Најважније из лекције
План-резиме
- Регија и положај Европе
- Географска регија – територија која се по природним или друштвеним одликама разликује од суседних; издвајање = регионализација
- Средишњи део северне полулопте; 10,5 милиона km² – други најмањи континент
- Име од асирске речи „ереб“ (залазак Сунца)
- Граница са Азијом: Урал, Каспијско језеро, Кавказ, Црно море, Босфор, Мраморно море, Дарданели
- Обале и рељеф
- Најразуђеније обале; полуострва Скандинавско, Јиланд, Пиринејско, Апенинско, Балканско
- Фјордови – уски заливи које су издубили ледници
- Раседне планине (старе, ниже) и набране (млађе, више); вулкани Везув, Етна, Хекла
- Елбрус (5.642 m) највиши врх; низије око 60 %, највећа Источноевропска
- Клима и биљни свет
- Шест типова: атлантска, средоземна, континентална, умерено-континентална, субполарна, планинска
- Голфска струја и западни ветрови доносе влагу
- Вегетација од севера: тундра, тајга, мешовите шуме, степа, медитеранска (макија)
- Воде на копну
- Сливови: Северни ледени, Атлантски, Средоземни, Црноморски, Каспијски
- Волга (3.688 km) најдужа; Дунав (2.850 km) кроз 10 држава
- Језера: тектонска, ледничка, крашка, реликтна (Каспијско), речна, вештачка
- Становништво и привреда
- 744 милиона становника; после Азије најгушће насељен континент
- Индоевропљани: Словени, Германи, Романи; угро-фински: Финци, Естонци, Мађари
- Религије: римокатоличка, протестантизам, православље, ислам
- Развијена привреда; већина ради у услужним делатностима
- Регије Европе
- 44 државе у пет регија: Јужна, Средња, Западна, Северна, Источна
- Западна: Француска, Уједињено Краљевство, Ирска, Белгија, Холандија, Луксембург, Монако
Географска регија – мања или већа територија која се по природно-географским или друштвено-географским одликама разликује од суседних територија.
Регионализација – поступак издвајања географских регија.
Европа лежи у средишњем делу северне полулопте, највећим делом у северном умереном појасу; површина јој је 10,5 милиона km², па је други најмањи континент.
- Порекло имена – од асирске речи „ереб“ (залазак Сунца).
- Крајње тачке – рт Нордкин (север), рт Тарифа (југ), рт Рока (запад), северни Урал (исток).
- Граница према Азији – Урал (планина и река), Каспијско језеро, Кавказ, Црно море, Босфор, Мраморно море, Дарданели, Егејско море.
Европа има најразуђеније обале од свих континената; највећа мора су Северно, Балтичко, Средоземно и Црно.
Фјордови – уски и дубоки заливи на западној обали Скандинавског полуострва, потопљене ледничке долине.
- Полуострва – Скандинавско и Јиланд (север); Пиринејско, Апенинско и Балканско (југ).
- Острва – Велика Британија, Исланд, Ирска; Сицилија (највеће у Средоземном мору), Крит.
Раседне (громадне) планине – старе, снижене, заобљених врхова; настале спуштањем и издизањем блокова.
Набране (венчане) планине – млађе и више, настале набирањем; њихово издизање и данас траје.
Највиши врх је Елбрус (5.642 m) на Кавказу, а најнижа тачка ушће Волге у Каспијско језеро (–28 m). Низије заузимају око 60 % Европе; највећа је Источноевропска.
- Раседне: Скандинавске планине, Централни масив, Шварцвалд, Судети, Урал, Родопи, Олимп.
- Набране: Пиринеји, Алпи, Карпати, Балкан, Кавказ; Апенини, Динариди, Шарско-пиндске планине.
- Вулкани: Везув, Етна, Хекла, Санторини, Стромболи, Вулкано.
На климу утичу географска ширина, распоред копна и мора, морске струје, рељеф и ваздушни притисак; топла Голфска струја и западни ветрови доносе влагу са Атлантика.
- Атлантска (океанска) – благе зиме, свежа лета, падавине равномерне током године.
- Средоземна (медитеранска) – топла и сушна лета, благе и кишовите зиме.
- Континентална – топла лета, хладне зиме, мало падавина.
- Умерено-континентална – прелаз између атлантске и континенталне климе.
- Субполарна – на крајњем северу, дуге и веома хладне зиме.
- Планинска – на високим планинама.
Ширинска зоналност – смењивање биљног покривача у појасевима, зависно од географске ширине и климе.
- Од севера ка југу: тундра, тајга, мешовите листопадно-четинарске шуме, степе, медитеранска вегетација (макија); на планинама планинска вегетација.
Речна мрежа је густа, а реке нису дуге; главна изворишта су Алпи и Валдајско побрђе.
- Слив Северног леденог океана – Северна Двина, Печора.
- Атлантски слив – Висла, Рајна, Темза, Лоара, Тежо.
- Средоземни слив – Ебро, Рона, По.
- Црноморски слив – Дунав, Дњестар, Дњепар (Дон у Азовско море).
- Каспијски слив – Волга, Урал.
Волга (3.688 km) је најдужа европска река; Дунав (2.850 km) извире у Шварцвалду и тече кроз 10 држава.
- Језера: тектонска (Охридско, Балатон), ледничка (Гарда, Ладога, Оњега), крашка (Скадарско), реликтна (Каспијско), речна и вештачка.
Европа има 744 милиона становника и после Азије је најгушће насељен континент; у градовима живи 78 % становништва.
Индоевропска породица народа – више од 80 % Европљана; три велике групе: Словени, Германи и Романи.
- Остали народи – балтички (Литванци, Летонци), келтски (Ирци, Шкоти, Велшани, Бретонци), Грци и Албанци; угро-фински народи (Финци, Естонци, Мађари).
- Религије – римокатоличка вера, протестантизам, православље; ислам и јудаизам.
Европа је економски развијен континент; у услужним делатностима ради више од половине активног становништва.
- Средоземље – агруми и винова лоза; Скандинавија – шумарство; Норвешка и Исланд – рибарство.
- Угаљ: Доњецки басен, Рур, Шлеска.
Европа има 44 независне државе, сврстане у пет великих регија.
- Јужна Европа – Пиринејско, Апенинско и Балканско полуострво и острва Средоземља.
- Средња Европа – Немачка, Пољска, Швајцарска, Лихтенштајн, Аустрија, Мађарска, Чешка Република, Словачка, Румунија.
- Западна Европа – Француска, Уједињено Краљевство, Република Ирска, Белгија, Холандија, Луксембург, Монако.
- Северна Европа – Данска, Шведска, Норвешка, Финска, Исланд.
- Источна Европа – најпространија: Молдавија, Белорусија, балтичке земље, Украјина и делови Руске Федерације, Казахстана, Грузије и Азербејџана.
Најважније:
- Регија: територија која се по природним или друштвеним одликама разликује од суседних.
- Положај: Европа је у средишњем делу северне полулопте; 10,5 милиона km², други најмањи континент.
- Обале: најразуђеније од свих континената; фјордови на западу Скандинавског полуострва.
- Рељеф: највише низија (највећа Источноевропска); највиши врх Елбрус (5.642 m).
- Планине: раседне (старе, ниже) и набране (млађе, више); вулкани Везув, Етна, Хекла.
- Клима: шест типова – атлантска, средоземна, континентална, умерено-континентална, субполарна и планинска.
- Реке: најдуже су Волга и Дунав; највећа језера Каспијско, Ладога и Оњега.
- Становништво: 744 милиона; већина припада индоевропској породици народа.
- Привреда: развијена пољопривреда и индустрија, а већина ради у услужним делатностима.
- Регије: Јужна, Средња, Западна, Северна и Источна Европа.
