Корице уџбеника

48. Насеља Европе

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Москва 1, Рим 8, Париз 9, Лондон 2.

Одговор

Москва – 1
Рим – 8
Париз – 9
Лондон – 2

Детаљан одговор

Прво са инфографика „Преглед највећих европских градова према броју становника“ поређамо градове од највећег ка мањем: 1. Москва (11,9 милиона), 2. Лондон (8,3 милиона), 3. Санкт Петербург (4,8 милиона), 4. Берлин (3,5 милиона), 5. Мадрид (3,2 милиона), 6. Атина (3 милиона), 7. Кијев (2,8 милиона), 8. Рим (2,7 милиона), 9. Париз (2,2 милиона), 10. Минск (1,9 милиона). Затим препознамо градове на фотографијама по њиховим знаменитостима:
  • 1. фотографија – Москва (црква са шареним куполама, као на знаку Москве) – у поље уписујемо 1, јер је Москва са 11,9 милиона становника највећи европски град;
  • 2. фотографија – Рим (Колосеум) – у поље уписујемо 8 (2,7 милиона становника);
  • 3. фотографија – Париз (Ајфелов торањ) – у поље уписујемо 9 (2,2 милиона становника);
  • 4. фотографија – Лондон (Биг Бен) – у поље уписујемо 2 (8,3 милиона становника).

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Први трагови насељености

    • Европа насељена од каменог доба.
    • Пећине Ласко (Француска) и Алтамира (Шпанија): оруђе, оружје, накит, цртежи бизона, јелена и мамута.
    • Балканско полуострво – екуменски простор пре око 12.000 година: Рисовача (Аранђеловац), Градац (Крагујевац), Црвена стијена (Црна Гора).
  2. Прва стална насеља

    • Пре око 10.000 година; човек напушта пећине и бави се земљорадњом.
    • Настају уз велике реке: Лепенски Вир (десна обала Дунава), винчанска култура (Београд), старчевачка култура (Панчево).
    • Први рудници – примитивно рударство.
  3. Прве цивилизације

    • Минојска цивилизација на Криту, око 3.000 година пре нове ере (палата Кносос).
    • Око 2.000 година пре нове ере долазе индоевропски народи.
    • Више становника → више насеља; прво пољопривреда, касније друге делатности.
  4. Урбанизација и конурбације

    • Висок степен урбанизације: село → град, градска језгра се шире, села се гасе.
    • Конурбације: Рајна–Рур (Немачка, 12 милиона, 52 насеља), Шљонск (Пољска).
  5. Највећи градови

    • Москва 11,9 милиона; Лондон 8,3; Санкт Петербург 4,8; Берлин 3,5; Мадрид 3,2; Атина 3; Кијев 2,8; Рим 2,7; Париз 2,2; Минск 1,9.
    • Истанбул (16,3 милиона) – трансконтинентални град, не рачуна се као највећи европски.
    • Београд: 1,7 милиона, 15. у Европи; Сингидун (Келти, III век пре нове ере) → Сингидунум (Римљани).
Европа је насељена још од каменог доба – о томе сведоче предмети пронађени у пећинама широм континента.
Ласко и Алтамира – пећине у данашњој Француској (Ласко) и Шпанији (Алтамира) у којима су откривени први трагови насељености Европе.
  • Пронађено у пећинама – остаци оруђа, оружја и накита.
  • Цртежи на зидовима – бизони, јелени и мамути.
Екуменски простор – простор на коме човек стално живи; Балканско полуострво то постаје пре око 12.000 година.
  • Археолошка налазишта: Рисовача код Аранђеловца, Градац код Крагујевца, Црвена стијена у Црној Гори.
Пре око 10.000 година човек почиње да гради стална насеља, напушта пећине и бави се земљорадњом. Прва стална насеља настају уз токове великих река.
  • Лепенски Вир – култура на десној обали Дунава, низводно од данашњег Београда.
  • Винчанска култура – код Београда (локалитет Винча).
  • Старчевачка култура – код Панчева (локалитет Старчево).
Из тог периода потичу и први рудници – развија се примитивни облик рударства.
Минојска цивилизација – прва цивилизација у Европи; развила се на острву Крит у Егејском мору око 3.000 година пре нове ере, под утицајем сумерско-вавилонске цивилизације.
  • Остаци палате Кносос на Криту.
Око 2.000 година пре нове ере Европу насељавају припадници индоевропске породице народа, чији потомци и данас живе на континенту.
Са порастом броја становника расте и број насеља; становници се најпре баве пољопривредом, а касније и другим привредним делатностима.
Европу данас одликује висок степен урбанизације – становници руралних области напуштају села и одлазе у градове ради бољих услова живота.
Последица: градска језгра се непрекидно шире, а сеоска насеља се гасе.
Конурбација – целина која настаје ширењем и спајањем више градских насеља.
  • Рајна–Рур – Немачка, око 12 милиона становника; настала спајањем 52 мања градска насеља.
  • Шљонск – Пољска.
Москва – највећи европски град, са градском околином око 11,9 милиона становника.
  • Следе – Лондон 8,3; Санкт Петербург 4,8; Берлин 3,5; Мадрид 3,2; Атина 3; Кијев 2,8; Рим 2,7; Париз 2,2; Минск 1,9 милиона становника.
Трансконтинентални град – град чија се површина налази на два континента.
  • Истанбул (Турска) има 16,3 милиона становника, али се не сврстава у највећи град Европе, јер је трансконтинентални град.
Београд – главни и највећи град Србије, 1,7 милиона становника у ширем градском подручју; 15. град по величини у Европи. Околина насељена још око 4.800 година пре нове ере (винчанска култура); основали су га Келти у III веку пре нове ере под именом Сингидун, а Римљани су га назвали Сингидунум.
Најважније:
  1. Камено доба: први трагови насељености Европе – пећине Ласко (Француска) и Алтамира (Шпанија), са цртежима бизона, јелена и мамута.
  2. Балканско полуострво: екуменски простор од пре 12.000 година – Рисовача, Градац, Црвена стијена.
  3. Стална насеља: пре око 10.000 година, уз велике реке – Лепенски Вир, винчанска и старчевачка култура; први рудници.
  4. Минојска цивилизација: прва у Европи, на Криту, око 3.000 година пре нове ере (палата Кносос).
  5. Индоевропски народи: насељавају Европу од око 2.000 година пре нове ере.
  6. Урбанизација: висок степен – људи напуштају села, градови се шире, села се гасе.
  7. Конурбације: Рајна–Рур у Немачкој (12 милиона, 52 насеља) и Шљонск у Пољској.
  8. Највећи град: Москва (11,9 милиона), затим Лондон (8,3) и Санкт Петербург (4,8); Истанбул се не рачуна јер је трансконтинентални град.
  9. Београд: 1,7 милиона становника, 15. град у Европи; Сингидун (Келти), Сингидунум (Римљани).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: