Корице уџбеника

2.1. Појам карте и њен развој кроз историју

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Географска карта

    • Умањени приказ Земљине површине или њеног дела на равној површини.
    • На карти се мере растојања и површине и одређују положаји тачака.
    • Картографи израђују карте; наука је картографија.
  2. Најстарије карте

    • Цртеж на зиду насеља Чатал Хејук (Турска), око 7000. п. н. е.
    • Вавилонска карта света на глиненој плочи, око 600. п. н. е. – Вавилон као круг окружен водом.
  3. Стари Грци

    • Анаксимандер (611–549. п. н. е.) – први грчки картограф, Егејско море у средишту.
    • Хекатеј из Милета (550–475. п. н. е.) – Земља као кружна плоча, Грчка у центру.
    • Ератостен – паралеле и меридијани; Птоломеј – атлас познатог света.
  4. Развој до данас

    • Велика географска открића – прецизније карте.
    • Крај 18. века – јефтинија штампа; компас, штампарска машина, телескоп.
    • Данас: снимци из авиона и сателита → пројектовање на раван → штампање.
    • Земља је лоптаста, а карта равна → деформације, ниједна карта није потпуно тачна.
  5. Дигитална картографија и ГИС

    • Дигитална картографија – израда карата рачунаром и софтвером, на папиру или дигитално.
    • ГИС – прикупљање просторних података, брза обрада и израда карата.
    • Делови ГИС-а: хардвер, софтвер, подаци, људи, интернет.
    • ГИС је убрзао и поједноставио израду карата.
Географска карта – умањени приказ Земљине површине или неког њеног дела на равној површини.
Карта је изражајно средство: на њој се могу приказати сви просторни садржаји, мерити растојања и површине и одређивати положаји тачака у простору.
Картографи – стручњаци који израђују карте.
Картографија – наука о изради карата.
  • Географска карта Србије у размери 1 : 2 000 000 – висине приказане бојама, насеља, реке и границе знацима.
Најстарије карте били су једноставни цртежи малих делова Земљине површине.
  • Чатал Хејук (Турска) – цртеж на зиду неолитског насеља који подсећа на карту, из времена око 7000. године п. н. е.
  • Вавилонска карта света – најстарија карта света, на глиненој плочи, око 600. године п. н. е.; Вавилон у облику круга окружен водом, према тадашњем верском тумачењу света.
  • Анаксимандер (611–549. п. н. е.) – први старогрчки картограф; карта света са Егејским морем у средишту.
  • Хекатеј из Милета (550–475. п. н. е.) – побољшана карта: Земља као кружна плоча окружена океаном, Грчка у центру.
  • Ератостен – карта дела света са паралелама и меридијанима.
  • Клаудије Птоломеј – атлас тада познатог света.
Велика географска открића – прецизније карте засноване на новим техникама мерења и открићима.
Крајем 18. века – јефтинија штампа, карте садржајније и приступачније.
Откриће компаса, штампарске машине и телескопа и напредак индустрије – све поузданије карте.
Савремене карте: снимци из авиона и вештачких сателита → пројектовање снимака на равну површину → штампање.
Земља је неправилног лоптастог облика, а карта је равна – зато се на свакој карти јављају деформације.
Планета се стално мења, па картографи уносе нове садржаје да карте не би застареле.
Дигитална картографија – дисциплина картографије која обухвата припрему и дизајнирање карата помоћу рачунара и софтвера; карте могу бити на папиру или у дигиталном облику.
Географски информациони систем (ГИС) – рачунарски систем за прикупљање просторних података, њихову брзу обраду и израду карата.
  • Делови ГИС-а – опрема (хардвер), програмска подршка (софтвер), подаци, људи и рачунарска мрежа – интернет.
  • Подаци – снимање топографске површине или дигитализација постојећих карата, чување у бази података.
  • База података – објекти одређени географским координатама, са описним и табеларним подацима.
ГИС је убрзао и поједноставио израду карата и олакшао планирање организације простора.
Најважније:
  1. Географска карта: умањени приказ Земљине површине или њеног дела на равној површини.
  2. Картографија: наука о изради карата; њом се баве картографи.
  3. Најстарији цртеж налик карти: Чатал Хејук у Турској, око 7000. године п. н. е.
  4. Најстарија карта света: вавилонска, на глиненој плочи, око 600. године п. н. е.
  5. Стари Грци: Анаксимандер, Хекатеј из Милета, Ератостен (паралеле и меридијани), Птоломеј (атлас).
  6. Напредак: велика географска открића, јефтинија штампа крајем 18. века, компас, штампарска машина, телескоп.
  7. Данас: карте се израђују из снимака из авиона и сателита.
  8. Деформације: Земља је лоптаста, а карта равна – ниједна карта није потпуно тачна.
  9. ГИС: рачунарски систем који је убрзао и поједноставио израду карата.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: