Најважније из лекције
План-резиме
- Појам географског положаја државе
- Однос територије према природним и друштвено-економским елементима простора
- Утиче на развој, организацију, функционисање и безбедност државе
- Апсолутни и релативни положај
- Апсолутни – мења се само са променом територије: математичко-географски и физичко-географски
- Релативни – мења се са процесима у свету: економско-, саобраћајно- и политичко-географски
- Математичко-географски положај
- Географска ширина најсеверније и најјужније тачке и географска дужина најисточније и најзападније тачке
- Физичко-географски положај
- Рељеф: низијске (Данска), планинске (Швајцарска), високопланинске (Непал)
- Клима: екваторијалне (Индонезија), пустињске (Саудијска Арабија), средоземне (Грчка), континенталне (Мађарска) итд.
- Приморске (Пољска, Кина; и острвске – Малта, Јапан; полуострвске – Грчка) и континенталне (Србија, Аустрија, Монголија) – највише у Африци, Европи и Азији
- Економско-географски положај
- Централни – Јапан, САД, Немачка, Шведска
- Полупериферни – источна и југоисточна Европа, и Србија
- Периферни – већина Африке
- Саобраћајно-географски положај
- Развијене саобраћајне везе олакшавају међународну трговину
- Повољан: Уједињено Краљевство, Шпанија, Малта, Египат, Панама
- Политичко-географски положај
- Однос према најмоћнијим државама и ратним жариштима
- Неповољан: Ирак, Авганистан, Сирија
Географски положај државе – однос територије државе према природним и друштвено-економским елементима географског простора, који утичу на њен развој, организацију, функционисање и безбедност.
- Апсолутни географски положај – мења се само ако се територија државе повећа или смањи; чине га математичко-географски и физичко-географски положај.
- Релативни географски положај – зависи од друштвених, економских и политичких процеса у свету и мења се брже или спорије; чине га економско-географски, саобраћајно-географски и политичко-географски положај.
Апсолутни положај је сталан све док се не промене границе државе, а релативни се мења заједно са светом око државе.
Математичко-географски положај – положај изражен географском ширином најсеверније и најјужније тачке и географском дужином најисточније и најзападније тачке државне територије.
Помоћу географских координата може се тачно одредити на територији које државе се налази нека тачка.
- Тачка са координатама 45° северне географске ширине и 21° источне географске дужине налази се у Србији, у јужном Банату.
Физичко-географски положај – однос државе према рељефу, клими, водама, биљном и животињском свету и минералним сировинама.
- Према рељефу – низијске (Данска, Холандија), планинске (Швајцарска) и високопланинске државе (Непал, Таџикистан).
- Према клими – екваторијалне (Индонезија), тропскосаванске (Венецуела), монсунске (Индија), пустињске (Саудијска Арабија, Јордан), средоземне (Грчка), умереноокеанске (Ирска), континенталне (Мађарска) и субполарне (Исланд).
Државе са великом територијом – Руска Федерација, САД и Кина – имају више типова климе.
Приморске државе – државе које имају излаз на море (Пољска, Црна Гора, Кина, Мароко, Аргентина).
- Острвске државе – спадају у приморске: Малта, Ирска, Шри Ланка, Јапан, Куба, Нови Зеланд.
- Полуострвске државе – такође приморске: Катар, Јужна Кореја, Грчка.
Континенталне државе – државе које немају излаз на море.
Континенталних држава највише има у Африци, Европи и Азији.
- Мали, Србија, Аустрија, Авганистан и Монголија.
Економско-географски положај – положај државе у односу на развијене или неразвијене делове света.
- Централни – најразвијеније државе: Јапан, САД, Немачка, Шведска.
- Полупериферни – државе источне и југоисточне Европе, међу њима и Србија.
- Периферни – већина држава Африке, удаљених од привредно развијених држава.
Саобраћајно-географски положај – показује да ли држава има развијене саобраћајне везе са окружењем; олакшава или отежава њено учешће у међународној трговини.
- Веома повољан положај на важним правцима поморског саобраћаја: Уједињено Краљевство, Шпанија, Малта, Египат, Панама (Панамски канал).
Политичко-географски положај – положај државе према политички најмоћнијим државама и ратним жариштима.
Неповољан политичко-географски положај имају државе на чијој се територији укрштају интереси великих сила или где су се у новије време водили ратни сукоби.
- Ирак, Авганистан, Сирија.
Најважније:
- Географски положај државе: однос њене територије према природним и друштвено-економским елементима простора.
- Апсолутни положај: математичко-географски и физичко-географски; мења се само са променом територије.
- Релативни положај: економско-, саобраћајно- и политичко-географски; мења се са процесима у свету.
- Математичко-географски: географска ширина и дужина крајњих тачака државе.
- Физичко-географски: према рељефу, клими и морима – низијске, планинске и високопланинске; приморске (и острвске, полуострвске) и континенталне државе.
- Економско-географски: централни (Јапан, САД), полупериферни (Србија), периферни (већина Африке).
- Саобраћајно-географски: повољан на важним поморским правцима (Шпанија, Египат, Панама).
- Политичко-географски: неповољан где се укрштају интереси великих сила или има ратова (Ирак, Авганистан, Сирија).
