Најважније из лекције
План-резиме
-
Привредна развијеност
- Европа – један од најразвијенијих континената.
- Допринели: велика географска открића (XV век), колонизација Новог света, индустријска револуција (XVIII век).
- Развијена западна и северна Европа, слабије развијена источна и јужна.
-
Примарни сектор
- Низије: винова лоза на југу (Шпанија, Француска, Италија – медитеранска клима); житарице, индустријско биље, поврће у низијама запада, средине и истока.
- Сточарство (говедарство, овчарство) – брдско-планински предели и мочварне низије; интензивно (фарме) и екстензивно (напасање).
- Шумарство – средња и северна Европа → дрвна индустрија.
- Риболов – Северно, Норвешко, Средоземно море; Норвешка и Исланд.
- Мало запослених, а велики приноси (агротехничке мере); деаграризација, урбанизација.
-
Секундарни сектор
- Прво рударство (средња и западна Европа).
- Парна машина 1769. (Британско острво) → индустријска револуција → тешка индустрија (прерада руда).
- Угаљ: све мање; залихе у Уједињеном Краљевству, Немачкој, Пољској, Украјини.
- Нафта: од 60-их година XX века; Северно море (Норвешка); увози се.
- Обновљиви извори – против загађења.
- Лака индустрија од средине XX века: електронска, аутомобилска, прехрамбена, хемијска.
-
Терцијарни сектор
- Трговина – од пре нове ере; Римско царство (зачини са Далеког истока); после географских открића.
- Трговина → саобраћај, услужно занатство, туризам.
- Туризам: јужна, западна и средња Европа – Ајфелов торањ, Тауер бриџ, Колосеум.
Европа је један од најразвијенијих континената захваљујући природним и друштвеним условима.
- Историјски догађаји – велика географска открића (XV век), колонизација Новог света, индустријска револуција (XVIII век).
- Неједнак развој – развијена западна и северна Европа насупрот слабије развијеној источној и јужној Европи.
- Карта привредне развијености: високоразвијене државе на западу и северу (Француска, Немачка, Велика Британија, скандинавске државе, али и Италија, Шпанија, Грчка); средњеразвијене на истоку и југоистоку (Пољска, Украјина, Руска Федерација, државе Балканског полуострва).
Пољопривредна производња преовладава у низијама, а због климе се разликује од регије до регије.
- Винова лоза – низије на југу (Шпанија, Француска, Италија), под утицајем благе медитеранске климе.
- Житарице, индустријско биље и поврће – низије западне, средње и источне Европе.
- Сточарство (говедарство, овчарство) – брдско-планински предели и мочварне низије (Немачко-пољска низија, север западне Европе).
- Шумарство – планине средње и северне Европе, богате шумама; на њему се заснива дрвна индустрија.
- Риболов – обале Северног, Норвешког и Средоземног мора; истичу се Норвешка и Исланд.
Интензивно сточарство – савремене фарме, мало радника, високи приноси (фарма говеда у Швајцарској).
Екстензивно сточарство – традиционално напасање стада, мањи приноси (овчарство у Италији).
Одлика привредне развијености Европе је мали удео становништва запосленог у примарном сектору.
Деаграризација – процес у коме се, са развојем индустрије, села смањују и губе своју функцију.
Урбанизација (ширење градова) смањује удео пољопривредног земљишта.
Агротехничке мере – механизација, наводњавање и друге мере захваљујући којима Европа има велике приносе.
Прво се развило рударство у средњој и западној Европи.
Парна машина – проналазак из 1769. године (Британско острво); њеном применом у рударству, индустрији и саобраћају почиње индустријска револуција.
Тешка индустрија – заснива се на преради руда; развила се после индустријске револуције.
- Угаљ – најзначајнији рудни ресурс; данас га је све мање, веће залихе у Уједињеном Краљевству, Немачкој, Пољској и Украјини.
- Нафта – главни извор енергије од шездесетих година XX века; највише у Северном мору (Норвешка); није довољна, па се увози.
- Обновљиви извори – енергија Сунца, ветра и воде; користе се да би се спречило загађење животне средине.
Лака индустрија – развија се средином XX века: електронска, аутомобилска, прехрамбена, хемијска и друге.
- Фабрика аутомобила Шкода у Чешкој; експлоатација угља у Пољској; нафтне платформе у Северном мору.
Трговина – развила се пре нове ере; главна делатност у Римском царству (зачини са Далеког истока); наставља се после великих географских открића до данас.
Трговина је условила развој саобраћаја, услужног занатства и туризма и омогућила Европи висок степен развијености.
Туризам – једна од најзначајнијих делатности; развио се захваљујући повољним финансијским условима и вишку слободног времена.
- По туризму се истичу државе јужне, западне и средње Европе: Ајфелов торањ (Париз), Тауер бриџ (Лондон), Колосеум (Рим).
Најважније:
- Развијеност: Европа је један од најразвијенијих континената – велика географска открића, колонизација и индустријска револуција.
- Разлике: развијена западна и северна Европа, слабије развијена источна и јужна.
- Земљорадња: винова лоза на медитеранском југу; житарице, индустријско биље и поврће у низијама западне, средње и источне Европе.
- Сточарство, шумарство, риболов: говедарство и овчарство у планинама и мочварним низијама; шуме средње и северне Европе; риболов у Северном, Норвешком и Средоземном мору (Норвешка, Исланд).
- Примарни сектор: мало запослених, али велики приноси захваљујући агротехничким мерама; деаграризација и урбанизација.
- Парна машина (1769): почетак индустријске револуције и тешке индустрије.
- Енергија: угаљ (све мање), нафта од 60-их година XX века (Северно море, увоз), све више обновљиви извори.
- Лака индустрија: од средине XX века – електронска, аутомобилска, прехрамбена, хемијска.
- Терцијарни сектор: трговина, саобраћај, услужно занатство и туризам (југ, запад и средина Европе).
