Најважније из лекције
План-резиме
- Миграције становништва
- Миграције – просторно или механичко кретање становништва: досељавање и исељавање
- После великих географских открића – масовно исељавање Европљана у Америку, јужну Африку, Аустралију и на Нови Зеланд
- Ирска у 19. веку: болест кромпира, скоро милион умрлих, 2,5 милиона исељених (највише у САД)
- Узроци миграција
- Економски (незапосленост, сиромаштво) – најчешћи
- Политички (ратови), верски (сукоби), породични, лични, психолошки, здравствени, природне непогоде (поплаве, земљотреси, суше)
- Имиграција, емиграција, миграциони салдо
- Имиграција – досељавање; емиграција – исељавање; стопе на 1.000 становника, у ‰
- Миграциони салдо = имиграција – емиграција: позитиван, негативан или једнак нули
- s = (I – E) : P · 1.000; 2022. највећа стопа Молдавија (152,2 ‰), најмања Украјина (–151,1 ‰)
- Врсте миграција
- Унутрашње и спољне; најчешће село–град
- Дневне, недељне, сезонске, привремене, трајне
- Добровољне и присилне, организоване и неорганизоване
- Егзодус – нагли одлазак великог броја људи због рата или непогода
- Последице миграција
- Досељавање – више становника, млађа старосна структура, већи природни прираштај
- Исељавање – мање становника, старије становништво
- Одлив мозгова – одлазак стручњака: губитак за неразвијене, зарада за развијене државе
- Србија
- Економско исељавање (посао, школовање, спајање породица) – много младих и високообразованих
- Транзитно подручје за мигранте; унутрашње миграције најчешће село–град
- Раст броја становника
- Наталитет и имиграција повећавају, морталитет и емиграција смањују број становника
- r = pp + s; највећи раст у Африци
- Депопулација – опадање броја становника (већина европских земаља)
Миграције становништва – просторно или механичко кретање становништва (досељавање и исељавање); уз природни прираштај мењају број становника.
- Економски узроци – лоши услови живота, незапосленост, сиромаштво (најчешћи).
- Политички – ратови.
- Верски – верски сукоби.
- Породични, лични, психолошки, здравствени.
- Природне непогоде – поплаве, земљотреси, суше.
После великих географских открића Европљани су се масовно исељавали у Северну и Јужну Америку, јужну Африку, Аустралију и на Нови Зеланд.
- Енглези и Ирци – Северна Америка, Аустралија, Нови Зеланд; Шпанци – Средња и Јужна Америка; Португалци – Бразил; Руси – преко Сибира на исток.
- Ирска у 19. веку: због болести кромпира (1840–1850) умрло је скоро милион Ираца, а 2,5 милиона се иселило, највише у САД.
- Народ Рохиња бежао је из Мјанмара у Бангладеш због верске нетрпељивости.
Имиграција – досељавање становништва.
Емиграција – исељавање становништва.
Стопа имиграције / емиграције – број досељених / исељених на 1.000 становника, у промилима (‰).
Миграциони салдо – разлика између имиграције и емиграције.
- Позитиван – досељава се више људи него што се исељава.
- Негативан – исељава се више људи него што се досељава.
- Једнак нули – досељених и исељених је исто.
Стопа миграционог салда: s = (I – E) : P · 1.000 (I – досељени, E – исељени, P – број становника).
- 2022. највећа стопа: Молдавија 152,2 ‰, Пољска 88,2 ‰, Словачка 78,3 ‰, Мађарска 63,8 ‰, Румунија 47,8 ‰.
- 2022. најмања стопа: Украјина –151,1 ‰, Либан –28,8 ‰, Малдиви –15,2 ‰, Јордан –12,4 ‰, Науру –11,0 ‰.
- Према територији – унутрашње (унутар једне територије) и спољне (из једне територије у другу); најчешће унутрашње миграције су село–град.
- Према трајању – дневне, недељне, сезонске, привремене и трајне.
- Према начину спровођења – добровољне и присилне, организоване и неорганизоване.
Егзодус – нагли одлазак великог броја људи из неке регије или државе због ратова или природних непогода.
Број имиграната у развијеним деловима света стално расте.
- 2020. највише емиграната: Индија, Мексико, Руска Федерација, Сирија, Кина, Бангладеш, Пакистан, Украјина, Филипини, Авганистан, Венецуела.
Последице миграција – досељавање повећава број становника и побољшава старосну структуру и природни прираштај (селе се углавном млади); исељавање смањује број становника и погоршава старосну структуру и природни прираштај.
Одлив мозгова – миграције стручњака из неразвијених у развијене државе.
За неразвијене државе одлазак стручњака је велики губитак који кочи привредни развој, а за развијене зарада, јер нису улагале у школовање тих људи.
Савремено исељавање из Србије је економско: главни мотиви су запослење, школовање и спајање породица.
- Одредишта – Немачка, Аустрија, Швајцарска, Шведска и друге европске државе, Канада, САД, Аустралија, а однедавно и државе Азије и Африке.
- Ко одлази – много младих и лица са вишим и високим образовањем.
- Последице – неповољан утицај на економски и демографски развој.
Србија је последњих година транзитно подручје за мигранте из Авганистана, Пакистана, Сирије и афричких држава; од унутрашњих миграција најчешће су трајне миграције село–град.
Наталитет и имиграција повећавају број становника, а морталитет и емиграција га смањују.
Стопа раста броја становника – r = pp + s (стопа природног прираштаја плус стопа миграционог салда).
Депопулација – опадање броја становника у насељу, држави или регији.
- Највећи пораст броја становника 2022. (више од 3 %) имале су државе Африке.
- Већина европских земаља губи становнике због негативног природног прираштаја, иако има позитиван миграциони салдо.
Најважније:
- Миграције: просторно (механичко) кретање становништва – досељавање и исељавање.
- Узроци: економски, политички, верски, породични, лични, здравствени и природне непогоде; најчешће економски.
- Имиграција и емиграција: досељавање и исељавање; стопе се изражавају у промилима (‰).
- Миграциони салдо: имиграција минус емиграција – позитиван, негативан или једнак нули.
- Врсте: унутрашње и спољне; дневне, недељне, сезонске, привремене и трајне; добровољне и присилне; организоване и неорганизоване.
- Егзодус: нагли одлазак великог броја људи због ратова или непогода.
- Последице: досељавање подмлађује становништво, исељавање га смањује и чини старијим.
- Одлив мозгова: одлазак стручњака – губитак за неразвијене, добитак за развијене државе.
- Србија: економско исељавање младих и образованих; транзитно подручје; унутра најчешће село–град.
- Раст и депопулација: r = pp + s; депопулација је опадање броја становника.
