Најважније из лекције
План-резиме
- Развијени и неразвијени региони
- Издвајају се према степену привредне развијености
- Стари век – развијени центри првих цивилизација (долина Нила, Месопотамија)
- Велика географска открића – колонијалне силе узимају ресурсе колонија (злато, сребро, зачини, памук...)
- Индустријска револуција – главни ресурси угаљ и гвожђе; развијене Енглеска, Француска, Холандија, Немачка, Белгија
- Мултинационалне компаније
- Послују у најмање две државе; циљ – купци и профит (нпр. „Форд“)
- Производњу селе где је јефтина радна снага и има ресурса (из САД у Мексико, Кину, Индију)
- Зарада одлази у државу седишта – разлике се повећавају
- Глобални градови – седишта компанија (нпр. Дубаи)
- Одлике региона
- Најразвијенији: САД, Канада, Аустралија, западна и средња Европа, источна Азија – 90 % светске привреде
- Неразвијени: сиромаштво, незапосленост, загађена средина, неписменост; најсиромашнија Африка
- Глобализација
- Економско и културно повезивање човечанства (тржишна привреда, интернет)
- Предности: свет као целина, заједничко решавање проблема, развој економије
- Недостатак: већа разлика између богатих и сиромашних
- Аспекти: економски, политички, културни
- Бруто домаћи производ (БДП)
- БДП – вредност свих финалних добара и услуга државе за годину дана, у доларима
- БДП по становнику = БДП : број становника; највећи у Аустралији, Северној Америци, Европи, најмањи у Африци
- Највеће економије: САД (25.463 млрд), Кина (17.963 млрд), затим Јапан и Немачка
Развијени и неразвијени региони – делови света издвојени према степену привредне развијености држава.
- Стари век – најразвијенији крајеви у којима су настале прве цивилизације (долина Нила, Месопотамија).
- Велика географска открића – европске колонијалне силе освојиле су ресурсе (злато, сребро, гвожђе, зачине, чај, памук, слоновачу, дрво) и стекле привредну предност.
- Прва индустријска револуција (Енглеска) – главни ресурси угаљ и гвожђе; развијене постају државе богате њима које су уједно колонијалне силе.
Разлике између развијених и неразвијених делова света временом су постајале све веће.
- Развијене колонијалне силе: Енглеска, Француска, Холандија, Немачка, Белгија.
- До укидања ропства 1863. године памук на плантажама у САД брали су робови афричког порекла.
Мултинационалне компаније – предузећа која послују у најмање две државе; симбол светске привреде 21. века.
Глобални градови – велики градови са седиштима мултинационалних компанија, који снажно утичу на привреду света.
Циљ компанија је да обезбеде купце и остваре профит. Производњу премештају у државе са јефтином радном снагом и природним ресурсима (из САД у Мексико, Кину и Индију). Запошљавају од неколико стотина до неколико стотина хиљада људи, а већи део зараде одлази у државе у којима су седишта – зато се разлика између развијених и неразвијених стално повећава.
- „Форд“ – америчка аутомобилска компанија са фабрикама у САД, Канади, Мексику, Бразилу, Немачкој, Шпанији, Кини, Индији, Аустралији и другим државама.
- Дубаи (Уједињени Арапски Емирати) – пример глобалног града.
- Лахта центар у Санкт Петербургу – седиште нафтне компаније „Газпромњефт“.
- Најразвијенији региони – САД, Канада, Аустралија, државе западне и средње Европе и источне Азије; учествују са 90 % у светској привреди.
- Неразвијени региони – висок степен сиромаштва, незапосленост, загађена животна средина, неписменост.
Најсиромашнији континент је Африка.
Глобализација – савремени процес економског и културног повезивања човечанства, заснован на тржишној привреди и савременим информационим технологијама (интернет); развојем саобраћаја и комуникација производи, услуге и информације постају доступни свима.
- Предности – повезивање света у једну целину, заједничко решавање светских проблема, развој светске економије.
- Недостатак – све веће разлике између богатих и сиромашних држава.
- Главни аспекти – економски, политички и културни.
Економски најутицајније су најбогатије државе Европе, САД, Кина и Јапан – светска привреда веома зависи од њиховог развоја.
- Њујоршка берза – центар глобализације.
- Базар у Мароку – центар локалне привреде.
Бруто домаћи производ (БДП) – тржишна вредност свих крајњих (финалних) добара и услуга произведених у једној држави за једну годину; изражава се у америчким доларима.
БДП по становнику – БДП подељен са бројем становника државе.
БДП по становнику највећи је у Аустралији, Северној Америци и Европи, а најмањи у Африци (на карти: од 0–500 до преко 30.000 долара).
- Водеће економије по БДП-у (милијарде долара): САД 25.463, Кина 17.963, Јапан 4.231, Немачка 4.072, Индија 3.385, Уједињено Краљевство 3.071, Француска 2.783, Руска Федерација 2.240, Канада 2.140, Италија 2.010.
- Египат: БДП 237 милијарди долара : 2.500 долара по становнику = 94,8 милиона становника.
Најважније:
- Подела: према привредној развијености у свету се издвајају развијени и неразвијени региони.
- Историја: у старом веку развијени су били центри првих цивилизација, касније колонијалне силе, а после индустријске револуције државе богате угљем и гвожђем.
- Мултинационалне компаније: послују у најмање две државе, траже јефтину радну снагу и ресурсе, а зараду носе у државе седишта.
- Глобални градови: седишта мултинационалних компанија (нпр. Дубаи).
- Најразвијенији: САД, Канада, Аустралија, западна и средња Европа, источна Азија – 90 % светске привреде.
- Неразвијени: сиромаштво, незапосленост, загађена средина, неписменост.
- Глобализација: економско, политичко и културно повезивање света; повећава разлике између богатих и сиромашних.
- БДП: вредност свих добара и услуга државе за годину дана; по становнику највећи у Аустралији, Северној Америци и Европи, најмањи у Африци.
- Највеће економије: САД и Кина.
