Најважније из лекције
План-резиме
- Унутрашња структура града
- Пословна (банке, хотели, болнице, школе), индустријска (фабрике) и стамбена зона (куће, зграде)
- Мрежа улица повезује зоне, зелене површине (паркови) побољшавају живот
- Функције града
- индустријска, финансијска, трговачка, саобраћајна, административно-управна, здравствена, културна, туристичка
- Индустријска и финансијска – главни фактори развоја; већина градова има више функција
- Веза са околним простором
- сировине и енергенти из околине, дневне миграције
- приградска насеља: чиста средина, добра саобраћајна веза, јефтиније земљиште
- Урбанизација
- ширење градова, нови градови, села постају градска насеља
- градско становништво у државама: од 14 % до 100 %, више у развијеним
- узроци: развој индустрије и пораст броја становника
- последице: услуге, више становника у градовима, планска и непланска изградња, загађење
- Раст градова
- 1800: 3 % у градовима, 2022: око 57 %
- почетак 19. века: Лондон и Париз; данас 512 милионских градова
- највећи: Токио (37 милиона), Делхи (30), Шангај (27)
- сламови (фавеле) – око милијарда људи; најбржи раст: Азија и Африка, Индија и Кина
- Ширење и повезивање градова
- Субурбанизација – пресељење у приградска насеља
- Агломерација – велики град + приградска насеља
- Конурбација – два или више градова (Рајна-Рур, Ранштад)
- Мегалополис – две или више конурбација (Токаидо)
Унутрашња структура града – пословна, индустријска и стамбена зона, мрежа улица и зелене површине.
- Индустријска зона – фабрике.
- Пословна зона – банке, хотели, болнице, школе, поште, ресторани.
- Стамбена зона – стамбени објекти (куће, стамбене зграде).
Зоне повезују мреже улица, а зелене површине (паркови) побољшавају квалитет живота у граду.
- Индустријска зона Берлина, пословна зона Лондона, стамбена зона Париза, мрежа улица у Љубљани, зона зеленила у Истанбулу.
Функције града – индустријска, финансијска, трговачка, саобраћајна, административно-управна, здравствена, културна и туристичка.
Индустријска и финансијска функција главни су фактори развоја савремених градова.
- Саобраћајна – градови су саобраћајни центри.
- Административно-управна – зависи од положаја у држави (главни град, општински центар).
- Туристичка – приморски, планински, бањски и верски центри и велике метрополе.
- Културна – уметност, образовање, религија.
Највећи број савремених градова има више функција.
Веза са околним простором – град користи сировине и енергенте из околине и утиче на околна насеља (дневне миграције становништва).
Околина великих градова привлачна је за становање: незагађена животна средина, добра саобраћајна повезаност, нижа цена земљишта – зато настају приградска насеља.
Урбанизација – територијално ширење градова, настанак нових градова и претварање сеоских насеља у градска.
Учешће градског становништва у државама света креће се од 14 % до 100 % и веће је у развијеним државама.
- Узроци – развој индустрије и пораст броја становника.
- Последице – развој услуга, повећање броја становника у градовима, планска и непланска изградња, повећано загађење воде, ваздуха и земљишта.
- 100 % градског становништва: Сингапур, Науру, Монако, Ватикан, Кувајт; затим Катар 99,3 %, Белгија 98,2 %.
- Најмање: Папуа Нова Гвинеја 13,6 %, Бурунди 14,4 %, Лихтенштајн 14,5 %, Нигер 16,8 %.
У градовима је 1800. живело 3 % светског становништва, а 2022. око 57 %. Почетком 19. века милионски градови били су само Лондон и Париз, а данас их има 512.
Градова са више од милион становника било је 75 (1950), 145 (1970), 266 (1990), 449 (2010), а за 2025. процена је 668; градова са више од 10 милиона – од 2 (1950) до 37 (2025).
- Највећи градови: Токио 37 милиона, Делхи 30, Шангај 27, Сао Пауло и Сијудад Мексико 22, Дака и Каиро 21, Пекинг и Мумбај 20, Осака 19.
Сламови – сиротињске четврти у којима не постоје основни услови за живот; настају због изузетно брзог пораста градског становништва у земљама у развоју (у Бразилу – фавеле).
- У сламовима живи приближно милијарда људи – Кина, Индија, Бразил, Нигерија, Бангладеш, Индонезија, Пакистан.
- Најбржи раст градског становништва у наредних 40 година: Азија и Африка, међу државама Индија и Кина.
Субурбанизација – пресељење градског становништва у приградска насеља, које доводи до просторног ширења и популационог раста градова.
Агломерација – целовито урбано подручје настало срастањем великог града са приградским насељима.
Конурбација – настаје повезивањем два или више градова.
Мегалополис – настаје повезивањем две или више конурбација у једну просторну целину.
- Конурбације: Рајна-Рур (Немачка), Ранштад (Холандија).
- Највећи мегалополис: Токаидо, са центром у Токију.
Најважније:
- Унутрашња структура града: пословна, индустријска и стамбена зона, мрежа улица и зелене површине.
- Функције града: индустријска, финансијска, трговачка, саобраћајна, административно-управна, здравствена, културна, туристичка.
- Веза са околином: сировине, енергенти и дневне миграције; околина привлачи становнике – настају приградска насеља.
- Урбанизација: ширење градова и претварање села у градове; узроци – индустрија и раст броја становника.
- Градско становништво: 1800. године 3 %, а 2022. око 57 % светског становништва; 512 милионских градова.
- Највећи град: Токио, 37 милиона становника.
- Сламови: сиротињске четврти у земљама у развоју, у њима живи око милијарда људи.
- Субурбанизација, агломерација, конурбација, мегалополис – облици ширења и повезивања градова.
