Најважније из лекције
План-резиме
- Индустрија
- Главна делатност секундарног сектора: машинска прерада сировина у полупроизводе и готове производе
- Одвија се у фабрикама; важна близина сировина, енергије и радне снаге
- Тешка индустрија – материјали за даљу производњу
- Енергетика, петрохемијска (нафта, гас), металургија (руде метала), тешка хемијска (неметали, киселине), машинска (машине, возила), грађевински материјал (цемент, цреп, цигла)
- Лака индустрија – производи за домаћинство
- Текстилна, коже и обуће, дрвна, папира, прехрамбена, гуме, дуванска, лака хемијска, електронска
- Фактори развоја и рециклажа
- Сировине, енергија, радна снага + нове технологије
- Сировине: природне (памук, сунцокрет, млеко) и вештачке (пластика)
- Циклус: вађење сировина → прерада → производња → коришћење → управљање отпадом
- Рециклажа – поновно коришћење материјала из отпада
- Индустријске револуције
- Прва (18. век): парна машина, батерија, парна локомотива, шиваћа машина; Џејмс Ват 1769
- Друга: мотор са унутрашњим сагоревањем, динамит, телефон, сијалица
- Од 20. века: струја из фосилних горива
- Индустрија 21. века
- Аутоматизација – рачунари, машине и роботи замењују људски рад
- Струја све више из обновљивих извора (ветар, Сунце, вода)
- Индустрија високих технологија – рачунари, електроника, лекови, медицински апарати; 3Д штампа
- Индустрија у свету и загађење
- Највећи произвођачи: Кина, САД, Јапан, Немачка, Индија, Јужна Кореја, Италија, Француска, Уједињено Краљевство
- Сиромашне државе извозе сировине
- Загађење земљишта, воде и ваздуха; тешка индустрија сели се у државе са јефтинијом радном снагом
Индустрија – главна привредна делатност секундарног сектора; сировине се машински прерађују у полупроизводе и готове производе.
Фабрика – место где се одвија индустријска производња.
За изградњу фабрике важан је географски простор – близина сировина, енергије и радне снаге. Фабрика не сме да угрожава живот становника у близини.
Тешка индустрија – гране које производе материјале потребне у даљем процесу производње.
- Енергетика – производња енергије.
- Петрохемијска – прерада нафте и гаса.
- Металургија – прерада руда метала.
- Тешка хемијска – прерада неметала, производња киселина.
- Машинска – производња машина и возила.
- Индустрија грађевинског материјала – цемент, цреп, цигла.
Лака индустрија – производи средства која се свакодневно користе у домаћинствима.
- Текстилна, коже и обуће, дрвна, папира, прехрамбена, гуме, дуванска, лака хемијска и електронска индустрија.
- Топионица гвожђа – тешка индустрија (металургија); фабрика одеће – лака индустрија (текстилна).
- Хлеб – прехрамбена, камион – машинска, цигле – грађевински материјал, мобилни телефон – електронска индустрија.
Најважнији фактори развоја индустрије су сировине, енергија и радна снага, а важне су и нове технологије.
- Природне сировине – памук, сунцокрет, млеко.
- Вештачке сировине – пластика.
Рециклажа – издвајање материјала из отпада и његово поновно коришћење у исте или сличне сврхе.
Животни циклус производа: вађење сировина → прерада сировина → производња → коришћење → управљање отпадом; рециклажом се материјал враћа у производњу или се предмет поново употребљава.
Прва индустријска револуција – 18. век; циљ да машине замене људски рад; изуми: парна машина, батерија, парна локомотива, шиваћа машина.
Друга индустријска револуција – мотор са унутрашњим сагоревањем, динамит, телефон, електрична сијалица.
Од почетка 20. века главни покретач индустрије је електрична енергија из фосилних горива (нафта, природни гас, угаљ).
- Прве парне машине усавршио је Томас Њукомен; Џејмс Ват је 1769. патентирао побољшану парну машину, чијом је употребом почела Прва индустријска револуција.
Аутоматизација – процес у коме рачунари, машине и роботи замењују људску радну снагу и чине производњу ефикаснијом.
Индустрија високих технологија – заснована на технолошким достигнућима и коришћењу рачунара и робота; производи рачунаре, електронске уређаје, лекове, медицинске апарате.
Енергија за индустрију све више се добија из обновљивих извора – ветра, Сунца и воде. У текстилној и прехрамбеној индустрији и даље доминира људска радна снага.
- 3Д штампа – од вештачких зуба до великих грађевина (3Д штампач који прави кућу).
Неке сиромашне државе извозе сировине у државе са развијеном прерађивачком индустријом.
- Највећа индустријска производња – Кина, САД, Јапан, Немачка, Индија, Јужна Кореја, Италија, Француска, Уједињено Краљевство.
Индустрија загађује земљиште, воду и ваздух. Развијене државе су тешку индустрију преселиле у државе са јефтинијом радном снагом – средина се код „извозница“ побољшала, а код „увозница“ погоршала.
- Фабрике су највећи загађивачи ваздуха у кинеским градовима.
- Бродови на којима се риба лови, прерађује и конзервира су „покретне фабрике“ на води.
Најважније:
- Индустрија: главна делатност секундарног сектора – машинска прерада сировина у полупроизводе и готове производе у фабрикама.
- Положај фабрике: близина сировина, енергије и радне снаге.
- Тешка индустрија: енергетика, петрохемијска, металургија, тешка хемијска, машинска, грађевински материјал.
- Лака индустрија: текстилна, коже и обуће, дрвна, папира, прехрамбена, гуме, дуванска, лака хемијска, електронска.
- Фактори развоја: сировине, енергија, радна снага и нове технологије.
- Рециклажа: поновно коришћење материјала из отпада.
- Револуције: Прва у 18. веку (парна машина, Џејмс Ват 1769), Друга (мотор, динамит, телефон, сијалица); од 20. века струја из фосилних горива.
- Аутоматизација: рачунари, машине и роботи замењују људски рад – одлика индустрије 21. века.
- Загађење: индустрија загађује земљиште, воду и ваздух; тешка индустрија сели се у државе са јефтинијом радном снагом.
