Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и постанак
- Од Дунава (север) до границе са Бугарском (југоисток).
- Набране планине – настале набирањем, хоризонталним покретима.
- Сложена грађа: магматске и седиментне стене.
- Две групе планина
- Граница: Ражањ – Сокобањска Моравица – Сокобањска котлина – Књажевачка котлина.
- Карпатске (северно): Ртањ (Шиљак, 1.565 m), Тупижница, Кучај, Бељаница, Хомољске пл., Велики крш, Мали крш, Дели Јован, Мироч.
- Балканске (јужно): Озрен, Девица, Тресибаба, Сврљишке пл., Сува пл., Стара планина (Миџор, 2.169 m), Руј.
- Котлине: Жагубичка, Тимочка, Сврљишка, Сокобањска, Белопаланачка, Пиротска.
- Крашки облици
- Најзаступљенији у Србији; површински и подземни.
- Одоровско крашко поље – једино у Србији, између Пирота и Димитровграда.
- Пећине: Лазарева (Злотска) код Бора – најдужа испитана; Церемошња (Кучево), Рајкова (Мајданпек), Ресавска (Деспотовац).
- Прераст – природни камени мост од урушене пећинске таванице; река Вратна: Велика, Мала и Сува прераст.
- Клисуре
- Највеће: Ђердапска (Дунав) и Сићевачка (Нишава).
- Ђердап: највећа у Србији, 97 km; клисуре Голубачка, Госпођин вир, Казан, Сипска; котлине Љупковска, Доњомилановачка, Оршавска.
- Велики хидроенергетски потенцијал Дунава.
Карпато-балканиди – планине источне Србије, од Дунава на северу до границе са Бугарском на југоистоку.
Набране планине – планине настале набирањем, дејством хоризонталних покрета; такве су Карпатско-балканске планине.
Грађа терена је изузетно сложена; најбројније су магматске и седиментне стене.
Граница између две групе је замишљена линија Ражањ – Сокобањска Моравица – Сокобањска котлина – Књажевачка котлина.
Карпатске планине – северно од линије; од југа ка северу: Ртањ, Тупижница, Кучај, Бељаница, Хомољске планине, Велики крш, Мали крш, Дели Јован, Мироч.
Балканске планине – јужно од линије: Озрен, Девица, Тресибаба, Сврљишке планине, Сува планина, Стара планина, Руј.
- Ртањ – врх Шиљак, 1.565 m.
- Стара планина – врх Миџор, 2.169 m.
- Веће котлине – Жагубичка, Тимочка, Сврљишка, Сокобањска, Белопаланачка и Пиротска.
Крашки облици рељефа у Србији најзаступљенији су у Карпато-балканидима – и површински и подземни.
Одоровско крашко поље – једино крашко поље у Србији, између Пирота и Димитровграда.
- Лазарева (Злотска) пећина – код Бора; најдужа испитана пећина у Србији.
- Церемошња – код Кучева.
- Рајкова пећина – код Мајданпека.
- Ресавска пећина – у околини Деспотовца; пећински накит (сталактити и сталагмити).
Прераст – природни камени мост настао урушавањем пећинске таванице.
- Река Вратна, десна притока Дунава, има три прерасти: Велику, Малу и Суву прераст.
Од флувијалних облика истичу се клисуре и кањони; највеће су Ђердапска клисура на Дунаву и Сићевачка на Нишави.
Ђердапска клисура – највећа клисура у Србији, дуга 97 km; у њој се смењују четири клисуре и три котлине.
- Клисуре – Голубачка, Госпођин вир, Казан и Сипска.
- Котлине – Љупковска, Доњомилановачка и Оршавска.
- Редослед од запада ка истоку: Голубачка клисура – Љупковска котлина – Госпођин вир – Доњомилановачка котлина – Казан – Оршавска котлина – Сипска клисура.
Због сужења корита и велике количине воде Дунав у Ђердапу има велики хидроенергетски потенцијал.
Најважније:
- Положај: од Дунава на северу до границе са Бугарском на југоистоку.
- Постанак: набране планине, настале хоризонталним покретима; највише магматских и седиментних стена.
- Граница група: линија Ражањ – Сокобањска Моравица – Сокобањска котлина – Књажевачка котлина.
- Карпатске планине: Ртањ (Шиљак, 1.565 m), Тупижница, Кучај, Бељаница, Хомољске планине, Велики и Мали крш, Дели Јован, Мироч.
- Балканске планине: Озрен, Девица, Тресибаба, Сврљишке планине, Сува планина, Стара планина (Миџор, 2.169 m), Руј.
- Котлине: Жагубичка, Тимочка, Сврљишка, Сокобањска, Белопаланачка, Пиротска.
- Крас: Одоровско крашко поље (једино у Србији); Лазарева пећина – најдужа испитана; прерасти на Вратни.
- Ђердапска клисура: највећа у Србији, 97 km, четири клисуре и три котлине, велики хидроенергетски потенцијал.
