Најважније из лекције
План-резиме
-
Привреда и сектори
- Географска средина = природна средина измењена радом човека.
- Привреда – производња и размена добара и пружање услуга; утичу природни и друштвени фактори.
- Примарни (пољопривреда, шумарство, лов, риболов), секундарни (рударство, производно занатство, индустрија, грађевинарство), терцијарни (трговина, саобраћај, туризам, угоститељство), квартарни (школство, здравство, култура, наука, управа).
- У развијеним државама већина ради у услужним делатностима.
-
Пољопривреда и индустрија
- Земљорадња (ратарство, повртарство, воћарство, виноградарство) и сточарство (екстензивно, интензивно).
- Природна и вештачка ђубрива; пестициди загађују земљиште и воду.
- Индустрија: тешка и лака; фактори – сировине, енергија, радна снага; данас аутоматизација; рециклажа отпада.
-
Саобраћај и туризам
- Саобраћај: копнени, водни, ваздушни, космички; Суецки (1869) и Панамски канал (1914).
- Туризам: природне и културне туристичке вредности; туристи домаћи и страни.
-
Квартарни сектор
- Ванпривредне делатности са специјализованим услугама; кључна је обучена радна снага.
-
Развијени и неразвијени региони
- Мултинационалне компаније и глобални градови; профит одлази у државе седишта.
- Глобализација: + повезивање света, заједнички проблеми, светска економија; – веће разлике богатих и сиромашних.
- БДП и БДП по становнику.
-
Одрживи развој
- Рационално коришћење ресурса; компоненте: животна средина, друштво, привреда.
- Деградација животне средине – потрошња већа од обнављања.
- Мере: обновљиви извори енергије, природна ђубрива, рециклажа, бицикл, „паметне“ зграде.
Географска средина – природна средина измењена под утицајем човека; комплекс природне средине, становништва, привреде и насеља.
Привреда – све делатности којима се производе и размењују добра и пружају услуге.
На развој привреде утичу природни фактори (рељеф, клима, воде, земљиште…) и друштвени фактори (демографски, економско-политички, научно-технолошки).
- Примарни сектор – пољопривреда, шумарство, лов, риболов; директно користи природу.
- Секундарни сектор – рударство, производно занатство, индустрија, грађевинарство; прерађује сировине.
- Терцијарни сектор – трговина, саобраћај, банкарство, туризам, угоститељство, услужно занатство.
- Квартарни сектор – школство, здравство, култура, наука, државна управа.
- У високоразвијеним државама мало људи ради у примарном сектору, а већина у услужним делатностима.
Пољопривреда – обрада земљишта, узгој биљака и домаћих животиња; даје храну и сировине за индустрију.
- Земљорадња – ратарство, повртарство, воћарство, виноградарство.
- Сточарство – екстензивно (пашњаци, номадско) и интензивно (велике фарме).
Традиционална земљорадња користи природна ђубрива, а савремена вештачка ђубрива и пестициде, који загађују земљиште и воду.
Индустрија – машинска прерада сировина у готове производе; дели се на тешку и лаку.
- Фактори развоја индустрије – сировине, енергија, радна снага, нове технологије.
- Аутоматизација – одлика индустрије 21. века: рачунари, машине и роботи замењују људски рад.
- Рециклажа – поновно коришћење материјала из отпада.
- Пшеница и кукуруз – културе умерених предела; металургија – грана тешке индустрије.
Саобраћај – превоз људи и робе са једног места на друго.
- Према средини: копнени (друмски, железнички), водни (морски, речни, језерски), ваздушни и космички.
- Суецки канал (1869) и Панамски канал (1914) скраћују пловидбу.
Туризам – организовано путовање људи ради одмора, забаве и рекреације.
- Туристичке вредности – природне (планине, мора, реке) и културне (споменици, верски објекти, музеји).
- Туристи – домаћи и страни.
- Јадранско море, Алпи, Дунав – природне вредности; Кинески зид, манастир Студеница – културне.
Квартарни сектор – непроизводне (ванпривредне) делатности које пружају специјализоване услуге: образовање, здравство, култура, информисање, финансије.
Главни фактор развоја је обучена радна снага, па су ове делатности најразвијеније у развијеним државама. Информационе технологије брзо повезују делове света.
Мултинационалне компаније – предузећа која послују у најмање две државе; седишта су им у глобалним градовима.
Глобализација – савремени процес економског и културног повезивања човечанства, заснован на тржишној привреди и интернету.
- Предности: повезивање света, заједничко решавање светских проблема, развој светске економије.
- Недостатак: повећање разлика између богатих и сиромашних држава.
БДП – вредност свих добара и услуга произведених у држави за годину дана; БДП по становнику = БДП подељен бројем становника.
Најразвијенији региони (САД, Канада, Аустралија, западна и средња Европа, источна Азија) учествују са 90 % у светској привреди; неразвијене одликују сиромаштво, незапосленост и неписменост.
Одрживи развој – рационално коришћење природних ресурса којим се не угрожава животна средина ни потребе будућих генерација.
- Три компоненте – животна средина, друштво, привреда.
- Деградација животне средине – ресурси се троше брже него што се обнављају (неодрживо стање).
- Потрошња једнака обнављању – еколошка равнотежа; мања – побољшање квалитета средине.
- Мере: обновљиви извори енергије, природна ђубрива, разврставање и рециклажа отпада, бицикл и јавни превоз, „паметне“ зграде.
Најважније:
- Привреда: делатности производње и размене добара и пружања услуга, у четири сектора.
- Сектори: примарни користи природу, секундарни прерађује сировине, терцијарни и квартарни пружају услуге.
- Пољопривреда: земљорадња и сточарство; најстарија делатност, даје храну и сировине.
- Индустрија: тешка и лака; данас је одликује аутоматизација.
- Саобраћај: копнени, водни, ваздушни и космички.
- Туризам: природне и културне туристичке вредности; домаћи и страни туристи.
- Глобализација: повезује свет, али повећава разлике између богатих и сиромашних.
- БДП по становнику: тачније показује развијеност, јер се државе разликују по броју становника.
- Одрживи развој: животна средина, друштво и привреда у равнотежи.
