Најважније из лекције
План-резиме
-
Методи представљања рељефа
- Метод изохипси, метод боја, метод сенчења и метод шрафирања.
-
Изохипсе и изобате
- Изохипсе = затворене криве линије које повезују тачке истих надморских висина.
- Најчешће се уцртавају на сваких 20 m или 50 m.
- Изохипсе ближе једна другој → терен стрмији; удаљеније → нагиб мањи.
- Коте = тачке највиших надморских висина на одређеном простору.
- Изобате = линије које повезују тачке истих дубина у океанима, морима и језерима.
-
Метод боја
- Низије до 200 m → зелена.
- Брежуљкасти терени до 500 m → жута и наранџаста.
- Висије и планине изнад 500 m → браон.
- Највиши врхови → бела (снег и лед целе године).
- Океани, мора, језера → нијансе плаве, према дубини.
- У легенди: дубинска и висинска скала боја.
-
Сенчење
- Тонови једне исте боје.
- Стрмији нагиби → тамнија сенка; блажи → светлија; равнице и врхови → бели.
-
Шрафирање
- Шрафе = линије различитих ширина и дужина.
- Краће и дебље → стрмији терени; дуже и тање → блажи нагиб.
- Сенчење и шрафирање се данас ретко користе – не показују тачну надморску висину.
Рељеф се на географској карти представља помоћу четири метода.
- Метод изохипси – линије које спајају тачке исте надморске висине.
- Метод боја – боје према надморској висини и дубини.
- Метод сенчења – тонови једне исте боје.
- Метод шрафирања – линије (шрафе) различитих ширина и дужина.
Изохипсе – затворене криве линије које повезују тачке истих надморских висина; најчешће се уцртавају на сваких 20 m или 50 m.
На основу облика изохипси и растојања између њих стиче се представа о рељефу.
- Изохипсе близу једна другој – терен је стрмији.
- Изохипсе далеко једна од друге – нагиб терена је мањи, терен је уравњен.
Коте (висинске коте) – тачке највиших надморских висина на одређеном простору.
Изобате – затворене криве линије које повезују тачке истих дубина у океанима, морима и језерима.
- На цртежу брда изохипсе су означене бројевима 5, 10, 15 и 20, а врх котом 25.
- Планинари користе карте са изохипсама да би нашли најлакши пут до врха.
Метод боја – рељеф се приказује бојама у зависности од надморске висине, а воде у зависности од дубине.
- Низије до 200 m – нијансе зелене боје.
- Брежуљкасти терени до 500 m – нијансе жуте и наранџасте боје.
- Висије и планине изнад 500 m – нијансе браон боје.
- Највиши врхови – често бела боја (снег и лед током целе године).
- Океани, мора и језера – нијансе плаве боје, према дубини.
Дубинска и висинска скала боја – налази се у легенди карте; помоћу ње се утврђују висине и дубине на карти.
- Скала у лекцији: дубине 1000, 200 и 100 m (плаве нијансе), висине 0, 100, 200, 300, 500, 750, 1000, 1500 и 2000 m (од зелене до браон), а највише висине су беле.
Сенчење – рељеф се приказује различитим тоновима једне исте боје.
- Стрмији нагиби – тамнија сенка.
- Блажи нагиби – светлија сенка.
- Равнице и планински врхови – бела боја.
Метод шрафирања – користи шрафе, односно линије различитих ширина и дужина.
- Краће и дебље линије – стрмији терени.
- Дуже и тање линије – терени блажег нагиба.
Сенчење и шрафирање данас се ретко користе, јер се њима не може утврдити тачна надморска висина рељефа.
Најважније:
- Четири метода: изохипсе, боје, сенчење и шрафирање.
- Изохипсе: затворене криве линије истих надморских висина, најчешће на сваких 20 m или 50 m.
- Нагиб: густе изохипсе – стрм терен, ретке изохипсе – благ терен.
- Коте: тачке највиших надморских висина на неком простору.
- Изобате: линије истих дубина у океанима, морима и језерима.
- Боје: зелена до 200 m, жута и наранџаста до 500 m, браон изнад 500 m, бела за највише врхове, плава за воде.
- Скала боја: дубинска и висинска скала у легенди карте.
- Сенчење: тонови једне боје – стрмо тамније, благо светлије, равнице и врхови бели.
- Шрафе: краће и дебље за стрмије, дуже и тање за блаже терене.
- Данас: сенчење и шрафирање ретко се користе јер не показују тачну висину.
