Најважније из лекције
План-резиме
-
Природно кретање становништва
- Чине га наталитет, морталитет и природни прираштај.
- Број становника мења и механичко кретање – миграције.
- Стопе се изражавају у промилима (‰) – на 1.000 становника.
-
Наталитет
- Наталитет – број рођених у једној години; стопа наталитета – рођени на 1.000 становника: n = N : P · 1.000.
- Африка 32,1 ‰ (највиша), Европа 9,2 ‰ (најнижа), Србија око 10 ‰.
- Највише: Нигер 45,0 ‰; најниже: Јужна Кореја 5,5 ‰.
- Фертилитет – просечан број деце по жени; Србија 1,53, Нигер седморо деце.
- Неразвијене земље: висок наталитет (ниско образовање, висока смртност новорођенчади).
-
Морталитет
- Морталитет (смртност) – број умрлих у једној години; стопа: m = M : P · 1.000.
- Европа 12,8 ‰ (највиша) – много старог становништва; Србија 14,5 ‰.
- Африка 8,4 ‰ – неухрањеност, заразне болести, прљава вода, непогоде, мало лекара, ратови.
- Највише: Бугарска 22,9 ‰; најниже: Катар 1,1 ‰.
-
Природни прираштај
- Разлика наталитета и морталитета: pp = n – m.
- Позитиван → природни пораст; негативан → природни пад.
- Бела куга – смањење становништва због негативног прираштаја.
- Неразвијене земље – висок; развијене – низак или негативан.
-
У свету и у Србији
- Африка 23,7 ‰ (највиша), Европа –3,6 ‰ (негативна).
- Највише: Нигер 37,2 ‰; најниже: Бугарска –14,5 ‰.
- Србија: негативан три деценије, –4,5 ‰ (2022); најнегативнији у Војводини, највиши на Косову и Метохији.
Природно кретање становништва – промене броја становника до којих долази рађањем и умирањем.
- Наталитет – број рођених.
- Морталитет – број умрлих.
- Природни прираштај – разлика између наталитета и морталитета.
Број становника мења се и због механичког кретања – миграција (досељавања и исељавања).
Стопе наталитета, морталитета и природног прираштаја изражавају се у промилима (‰) – на 1.000 становника.
Наталитет – број рођених у одређеном раздобљу, најчешће у једној години.
Стопа наталитета (рађања) – број рођених на 1.000 становника; n = N : P · 1.000 (N – број рођених, P – број становника).
Фертилитет – просечан број деце коју роди једна жена; у Србији 1,53 (2022).
- Африка – највиша просечна стопа наталитета (32,1 ‰); највише стопе у Африци јужно од Сахаре.
- Европа – најнижа просечна стопа наталитета (9,2 ‰).
- Србија – око 10 ‰ (2022).
У неразвијеним земљама наталитет је висок због ниског образовања, незнања о планирању породице и високе смртности новорођенчади; у развијеним је низак због бројних друштвено-географских фактора.
- Највише стопе: Нигер 45,0 ‰, Чад 43,2 ‰, Сомалија 43,1 ‰.
- Најниже стопе: Јужна Кореја 5,5 ‰, Сан Марино 5,9 ‰, Јапан 6,6 ‰, Италија 6,9 ‰.
- У Нигеру жена у просеку роди седморо деце.
Морталитет (смртност становништва) – број умрлих у одређеном раздобљу, најчешће у једној години.
Стопа морталитета – број умрлих на 1.000 становника; m = M : P · 1.000 (M – број умрлих).
- Европа – највиша просечна стопа морталитета (12,8 ‰), због великог удела старијег становништва.
- Србија – 14,5 ‰ (2022).
- Африка (8,4 ‰) – смртност повећавају неухрањеност, заразне болести, лоши хигијенски услови и недостатак чисте воде, природне непогоде, недостатак лекара, лекова и здравствене заштите и ратови.
- Највише стопе: Бугарска 22,9 ‰, Украјина 21,4 ‰, Монако 19,4 ‰.
- Најниже стопе: Катар 1,1 ‰, Уједињени Арапски Емирати 1,9 ‰, Бахреин 2,5 ‰.
Природни прираштај – разлика између наталитета и морталитета.
Стопа природног прираштаја – колико се у једној години повећао или смањио број становника на 1.000 становника; pp = n – m.
- Позитиван природни прираштај – рођених више од умрлих → природни пораст.
- Негативан природни прираштај – умрлих више од рођених → природни пад.
- Бела куга – смањење становништва због негативног природног прираштаја.
У неразвијеним државама природни прираштај је висок (наталитет много већи од морталитета) и становништво брзо расте; у развијеним и богатим државама је низак или негативан.
- Африка – највиша стопа природног прираштаја (23,7 ‰).
- Европа – негативна стопа (–3,6 ‰).
- Највише стопе: Нигер 37,2 ‰, ДР Конго 32,4 ‰, Мали 32,3 ‰.
- Најниже стопе: Бугарска –14,5 ‰, Украјина –13,7 ‰, Монако –10,6 ‰.
Србија – природни прираштај негативан последње три деценије; 2022. године –4,5 ‰. Број становника се смањује највише због негативног природног прираштаја, а знатно мање због миграција.
Најизраженији негативан природни прираштај има Војводина, а највишу стопу природног прираштаја Косово и Метохија.
Најважније:
- Природно кретање: чине га наталитет, морталитет и природни прираштај.
- Наталитет: број рођених; стопа наталитета = рођени на 1.000 становника (‰).
- Фертилитет: просечан број деце по жени – у Србији 1,53.
- Морталитет: број умрлих; стопа морталитета = умрли на 1.000 становника (‰).
- Природни прираштај: наталитет минус морталитет; pp = n – m.
- Бела куга: смањење становништва због негативног природног прираштаја.
- Африка: највиши наталитет (32,1 ‰) и природни прираштај (23,7 ‰).
- Европа: најнижи наталитет (9,2 ‰), највиши морталитет (12,8 ‰), негативан прираштај (–3,6 ‰).
- Србија: наталитет око 10 ‰, морталитет 14,5 ‰, природни прираштај –4,5 ‰ (2022).
