географски атлас – скуп више карата повезаних у књигу.
- Атласи света.
- Атласи континената.
- Атласи океана и мора.
- Национални атласи – сви садржаји који се тичу једне државе.
Најважније:
- Карта: математички умањени приказ дела или целе Земљине површине на равни.
- Картографија: наука о изради карата; реч карта од латинског charta, мапа од енглеског map.
- Прве карте: цртежи на зидовима пећина; један од најстаријих – Чатал Хојук у Турској.
- Анаксимандер: једна од првих карата света, кружног облика, око Средоземног мора.
- Птоломеј: увео координатни систем (меридијани и паралеле).
- Ортелијус: први модерни атлас, 1570. године, 70 карата.
- XV–XVII век: велика географска открића, компас и телескоп – тачније карте.
- Атлас: скуп карата повезаних у књигу; атласи света, континената, океана и мора, национални.
- XXI век: дигитална картографија.
