Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и постанак
- Динариди заузимају западни и југозападни део Србије, западно од Вардарске зоне.
- Пружају се правцем северозапад–југоисток; највиши и најпространији планински систем Србије.
- По постанку су набране планине.
- Подела Динарида
- Старовлашке: Тара, Златибор, Мучањ, Златар, Гиљева, Голија, Јавор, Радочело.
- Проклетијске: Проклетије, Хајла, Жљеб, Мокра гора, Мокра планина.
- Шарске: Шар-планина, Паштрик, Коритник.
- Старовлашке планине
- Између Дрине (запад), Ибра (исток), Западне Мораве (север) и границе са Црном Гором (југ).
- Највиша је Голија – Јанков камен (1.833 m).
- Пештерска висораван – 1.150 m.
- Котлине: Новопазарска, Пријепољска, Прибојска, Сјеничка.
- Крашки облици: Потпећка, Стопића пећина, Ушћански пећински систем; флувијални: кањон Увца.
- Уклештени меандар – меандар чија долина има изглед клисуре или кањона.
- Потпећка пећина – највећи улаз у Србији (50 m).
- Проклетијске планине
- У Србији, Црној Гори и Албанији.
- Ђеравица (2.656 m) – други највиши врх Србије.
- Глацијални облици: ледничка језера, валови, морене.
- Шарске планине
- Крајњи југ Србије, граница са Северном Македонијом и Албанијом.
- Од кречњака – крашки облици; некада глацијација – глацијални облици.
- Кораб припада Шарским планинама, али је изван Србије.
Динариди – највиши и најпространији планински систем Србије; заузимају западни и југозападни део земље.
Пружају се западно од Вардарске зоне, правцем северозапад–југоисток.
Набране планине – Динарске планине су по начину постанка набране.
- Старовлашке планине – Тара, Златибор, Мучањ, Златар, Гиљева, Голија, Јавор, Радочело.
- Проклетијске планине – Проклетије, Хајла, Жљеб, Мокра гора, Мокра планина.
- Шарске планине – Шар-планина, Паштрик, Коритник.
Пружају се од Дрине на западу до Ибра на истоку и од Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором и Проклетија на југу.
Голија – највиша планина групе; врх Јанков камен (1.833 m).
Пештерска висораван – пространа висораван уз границу са Црном Гором, на 1.150 m надморске висине.
Између планина спуштене су котлине; веће су Новопазарска, Пријепољска, Прибојска и Сјеничка.
- Тектонски облици – планине, висоравни и спуштене котлине.
- Крашки облици – пећине: Потпећка, Стопића (Златибор), Ушћански пећински систем.
- Флувијални облици – кањон Увца, клисуре.
Уклештени меандар – меандар чија речна долина у попречном профилу има изглед клисуре или кањона.
- Кањон реке Увац са уклештеним меандрима.
- Потпећка пећина (између Пожеге и Ужица) има највећи улаз у Србији – 50 m.
Пружају се на простору Србије, Црне Горе и Албаније.
Ђеравица – врх на Проклетијама (2.656 m), други највиши врх Србије.
Поред флувијалних, присутни су и глацијални облици рељефа – ледничка језера, валови и морене.
Налазе се на крајњем југу Србије, на граници са Северном Македонијом и Албанијом.
Изграђене су од кречњака, па имају крашке облике рељефа; због некадашње глацијације имају и глацијалне облике.
- Шар-планина, Паштрик и Коритник; Шарским планинама припада и Кораб, који је изван Србије.
Најважније:
- Положај: Динариди заузимају западни и југозападни део Србије, западно од Вардарске зоне.
- Правац пружања: северозапад–југоисток.
- Постанак: Динарске планине су набране.
- Значај: највиши и најпространији планински систем Србије.
- Подела: Старовлашке, Проклетијске и Шарске планине.
- Голија: највиша Старовлашка планина – Јанков камен (1.833 m).
- Пештерска висораван: 1.150 m, уз границу са Црном Гором.
- Ђеравица: на Проклетијама, 2.656 m – други највиши врх Србије.
- Облици рељефа: тектонски, крашки (пећине), флувијални (кањон Увца) и глацијални (Проклетије и Шарске планине).
- Уклештени меандар: меандар са долином у облику клисуре или кањона.
