Најважније из лекције
План-резиме
- Држава
- Три елемента: територија, становништво, систем власти
- Власт: законодавна (скупштина), извршна (влада, шеф државе), судска
- Суверенитет и међународно признање; прве државе – сумерске државе-градови
- Географски положај
- Апсолутни – математичко- и физичко-географски
- Релативни – економско-, саобраћајно- и политичко-географски
- Приморске (острвске, полуострвске) и континенталне државе
- Величина и облик територије
- Гигантске, велике, средње, мале, микро; Србија – мала (88.499 km²)
- Компактне (Мађарска), издужене (Чиле), подељене (Филипини)
- Ексклава / енклава
- Државне границе
- Замишљена линија између суседних држава
- Природне / вештачке; етничке / неетничке
- Главни град и облик владавине
- Престоница – седиште политичких институција; неке државе имају више престоница
- Монархије и републике (већина, и Србија)
- Промене после Другог светског рата
- Деколонизација – највише нових држава у Африци
- Европа: подела и уједињење Немачке, распад СССР-а и СФРЈ (6 република, 2 покрајине), подела Чехословачке
- Територијални интегритет
- Угрожавају га сецесионистички покрети и територијални спорови (Кашмир)
- Косово и Метохија – део Србије (резолуција 1244)
- Интеграциони процеси
- Међународне организације: УН (1945, Њујорк), НАТО (1949, Брисел), ЕУ (1992, 27 чланица)
Држава – политичка организација друштва која обухвата три основна елемента: територију, становништво и систем власти; основни политички субјекат у свету.
- Законодавна власт – доноси законе (скупштина).
- Извршна власт – спроводи законе (влада и шеф државе).
- Судска власт – контролише поштовање закона (судови).
- Суверенитет – неограничена власт државе на својој територији.
- Међународно признање – прихватање постојања државе од стране других држава.
Прве државе биле су сумерске државе-градови у Месопотамији, око 3500. године п. н. е.
Географски положај државе – однос њене територије према природним и друштвено-економским елементима географског простора.
- Апсолутни – математичко-географски и физичко-географски; мења се само са променом територије.
- Релативни – економско-, саобраћајно- и политичко-географски; мења се са процесима у свету.
- Приморске и континенталне државе – имају, односно немају излаз на море.
- Грчка је средоземна и приморска држава; Србија је континентална држава са полупериферним економско-географским положајем.
- Према величини – гигантске, велике, средње, мале и микро државе.
- Према облику – компактне (Мађарска), издужене (Чиле) и подељене (Филипини).
Ексклава – део територије државе окружен територијом друге државе (са становишта државе којој припада).
Енклава – иста таква територија са становишта државе која је окружује.
Политичка моћ државе не зависи директно од величине њене територије (Ватикан, Монголија).
Државна граница – замишљена линија која раздваја територије две суседне државе.
- Природне и вештачке – према физичко-географским елементима (Дрина је природна граница).
- Етничке и неетничке – према размештају народа; неетничке су чешће.
- Баријерне, филтрирајуће, контактне и интеграционе – према степену повезивања.
- Граница Србије према Босни и Херцеговини је природна и неетничка.
Главни град (престоница) – град у коме је седиште главних политичких институција државе.
Неке државе имају више главних градова (Холандија, Боливија), а премештање престонице најчешће се врши из економских разлога.
- Монархија – на челу државе је монарх, који власт обично наслеђује и влада доживотно.
- Република – грађани на изборима бирају органе власти на одређено време; таква је већина држава, и Србија.
Деколонизација – ослобађање колонија и њихово претварање у независне државе; највише нових држава настало је у Африци.
- Промене у Европи – подела и уједињење Немачке, распад СССР-а и СФРЈ, подела Чехословачке.
- СФРЈ – шест република и две аутономне покрајине (Војводина, Косово и Метохија).
Територијални интегритет – очување целовитости територије државе и неповредивост њених граница.
- Сецесионистички покрети – тежња за отцепљењем дела независне државе.
- Територијални спорови – сукоб две државе око исте територије (Кашмир).
- Косово и Метохија је према резолуцији 1244 УН део Републике Србије.
Интеграциони процеси – уједињавање и сарадња држава кроз оснивање међународних организација (економских, политичких, војних и других).
- Уједињене нације – основане 1945, седиште у Њујорку; спречавају сукобе и чувају мир.
- НАТО пакт – војни савез из 1949, седиште у Бриселу.
- Европска унија – настала 1992. (Мастрихт), 27 чланица, институције у Бриселу.
Најважније:
- Држава: територија, становништво и систем власти; власт је законодавна, извршна и судска.
- Географски положај: апсолутни (математичко- и физичко-географски) и релативни (економско-, саобраћајно- и политичко-географски).
- Територија: по величини гигантске, велике, средње, мале и микро државе; по облику компактне, издужене и подељене; ексклаве и енклаве.
- Границе: природне или вештачке, етничке или неетничке.
- Главни град: седиште политичких институција; неке државе имају више престоница.
- Облик владавине: монархије и републике.
- Промене после рата: деколонизација (највише у Африци); у Европи подела и уједињење Немачке, распад СССР-а и СФРЈ, подела Чехословачке.
- Територијални интегритет: угрожавају га сецесионистички покрети и територијални спорови.
- Међународне организације: најпознатије су УН, НАТО пакт и Европска унија.
