Најважније из лекције
План-резиме
-
Шта је друштвена географија
- Географија се дели на физичку, друштвену и регионалну.
- Друштвена географија проучава становништво, насеља и привреду.
- Повезује елементе природе и друштва.
-
Дисциплине друштвене географије
- Географија становништва – одлике и размештај становништва; најважнија дисциплина.
- Географија насеља – постанак, развој и улога насеља: рурална (села) и урбана (градови).
- Политичка географија – настанак држава, њихови проблеми, политичко-географска карта света.
- Економска географија – настанак, развој и размештај делатности.
-
Гране економске географије
- Аграрна – пољопривредна производња.
- Индустријска – индустрија.
- Саобраћајна – саобраћај.
- Туристичка – туризам.
-
Везе са другим наукама
- Геологија, медицина, биологија, историја, етнологија (порекло, живот и обичаји народа), економија.
- Историјска, културна, медицинска и војна географија.
-
Јован Цвијић (1865–1927)
- Оснивач научне географије у Србији, покретач друштвено-географске школе.
-
Значај
- Сазнајемо где су државе и места и шта повезује човека и природу.
- Опстанак живота зависи од односа човека према природи – морамо се понашати одговорно.
Друштвена географија – област географије која проучава друштвене одлике географског простора: становништво, насеља и привреду.
Повезује елементе природе и друштва – објашњава како природа утиче на људе и како људи мењају природу.
Географија је изворно природна наука, која се временом приближила друштвеним наукама.
- Три области географије – физичка, друштвена и регионална географија.
Географија становништва – проучава одлике становништва и његов размештај.
То је најважнија дисциплина друштвене географије, јер је становништво носилац већине промена у географској средини.
Географија насеља – проучава постанак, развој и улогу насеља у географској средини.
- Рурална географија – географија сеоских насеља.
- Урбана географија – географија градских насеља; проучава објекте, појаве и процесе у градовима.
Политичка географија – на основу географских елемената и фактора објашњава настанак држава, појаве и процесе са којима се државе суочавају и политичко-географску карту света.
Економска географија – проучава настанак, развој и размештај делатности у географској средини.
- Аграрна географија – територијални размештај пољопривредне производње, њене карактеристике и утицај природних и друштвених фактора на њен развој.
- Индустријска географија – развој, улога и размештај индустрије.
- Саобраћајна географија – развој, размештај и улога саобраћаја.
- Туристичка географија – развој и улога туризма.
Друштвена географија користи достигнућа физичко-географских дисциплина и других наука: геологије, медицине, биологије, историје, етнологије и економије.
Етнологија – наука о пореклу, начину живота, веровањима и обичајима појединих народа на Земљи.
- Дисциплине које повезују друштвену географију и друге науке: историјска, културна, медицинска и војна географија.
Јован Цвијић (1865–1927) – оснивач научне географије у Србији.
Бавио се физичком и друштвеном географијом, етнологијом и геологијом; проучавао је миграције становништва, сеоска и градска насеља и типове кућа.
Сматра се покретачем друштвено-географске школе у Србији.
Учи нас где се налазе поједине државе и места и које су њихове основне друштвено-географске одлике.
Показује шта повезује човека и природно окружење.
Опстанак живота на Земљи зависи од односа човека према природи – одговорним или неодговорним понашањем утичемо на географску средину.
Најважније:
- Друштвена географија: проучава становништво, насеља и привреду и повезује природу и друштво.
- Подела: географија становништва, географија насеља, политичка и економска географија.
- Географија становништва: најважнија дисциплина – становништво је носилац већине промена у простору.
- Географија насеља: рурална (села) и урбана (градови).
- Политичка географија: настанак држава и политичко-географска карта света.
- Економска географија: аграрна, индустријска, саобраћајна и туристичка географија.
- Друге науке: геологија, медицина, биологија, историја, етнологија, економија.
- Јован Цвијић: оснивач научне географије у Србији.
- Одговорност: опстанак живота зависи од односа човека према природи.
