Најважније из лекције
План-резиме
-
Географска карта
- Умањени приказ Земљине површине или њеног дела на равној површини.
- Средство изражавања: мере се растојања и површине, одређују положаји тачака.
- Картографи израђују карте, дисциплина је картографија.
-
Мреже и координате
- Географска мрежа (глобус) и картографска мрежа (карта): меридијани и паралеле.
- Паралеле – кружне, паралелне, различите дужине; екватор 0°.
- Меридијани – полукружне, исте дужине, спајају полове; Гринички 0°.
- Географска ширина – од екватора (0°–90°, с. г. ш./ј. г. ш.).
- Географска дужина – од Гриничког меридијана (0°–180°, и. г. д./з. г. д.).
- Географске координате = ширина + дужина; Џи Пи Ес пријемник.
-
Елементи карте
- Математички: картографска мрежа, рам, размер.
- Географски: садржина – картографски знаци (линије, контуре, ванразмерни), боје, називи.
- Легенда објашњава знаке; топоними – географски називи.
-
Подела карата
- По садржају: општегеографске и тематске.
- По размеру: крупноразмерне (до 1 : 200.000), средњоразмерне (до 1 : 1.000.000), ситноразмерне.
- Атлас – збирка географских карата.
-
Рељеф на карти
- Методе изохипси, боја, сенчења, шрафирања.
- Ближе изохипсе – стрмији терен; боје: зелена, жута/наранџаста, браон.
-
Оријентација и мерење
- Оријентисати карту – север карте = север у природи.
- Компас одређује стране света; помажу и Сунце, маховина, годови, мравињак, снег, Северњача.
- Меримо хоризонтална (лењир, шестар) и вертикална растојања (висинска скала) и површине.
Географска карта – умањени приказ Земљине површине или неког њеног дела на равној површини.
Карта је средство изражавања у географији: на њој се мере растојања и површине и одређују положаји тачака у простору.
Картографи – стручњаци који израђују карте; картографија – дисциплина која се тиме бави.
- Вавилонска карта на глиненој плочи (око 600. п. н. е.); Ератостен и Птоломеј – паралеле и меридијани на картама; данас рачунари, сателитски снимци и ГИС.
Географска мрежа – замишљени меридијани и паралеле на глобусу; картографска мрежа – меридијани и паралеле приказани на карти.
- Паралеле – кружне, међусобно паралелне, различите дужине; најдужа је екватор (0°), дели Земљу на северну и јужну хемисферу.
- Меридијани – полукружне линије од пола до пола, исте дужине, нису паралелни; почетни је Гринички (0°).
Географска ширина – удаљеност места од екватора према Северном или Јужном полу (0°–90°, с. г. ш. или ј. г. ш.).
Географска дужина – удаљеност тачке од Гриничког меридијана према истоку или западу (0°–180°, и. г. д. или з. г. д.).
Географске координате – одређују се на основу географске ширине и географске дужине; мере се и Џи Пи Ес пријемником.
24 часовне зоне по 15°; Србија је у средњоевропској зони.
Математички елементи карте – картографска мрежа, рам карте и размер карте.
Размер – показује колико је пута растојање у природи умањено на карти; размерник – дуж са подеоцима за мерење без рачунања.
Географски елементи карте – садржина карте, приказана картографским знацима, бојама и називима.
- Картографски знаци – у виду линија и контура.
- Ванразмерни знаци – подсећају на објекат (авион – аеродром, чекићи – рудник).
- Легенда – објашњава знаке; топоними – географски називи на карти.
На плану насеља и топографској карти приказане су улице, важне зграде, тргови, паркови и други објекти.
Сви географски елементи приказани на карти чине њен садржај.
- Општегеографске карте – више географских елемената (рељеф, воде, насеља, границе, путеви).
- Тематске карте – мањи број елемената који чине тему (климатске, саобраћајне, политичке, туристичке, планинарске).
- Крупноразмерне – до 1 : 200.000 (планови, топографске карте).
- Средњоразмерне – од 1 : 200.000 до 1 : 1.000.000.
- Ситноразмерне – ситније од 1 : 1.000.000 (државе, континенти, свет).
Атлас – збирка географских карата.
- Метод изохипси – изохипсе спајају тачке исте надморске висине; ближе изохипсе – стрмији терен.
- Метод боја – зелена до 200 m, жута и наранџаста до 500 m, браон изнад 500 m; воде плаво.
- Метод сенчења – тонови једне боје; тамније је стрмије.
- Метод шрафирања – цртице; краће и дебље – стрмији терен.
Сенчење и шрафирање ретко се користе, јер не показују тачну надморску висину.
Оријентација у простору – одређивање страна света у односу на место на коме стојимо.
Компас – инструмент за одређивање страна света; намагнетисана игла показује север.
Оријентисати карту – поставити је тако да се север на карти поклопи са севером у природи.
- Хоризонтална растојања (дужине) – лењиром и шестаром.
- Вертикална растојања (висине) – разлика надморских висина са висинске скале.
- Површине.
- Сунце, маховина, годови, мравињак, снег и звезда Северњача помажу у оријентацији у природи.
- Ако нема ознаке севера: горња ивица карте – север, доња – југ, лева – запад, десна – исток.
- Тачка А на 540 m, тачка Б на 340 m – вертикално растојање 200 m.
Најважније:
- Географска карта: умањени приказ Земљине површине на равној површини; израђују је картографи.
- Мреже: географска мрежа на глобусу, картографска на карти – меридијани и паралеле.
- Координате: географска ширина (од екватора) и географска дужина (од Гриничког меридијана).
- Математички елементи: картографска мрежа, рам и размер карте.
- Географски елементи: садржина карте – картографски знаци, боје и називи.
- Подела: општегеографске и тематске; крупноразмерне, средњоразмерне и ситноразмерне; атлас је збирка карата.
- Рељеф: методе изохипси, боја, сенчења и шрафирања.
- Мерење: хоризонтална и вертикална растојања и површине.
- Оријентисање карте: север на карти поклапа се са севером у природи; компас и Џи Пи Ес.
