Најважније из лекције
План-резиме
- Постанак
- Косовска и Метохијска котлина спуштене су тектонским покретима између Вардарске зоне и Динарида.
- У време Панонског мора – језеро које је повезивало Панонско и Егејско море; остали језерски седименти.
- Граничне планине: Копаоник (С), Гољак (И), Шар-планина и Скопска Црна гора (Ј), Проклетије (З).
- Косовска котлина
- Издужена, од Копаоника до Шар-планине и Скопске Црне горе; око 550 m.
- Од Метохије је одвајају Чичавица, Црнољева, Језерска планина, Жар-планина.
- Регије: Косовско поморавље (исток), Дреница (запад), Велико Косово (југ), Мало Косово (север) – граница је река Лаб.
- Палеовулканске купе: Звечан (код Косовске Митровице), Велетин (код Приштине).
- Метохијска котлина
- Између Проклетија (запад) и Шарских планина (југ).
- Највећа котлина у Србији, брежуљкаст рељеф, 350–450 m – нижа од Косовске.
- Испресецана бројним рекама; најдужа је Бели Дрим.
- Поред флувијалних облика, по ободима има и ледничких облика рељефа.
- Руговска клисура дуж Пећке Бистрице – настала заједничким радом реке и ледника.
- Поређење
- Метохијска је већа и нижа; Косовска је издужена и виша (550 m).
Косовска и Метохијска котлина спуштене су тектонским покретима између блокова Вардарске зоне и Динарида.
У време Панонског мора овде је било језеро преко којег је Панонско море било повезано са Егејским; после отицања воде наталожени су језерски седименти.
- Граничне планине: Копаоник (север), Гољак (исток), Шар-планина и Скопска Црна гора (југ), Проклетије (запад).
Косовска котлина – издужена котлина од Копаоника на северу до Шар-планине и Скопске Црне горе на југу; надморска висина око 550 m.
На истоку је оивичена Гољаком, а од Метохијске котлине одвајају је Чичавица, Црнољева, Језерска планина и Жар-планина.
- Косовско поморавље – исток.
- Дреница – запад.
- Велико Косово – југ.
- Мало Косово – север; од Великог Косова га дели река Лаб.
Палеовулканске купе – остаци угашених вулкана, сведоци вулканске активности у прошлости.
- Звечан код Косовске Митровице и Велетин код Приштине (Косовско-копаоничко-рудничка вулканска област).
Метохијска котлина – највећа котлина у Србији, између Проклетијских планина на западу и Шарских планина на југу.
Рељеф је брежуљкаст, надморска висина 350–450 m, па је нижа од Косовске котлине (550 m).
Пресецају је бројне реке; најдужа је Бели Дрим.
Поред флувијалних облика, по ободима има и ледничких облика рељефа, насталих кретањем ледника.
- Руговска клисура дуж Пећке Бистрице настала је заједничким радом реке и ледника.
Најважније:
- Постанак: тектонске котлине спуштене између Вардарске зоне и Динарида.
- Панонско море: овде је било језеро које га је повезивало са Егејским морем; остали су језерски седименти.
- Косовска котлина: издужена, од Копаоника до Шар-планине и Скопске Црне горе, око 550 m.
- Регије Косова: Косовско поморавље, Дреница, Велико и Мало Косово (граница – река Лаб).
- Палеовулканске купе: Звечан и Велетин.
- Метохијска котлина: највећа у Србији, брежуљкаста, 350–450 m.
- Бели Дрим: најдужа река Метохије.
- Руговска клисура: дуж Пећке Бистрице, рад реке и ледника.
