Најважније из лекције
План-резиме
- Географска и картографска мрежа
- Географска мрежа: меридијани и паралеле на глобусу
- Картографска мрежа: меридијани и паралеле на карти
- Линије су замишљене, служе за одређивање положаја места
- Паралеле (упоредници)
- Замишљене кружне линије у правцу запад–исток
- Међусобно паралелне, али различите дужине
- Скраћују се од екватора према половима; полови су најкраће паралеле (тачке)
- Обележава се 90 северно + 90 јужно = 180 главних паралела
- Екватор
- Најдужа паралела: 40.075 km
- Подједнако удаљен од Северног и Јужног пола
- Нулта (почетна) паралела, 0° географске ширине
- Дели Земљу на северну и јужну полулопту
- Меридијани (подневци)
- Замишљене полукружне линије од Северног до Јужног пола, правац север–југ
- Места на истом меридијану имају подне у исто време – зато подневци
- Нису паралелни: највећи размак на екватору, спајају се на половима
- Сви су исте дужине
- Гринички меридијан
- Почетни (нулти) меридијан, пролази кроз Гринич код Лондона (Уједињено Краљевство)
- Дели Земљу на источну и западну полулопту
- Обележава се 360 главних меридијана: 180 источно + 180 западно
Географска мрежа – замишљене линије, меридијани и паралеле, приказане на глобусу.
Картографска мрежа – меридијани и паралеле приказани на географској карти.
Мрежа се састоји од линија које не постоје у природи, али помажу да одредимо положај сваког места на Земљи.
- На карти света истакнути су екватор (0° географске ширине) и Гринички меридијан (0° географске дужине).
Паралеле или упоредници – замишљене кружне линије које обавијају Земљу у правцу запад–исток и међусобно су паралелне.
- Дужина – паралеле нису једнако дугачке; скраћују се од екватора према половима.
- Полови – најкраће паралеле, на глобусу приказане као тачке.
- Број – може их бити безброј; обично се обележава 90 главних северно и 90 јужно од екватора, укупно 180.
Екватор – најдужа паралела, подједнако удаљена од Северног и Јужног пола.
- Дужина – 40.075 km.
- Улога – нулта или почетна паралела (0° географске ширине).
- Подела Земље – на северну и јужну хемисферу (полулопту).
Меридијани – замишљене полукружне линије које спајају Северни и Јужни географски пол и пружају се у правцу север–југ.
Подневци – други назив за меридијане, јер сва места на истом меридијану имају подне у исто време.
- Нису паралелни – растојање између њих највеће је на екватору и смањује се према половима, где се сви спајају.
- Дужина – сви меридијани су исте дужине.
Гринички меридијан – почетни (нулти) меридијан, који пролази кроз Гринич код Лондона у Уједињеном Краљевству.
Пошто су сви меридијани исте дужине, почетни је изабран договором; у Гриничу се налази позната опсерваторија.
- Подела Земље – на источну и западну хемисферу.
- Број меридијана – безброј; обично се обележава 360 главних, по 180 источно и западно од Гриничког меридијана.
Најважније:
- Географска мрежа: меридијани и паралеле на глобусу.
- Картографска мрежа: меридијани и паралеле на географској карти.
- Паралеле (упоредници): кружне линије у правцу запад–исток, међусобно паралелне, различите дужине.
- Екватор: најдужа (40.075 km) и почетна паралела; дели Земљу на северну и јужну полулопту.
- Полови: најкраће паралеле – тачке.
- Меридијани (подневци): полукружне линије од пола до пола, правац север–југ, сви исте дужине.
- Подне: места на истом меридијану имају подне у исто време.
- Гринички меридијан: почетни меридијан; дели Земљу на источну и западну полулопту.
- Број главних линија: 180 паралела (90 + 90) и 360 меридијана (180 + 180).
