Најважније из лекције
План-резиме
- Становништво
- 744 милиона (9,4 % света), 70 ст/km² – после Азије најгушће насељен континент
- Најгушће: Монако (24.475 ст/km²); најређе: Исланд (3,7 ст/km²)
- У градовима 78 %; Ватикан и Монако 100 %, Лихтенштајн 14,5 %, Молдавија 43,2 %
- Народи и религије
- Око 60 народа; преко 80 % индоевропска породица: Словени, Германи, Романи
- Још: балтички (Литванци, Летонци), келтски (Ирци, Шкоти, Велшани, Бретонци), Грци, Албанци
- Угро-фински: Финци, Естонци, Мађари; Баски – нејасног порекла
- Римокатоличка вера (запад, средина), протестантизам (север), православље (исток, Балкан), ислам, јудаизам
- Миграције
- Исељавање од 16. века; масовно у 19. веку у САД, Јужну Америку, Аустралију
- „Одлив мозгова“ – млади стручњаци у САД, Канаду, Аустралију
- Досељавање из Африке и Азије; политичке и економске миграције унутар Европе
- Насеља
- По локацији, функцији и трајности; највише стално насеље Јуф (2.126 m)
- Села: деаграризација и депопулација
- Први градови: грчки полиси; градови су полифункционални
- Мегаградови: Истанбул 15,2, Москва 12,5, Париз 11,0, Лондон 9,3, Мадрид 6,6 мил.
- Привреда
- Највише запослених у услужним делатностима; туризам: Средоземље, Алпи
- Низије: житарице, поврће, индустријско и крмно биље; Средоземље: агруми, винова лоза
- Шумарство – Скандинавија; рибарство – Норвешка, Исланд
- Угаљ: Доњецки басен, Рур, Шлеска; нафта и гас: Северно море; Европа увози нафту
- Нуклеарна енергија – Француска (76 %); обновљиви извори, највише хидроенергија
- Регије Европе (44 државе)
- Јужна – три полуострва; Србија, Италија, Шпанија, Грчка…
- Средња – Немачка, Пољска, Швајцарска, Аустрија, Мађарска, Чешка, Словачка, Румунија
- Западна – Француска, Уједињено Краљевство, Ирска, Белгија, Холандија, Луксембург, Монако
- Северна – Данска, Шведска, Норвешка, Финска, Исланд
- Источна – највећа; Украјина, Белорусија, Молдавија, прибалтичке земље, део Руске Федерације
У Европи живи 744 милиона становника (око 9,4 % светског становништва); после Азије је најгушће насељен континент, са просечно 70 становника по km².
- Најгушће насељено – југ Енглеске, запад и југоисток Немачке, север Француске, север Италије, Холандија, Белгија, велике агломерације.
- Најређе насељено – Исланд, Скандинавско полуострво, север Источноевропске низије, високе планине.
Монако – најгушће насељена држава Европе (око 24.475 ст/km²); Исланд – најређе насељена (3,7 ст/km²).
У градовима живи 78 % Европљана. Ватикан и Монако имају 100 % градског становништва, а најмање урбанизовани су Лихтенштајн (14,5 %) и Молдавија (43,2 %).
У Европи живи око 60 народа, који говоре приближно исто толико језика.
Индоевропска породица народа – обухвата више од 80 % Европљана; три велике групе су Словени, Германи и Романи.
- Словени – источни (Руси, Белоруси, Украјинци), западни (Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби), јужни (Срби, Црногорци, Хрвати, Словенци, Македонци, Бошњаци, Бугари).
- Германи – Немци, Аустријанци, Холанђани, Фламанци, Енглези, Данци, Норвежани, Швеђани, Исланђани.
- Романи – Италијани, Французи, Шпанци, Португалци, Каталонци, Румуни, Молдавци, Валонци.
- Балтички народи – Литванци, Летонци; келтски народи – Ирци, Шкоти, Велшани, Бретонци; изоловани Грци и Албанци.
- Угро-фински народи – Финци, Естонци, Мађари (уралска језичка породица); Баски – народ нејасног порекла у Шпанији и Француској.
- Римокатоличка вера – западна и средња Европа (Француска, Аустрија, Пољска…) и део јужне (Шпанија, Италија, Хрватска…).
- Протестантизам – северна, средња и западна Европа (скандинавске земље, Немачка, Уједињено Краљевство, Холандија…).
- Православље – источна Европа (Руска Федерација, Белорусија, Украјина, Молдавија), Румунија и балканске земље (Србија, Црна Гора, БиХ, Северна Македонија, Бугарска, Грчка).
- Ислам – европски део Турске, Албанија, БиХ и др., и велики градови западне Европе; јудаизам – Јевреји широм Европе.
- Храм Светог Саве у Београду једна је од највећих православних цркава на свету.
Европљани су се исељавали више од становника свих других континената: први талас у 16. веку (после открића Америке), масовно у 19. веку у САД, Јужну Америку и Аустралију (прираштај и сиромаштво), затим између два светска рата и после Другог светског рата.
Одлив мозгова – исељавање младих стручњака, најчешће у САД, Канаду и Аустралију.
- Досељавање у Европу – из Африке и Азије (највише из Либије, Сирије и Авганистана) због ратова, политичке нестабилности и сиромаштва.
- Политичке миграције – после Другог светског рата (промене граница) и 90-их година 20. века (ратови у бившој Југославији, више од милион избеглих).
- Економске миграције – становници источне и југоисточне Европе одлазе на рад у Немачку и земље западне и северне Европе.
Типови насеља – по локацији (низијска, планинска), функцији (сеоска, градска) и трајности (привремена, стална).
Многа села захватили су деаграризација и депопулација (Литванија, Летонија, Бугарска, Француска, Србија, Хрватска); напуштена села постају привремена насеља за одмор градског становништва.
- Први градови – грчки полиси (Атина, Спарта, Теба, Епидаур, Коринт, Олимпија, Аргос).
- Средњовековни трговачки градови – Лондон, Хамбург, Стокхолм, Гдањск, Рига, Талин…
- После Прве индустријске револуције – градови се шире ван зидина, села постају предграђа, људи се селе из села у градове.
Полифункционални градови – имају више функција; неки су познати по једној: индустријској (Диселдорф, Торино), трговачкој (Истанбул), саобраћајној (Ротердам, Франкфурт), административно-управној (Брисел, Стразбур), културној (Праг, Фиренца).
- Мегаградови (2020): Истанбул 15,2, Москва 12,5, Париз 11,0, Лондон 9,3, Мадрид 6,6 милиона становника.
- Највише стално насеље у Европи – Јуф у швајцарским Алпима (2.126 m).
Европа је економски развијен континент (Прва индустријска револуција и колонијална политика у 19. и 20. веку); највећи део БДП-а стварају услужне делатности.
- Пољопривреда – у низијама (Источноевропска, Западноевропска, Немачко-пољска, Панонска, Влашка) житарице, поврће, индустријско и крмно биље; на побрђима воће и винова лоза; у Средоземљу агруми и винова лоза.
- Сточарство – брдско-планински крајеви, низије и фарме око градова.
- Шумарство – северна Европа (Скандинавија); шуме угрожавају сеча, киселе кише и летњи пожари.
- Рибарство – земље уз Атлантски океан и Средоземно море; најбогатија су северна мора (Норвешка, Исланд).
Индустрија – почела са Првом индустријском револуцијом, најпре тешка (уз угаљ и гвожђе), затим лака; Енглеска – „највећа светска радионица“.
- Басени угља – Доњецки басен (Украјина), Рур (Немачка), Шлеска (Пољска), Уједињено Краљевство.
- Нафта и гас – Северно море (од 60-их година 20. века); Европа је ипак велики увозник нафте.
- Нуклеарна енергија – највише у Француској (76 % струје).
- Обновљиви извори – вода, Сунце, плима и осека, ветар, геотермална енергија, биогориво; најважнија је хидроенергија.
Индустрија се смешта уз саобраћајнице и луке; „прљаву“ индустрију (црна металургија) замењује „чиста“ (електронска, аутомобилска, прехрамбена).
Услужне делатности – терцијарни и квартарни сектор; запошљавају више од половине активног становништва. Туризам је најразвијенији у Средоземљу, на Алпима и у великим градовима.
Европа има 44 независне државе, сврстане у пет регија; унутар њих се издвајају подунавске (Средња Европа), скандинавске (Северна) и прибалтичке земље (Источна Европа).
- Јужна Европа – Пиринејско, Апенинско и Балканско полуострво и острва; нпр. Португалија, Шпанија, Италија, Словенија, Хрватска, БиХ, Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Албанија, Бугарска, Грчка, Малта и део Турске.
- Средња Европа – Немачка, Пољска, Швајцарска, Лихтенштајн, Аустрија, Мађарска, Чешка Република, Словачка, Румунија; границе нису природне ни јасне.
- Западна Европа – отворена према Атлантику и Северном мору (граница Рајна, Јура, Алпи, Пиринеји); Француска, Уједињено Краљевство, Ирска, Белгија, Холандија, Луксембург, Монако.
- Северна Европа – Скандинавско полуострво, Јиланд и Исланд; Данска, Шведска, Норвешка, Финска, Исланд.
- Источна Европа – највећа регија, до Урала, Каспијског језера, Кавказа и Црног мора; Молдавија, Белорусија, Литванија, Летонија, Естонија, Украјина и делови Руске Федерације, Казахстана, Грузије и Азербејџана.
Најважније:
- Становништво: 744 милиона, 70 ст/km² – после Азије најгушће насељен континент.
- Густина: најгушће насељен Монако (око 24.475 ст/km²), најређе Исланд (3,7 ст/km²).
- Урбанизација: 78 % у градовима; Ватикан и Монако 100 %, Лихтенштајн само 14,5 %.
- Народи: више од 80 % су Индоевропљани – Словени, Германи и Романи; угро-фински народи су Финци, Естонци и Мађари.
- Религије: римокатоличка вера (запад и средина), протестантизам (север), православље (исток и Балкан), ислам.
- Миграције: Европљани су се највише исељавали; данас досељавање из Африке и Азије и „одлив мозгова“.
- Насеља: села захвата депопулација и деаграризација; градови су полифункционални, први градови су грчки полиси.
- Привреда: развијена, највише запослених у услугама; угаљ (Доњецки басен, Рур, Шлеска), нафта из Северног мора, све више обновљивих извора.
- Регије: Јужна, Средња, Западна, Северна и Источна Европа; Србија припада Јужној Европи.
