Најважније из лекције
План-резиме
- Вардарска зона – положај и грађа
- Између Српско-македонске масе (исток) и Динарида (запад).
- Стене различитог састава, старости и порекла: највише метаморфне (гнајсеви, шкриљци) и седиментне (кречњаци, пешчари).
- Три подгрупе: Копаонички, Јадарски и Шумадијски блок.
- Копаоничке планине
- Пружају се око тока Ибра; грађа: вулканске стене (гранит) и шкриљци.
- Копаоник – највећа и највиша планина групе, правац север–југ, око 75 km; највиша планина целом површином у Србији.
- Највиши врх: Панчићев врх (2.017 m).
- Термални извори у подножју – знак некадашње вулканске активности.
- Остале: Жељин, Гоч, Столови, Чичавица, Рогозна, Равна планина, Чемерно, Троглав, Јелица.
- Планине Јадарског блока
- Богате рудама → рудне планине.
- Северозападни део зоне, око Ваљевске котлине и тока Дрине.
- Сувобор, Маљен, Повлен, Соколске планине, Гучево, Јагодња, Борања, Цер (флишна планина).
- Шумадијске планине
- Границе Шумадије: Дунав и Сава (север), Западна Морава (југ), Велика Морава (исток), Колубара, Љиг и Дичина (запад).
- Рудник – највиша (Цвијићев врх, 1.132 m); хидрографски чвор Шумадије (воде отичу у различите сливове).
- Богате рудама и мермером – вади се на Венчацу.
- Авала – најсевернија и најнижа, купаста, лаколитна планина (издигла ју је магма која није избила на површину).
- Остале: Космај, Букуља, Вујан, Котленик, Гледићке планине.
Вардарска зона – планинска целина Србије смештена између Српско-македонске масе на истоку и Динарида на западу.
Планине ове зоне изграђене су од стена различитог састава, старости и порекла.
- Метаморфне стене – гнајсеви и шкриљци; најзаступљеније у зони.
- Седиментне стене – кречњаци и пешчари.
Зона се дели на три подгрупе (блока): Копаонички, Јадарски и Шумадијски блок.
- Копаонички блок – Копаоник, Жељин, Гоч, Столови, Чичавица, Рогозна, Равна планина, Чемерно, Троглав, Јелица.
- Јадарски блок – Сувобор, Маљен, Повлен, Соколске планине, Гучево, Јагодња, Борања, Цер.
- Шумадијски блок – Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Вујан, Котленик, Гледићке планине.
Копаоничке планине – група планина Вардарске зоне која се пружа око тока реке Ибар.
У њиховој грађи највише учествују вулканске стене (гранит) и шкриљци.
- Копаоник – највећа и највиша планина групе; пружа се правцем север–југ, дуг око 75 km.
- Панчићев врх (2.017 m) – највиши врх Копаоника.
Копаоник је највиша планина која се целом површином налази у Србији.
Термални извори – извори топле воде у подножју Копаоничких планина; показују да је овде у прошлости била вулканска активност.
- Остале планине групе: Жељин, Гоч, Столови, Чичавица, Рогозна, Равна планина, Чемерно, Троглав, Јелица.
Јадарски блок – планине у северозападном делу Вардарске зоне, око Ваљевске котлине и тока Дрине.
Рудне планине – други назив за планине Јадарског блока, јер су богате рудама.
- Око Ваљевске котлине – Сувобор, Маљен, Повлен.
- У Подрињу, уз Дрину – Гучево, Јагодња, Борања, Соколске планине.
- Цер – планина Јадарског блока у чијој грађи учествује флиш (флишна планина).
- Сувобор, Маљен, Повлен, Соколске планине, Гучево, Јагодња, Борања, Цер.
Шумадијске планине – планине Шумадијског блока које заузимају простор географске регије Шумадија.
Границе Шумадије чине реке:
- север – Дунав и Сава;
- југ – Западна Морава;
- исток – Велика Морава;
- запад – Колубара, Љиг и Дичина.
Рудник – највиша шумадијска планина, Цвијићев врх (1.132 m).
Хидрографски чвор Шумадије – назив за Рудник, јер воде са његових падина отичу у различите речне сливове.
Шумадијске планине су богате рудама и мермером, који се експлоатише на Венчацу.
Лаколитна планина – планина настала издизањем стена под утицајем магме која није избила на површину; таква је Авала.
- Авала – најсевернија и најнижа шумадијска планина, купастог изгледа.
- Остале: Космај, Букуља, Венчац, Вујан, Котленик, Гледићке планине.
Најважније:
- Положај: Вардарска зона је између Српско-македонске масе (исток) и Динарида (запад).
- Грађа: стене различитог састава, старости и порекла – највише метаморфне (гнајсеви, шкриљци) и седиментне (кречњаци, пешчари).
- Подела: Копаонички, Јадарски и Шумадијски блок.
- Копаоничке планине: око Ибра, од вулканских стена (гранит) и шкриљаца; термални извори сведоче о некадашњем вулканизму.
- Копаоник: највиша планина целом површином у Србији, север–југ, око 75 km, Панчићев врх 2.017 m.
- Јадарски блок: рудне планине на северозападу зоне, око Ваљевске котлине и Дрине (Сувобор, Маљен, Повлен, Гучево, Цер…).
- Шумадија: омеђена Савом и Дунавом, Западном Моравом, Великом Моравом и Колубаром, Љигом и Дичином.
- Рудник: највиша шумадијска планина (Цвијићев врх, 1.132 m) и хидрографски чвор Шумадије.
- Венчац и Авала: на Венчацу се вади мермер; Авала је најнижа и најсевернија, лаколитна планина.
