Најважније из лекције
План-резиме
- Биолошке структуре становништва
- Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
- Биолошке: старосна, полна и расна структура
- Старосна структура
- Младо (0–14), зрело (15–60 или 15–65), старо (60+ или 65+)
- Висок природни прираштај – много младих; низак – расте удео старих
- Најповољнија у Африци (скоро половина испод 15 год.), најнеповољнија у Европи (скоро четвртина 60+)
- Старење становништва
- Повећање учешћа старијих особа; узрок: пад наталитета и дужи животни век
- Најстарији: Монако (55) и Јапан (49); најмлађи: Нигер и Централноафричка Република (испод 15)
- Србија
- Старо становништво, интензивно демографско старење – мање радне снаге, слабија продуктивност
- Попис 2022: старих (65+) 22,1 %, младих (0–14) 14,4 %, просечна старост 43,8 година
- Најнеповољније: брдско-планински и погранични крајеви; Косово и Метохија повољније (млади 24,0 %, стари 9,0 %)
- Полна структура
- Однос мушког и женског становништва; рађа се 5–6 % више дечака
- Свет: 101 мушкарац на 100 жена; Србија 2022: 105,6 жена на 100 мушкараца
- Полно-старосна пирамида: неразвијене земље – широка основа (Ангола); развијене – сужена основа, испупчен средњи део (Јапан)
- Расна структура
- Раса – заједница људи са истим урођеним особинама (боја коже…); људски род је јединствен
- Европеидна (бела) ≈ половина, монголоидна (жута) ≈ 40 %, негроидна (црна) ≈ 12 %
- Мелези: мулати (бела + црна), местици (бела + жута), замбоси (црна + жута); пример – Јужна Америка
Структуре становништва – састав становништва; могу бити биолошке и друштвено-економске.
Биолошке структуре становништва – старосна, полна и расна структура.
Старосна структура становништва – показује број становника према периоду живота у коме се налазе.
- Младо становништво – 0–14 година.
- Зрело становништво – 15–60 или 15–65 година.
- Старо становништво – 60 и више или 65 и више година.
Висок природни прираштај даје велики удео младих, а низак природни прираштај доводи до раста удела старих.
- Најповољнија старосна структура је у Африци – скоро половина становника млађа је од 15 година.
- Најнеповољнија је у Европи – скоро четвртина становника стара је 60 и више година.
Старење становништва – процес повећања учешћа старијих особа у укупном становништву; настаје због смањења наталитета и продужења животног века.
- Најстарије становништво: Монако (просечна старост 55 година) и Јапан (49 година).
- Најмлађе: Нигер и Централноафричка Република (просечна старост испод 15 година).
Последице старења: смањује се радна снага и погоршава њена старосна структура, што лоше утиче на продуктивност рада и друштвено-економски развој.
Становништво Србије је старо, са интензивним процесом демографског старења.
- Попис 2022. (Централна Србија и Војводина) – старо становништво (65+) 22,1 %, младо (0–14) 14,4 %.
- Просечна старост – 43,8 година.
- Најнеповољније – брдско-планински и погранични крајеви.
- Косово и Метохија – знатно повољнија структура: млади 24,0 %, стари 9,0 % (процена Еуростата, 2020).
Полна структура становништва – однос броја мушког и женског становништва у укупном.
- Рађа се 5–6 % више мушке него женске деце; та неравнотежа се временом мења.
- Свет – уравнотежен састав: 101 мушкарац на 100 жена.
- Развијени делови света – мањак мушког становништва.
- Србија (2022) – 105,6 жена на 100 мушкараца.
Полно-старосна пирамида – графикон који приказује број становника по полу и старосним групама; једна страна је мушко, друга женско становништво.
- Неразвијене земље (Ангола) – широка основа, правилно сужење ка врху.
- Развијене земље (Јапан) – сужена основа, испупчен средњи део, благо сужење ка врху.
Људска раса – велика заједница људи која се по урођеним особинама (боја коже и друге телесне особине) разликује од других.
Људски род је јединствен; разлике међу расама показују способност човека да се прилагоди различитим условима живота.
- Европеидна (бела) – Европа, северна Африка, југозападна Азија, део средње Азије, северна и централна Индија, највећи део Северне Америке и Аустралије, делови Јужне Америке; приближно половина човечанства.
- Монголоидна (жута) – источна и југоисточна Азија, Ескими на Арктику, Индијанци у Америци; око 40 %.
- Негроидна (црна) – углавном Африка јужно од Сахаре, бројни и у Северној и Јужној Америци; око 12 %.
Мелези – настали мешањем раса, нарочито после великих географских открића.
- Мулати – бела и црна раса; местици – бела и жута; замбоси – црна и жута.
- Јужна Америка – типичан пример велике измешаности раса.
Најважније:
- Биолошке структуре: старосна, полна и расна структура становништва.
- Старосне групе: младо (0–14), зрело (15–60/65), старо (60/65 и више).
- Веза са прираштајем: висок прираштај – много младих; низак – расте удео старих.
- Свет: најмлађа Африка (скоро половина испод 15 година), најстарија Европа (скоро четвртина 60+).
- Старење: пад наталитета и дужи животни век; најстарији Монако (55) и Јапан (49).
- Србија: старо становништво – 22,1 % старих, 14,4 % младих, просечна старост 43,8 година (2022).
- Полна структура: свет 101 мушкарац на 100 жена; Србија 105,6 жена на 100 мушкараца.
- Пирамиде: неразвијене – широка основа; развијене – сужена основа и испупчен средњи део.
- Расе: европеидна (≈ половина), монголоидна (≈ 40 %), негроидна (≈ 12 %); мелези – мулати, местици, замбоси.
