Најважније из лекције
План-резиме
- Село и град
- Село – мање насеље, становништво се бави пољопривредом, слабије уређено
- Град – настаје на укрштању путева, место трговине и средиште власти, центар моћи и културе
- Село је зависно од града и усмерено према њему
- Положај насеља
- Физичко-географски фактори: рељеф, клима, воде, земљиште
- Друштвено-економски фактори: културно-историјске прилике, привредне одлике простора, саобраћајна мрежа
- Највише насеља: у низијама, приморју и поред река
- Планине: котлине, блаже долинске терасе, присојне падине (топлије од осојних)
- Жарки појас: Анди до 5.000 m, Ла Паз 3.636 m; Србија: Јасеново 1.200 m
- Типови кућа
- шатори (јурта, типи), пловеће куће, игло, удубљења у стенама, сојенице
- Величина насеља
- Села: мала (до 500), средња (500–1.000), велика (више од 1.000)
- Мала – источна Србија и Јужно Поморавље (депопулација); велика – Војводина, КиМ, Мачва, Подунавље, Поморавље
- Највеће село у Србији: Лаћарак (9.278)
- Градско насеље – број становника + градски начин живота (граница од 200 до 30.000)
- Сијудад Мексико – око 22 милиона
- Функције насеља
- Функција насеља – свака делатност у насељу; бар једна је доминантна
- рибарско – риболов, рударско – рударство, бањско – здравство, лучко – саобраћај, универзитетско – образовање…
- Промене насеља
- Индустријализација – развој индустрије, јачање градова
- Урбанизација – ширење градова, нови градови, села постају градови
- Деаграризација – напуштање пољопривреде као извора прихода
- Данас у великим градовима индустрију замењују услужне делатности
Село – обично мање насеље од града, чије се становништво углавном бави пољопривредом; слабије је уређено од града.
Град – насеље настало најчешће на укрштању путева, место трговине и средиште власти, у коме су окупљене политичке, економске и културне установе.
Село је зависно од града и усмерено према њему; тај однос се суштински није променио до данас.
Становништво градова бави се углавном непољопривредним делатностима, па су градови центри моћи и средишта културе.
Положај насеља – зависи од физичко-географских и друштвено-економских фактора.
- Физичко-географски фактори – рељеф, клима, воде и земљиште.
- Друштвено-економски фактори – културно-историјске прилике, привредне одлике простора, саобраћајна мрежа.
Највише насеља у свету је у низијама, приморским областима и поред речних токова.
У планинама су насеља у котлинама и на блажим долинским терасама; у дубоким долинама на присојним падинама, које су топлије и осветљеније од осојних.
Високе планине у хладном и умереном појасу ретко су насељене због ниских температура, а у жарком појасу планинска насеља су бројна.
- Анди – стална насеља до 5.000 m.
- Ла Паз (Боливија) – највиши милионски град у свету, 3.636 m.
- Јасеново код Нове Вароши – једно од највиших сталних насеља у Србији, 1.200 m.
Изглед кућа зависи од природних услова у појединим деловима света.
- Шатори од коже, платна или вуне – јурта (Монголија), типи (индијански шатори, САД).
- Пловеће куће – чамци.
- Ескимски игло – од ледених плоча и снега, две или више купола спојене тунелом (Гренланд).
- Удубљења у стенама.
- Сојенице – куће на стубовима (Малезија).
Сеоска насеља по величини – мала (до 500 становника), средња (500–1.000) и велика (више од 1.000 становника).
Што је село удаљеније од градова и саобраћајница, то је израженија депопулација – број становника стално опада.
- Мала села – највише у источној Србији и Јужном Поморављу.
- Средња села – равномерно у централној Србији, има их и у Војводини и на Косову и Метохији.
- Велика села – највише у Војводини, има их и на Косову и Метохији, у Мачви, Подунављу и Поморављу.
- Лаћарак код Сремске Митровице – највеће село у Србији, 9.278 становника (2022); Баниачонг у Бангладешу – око 75.000 становника.
Градско насеље – статус се одређује према броју становника и градском начину живота.
Доња граница броја становника за град креће се од 200 (скандинавске земље) до 30.000 (Јапан).
- Сијудад Мексико, главни град Мексика – око 22 милиона становника, један од највећих градова западне хемисфере.
Функција насеља – свака делатност која је заступљена у насељу (индустрија, образовање, туризам и слично).
Свако насеље има више функција, а бар једна је доминантна и даје му препознатљивост.
- Сеоско – пољопривреда; рибарско – риболов; фабричко – индустрија; рударско – рударство.
- Бањско – здравство; туристичко – туризам и рекреација; административни центар – управа.
- Верски центар – религија; лучко – саобраћај; универзитетско – образовање.
- Лучко насеље Каламата у Грчкој, рударско насеље Бор у Србији.
У прединдустријском периоду село се бавило пољопривредом, а град занатством, трговином, културом и управом.
Индустријализација – процес развоја индустрије; ојачала је градове и привукла људе из села.
Урбанизација – просторно ширење градова, постанак нових градова и претварање сеоских насеља у градска.
Деаграризација – процес напуштања пољопривреде као делатности и извора прихода становништва.
Индустријски градови постали су симбол модерног друштва, а у великим градовима индустрију последњих деценија замењују услужне делатности.
Најважније:
- Типови насеља: село (пољопривреда, слабије уређено) и град (трговина, власт, установе).
- Положај насеља: физичко-географски фактори (рељеф, клима, воде, земљиште) и друштвено-економски (културно-историјске прилике, привреда, саобраћајна мрежа).
- Где има највише насеља: у низијама, приморју и поред река; у планинама у котлинама, на терасама и присојним падинама.
- Висока насеља: Анди до 5.000 m, Ла Паз 3.636 m, Јасеново 1.200 m.
- Величина села: мала до 500, средња 500–1.000, велика преко 1.000 становника.
- Градско насеље: број становника и градски начин живота; граница од 200 до 30.000 становника.
- Функција насеља: свака делатност у насељу; бар једна је доминантна.
- Индустријализација је покренула урбанизацију и деаграризацију.
