Најважније из лекције
План-резиме
- Клима и климатски фактори
- Клима – вишегодишњи режим времена изнад неког места.
- Фактори: географска ширина (северни умерени топлотни појас → умерена клима), распоред копна и мора (мора слабо утичу → континенталне одлике), рељеф, ваздушне масе.
- Динарске планине задржавају влажан и топао ваздух са запада и југа; низије на северу пропуштају хладан ваздух са севера и истока.
- Долине Јужне и Велике Мораве – пролаз за ваздушне масе.
- Атлантски океан (око 1.800 km) – главни извор влаге; Средоземље и Африка – топле влажне масе; Арктик и Сибир – хладне масе.
- Температура ваздуха
- Расте од севера ка југу; најтоплија Метохијска котлина (топао ваздух долином Белог Дрима); топлији и Срем, јужни Банат, Поморавље.
- Најхладније високе планине, нарочито Проклетије; температурни градијент 0,6 °C на 100 m.
- Рекорди: −39,5 °C (Пештер, 1985), 44,9 °C (Смедеревска Паланка, 2007).
- Падавине и инсолација
- Континентални режим – највише у топлијој половини године, најмање октобар–фебруар.
- Опадају од запада ка истоку, расту са висином: низије 540–820 mm, изнад 1.000 m 700–1.000 mm, Проклетије до 1.500 mm; СИ Војводина мање од 600 mm.
- Највише дана са снегом – јануар.
- Инсолација 1.500–2.200 h годишње: највише Вршац (2.302 h), најмање Пожега (1.495 h).
- Ветрови
- Лети западни и северозападни, зими источни и југоисточни ветрови.
- Кошава – антициклон изнад Карпата, циклон изнад Јадрана; 20–60 km/h, удари до 120 km/h; 2–3 дана (до 27); хладно и суво време.
- Најјача од Великог Градишта до Београда; допире до Суботице и Ниша.
- Климатски типови
- Области: панонска и планинска.
- Континентални – Панонска низија; топла лета, оштре зиме, 500–700 mm.
- Умереноконтинентални – централна Србија до 800 m; 700–800 mm; подтипови жупни (Пожешка котлина, Александровачка жупа) и планински (изнад 800 m, снег до 150 дана).
- Измењено средоземни – Метохијска и Врањска котлина.
Клима – вишегодишњи режим времена изнад неког места; утиче на биљни и животињски свет, реке, земљиште, рељеф и делатности људи.
Климатски фактори – чиниоци чије заједничко деловање одређује тип климе на неком простору.
- Географска ширина – Србија је у северном умереном топлотном појасу, па има умерену климу.
- Распоред копна и мора – три мора у близини слабо утичу, па клима има изразито континенталне одлике.
- Рељеф – утиче надморском висином, правцем пружања планина, експозицијом и рашчлањеношћу.
- Ваздушне масе – влажне са Атлантика, топле и влажне са Средоземља и из Африке, хладне са Арктика и из Сибира.
Динарске планине пружају се упоредо са Јадраном и задржавају топле и влажне ваздушне масе са запада и југа, а преко низија на северу хладан ваздух са севера и истока продире без препрека.
- Долинама Јужне и Велике Мораве топао ваздух продире ка северу, а хладан ка југу.
- Атлантски океан, удаљен око 1.800 km, главни је извор влажности за Србију и целу Европу.
Температура ваздуха у Србији расте од севера ка југу, због продора хладних ваздушних маса са севера.
Температурни градијент – појава да температура ваздуха на сваких 100 m надморске висине опада за 0,6 °C.
- Најтоплија област – Метохијска котлина, јер долином Белог Дрима стиже топао ваздух са Јадрана.
- Друге топлије области – Срем, јужни Банат, Велико и Јужно Поморавље.
- Најхладније области – високе планине на југозападу и југоистоку, нарочито Проклетије.
- Најнижа температура: −39,5 °C, Карајукића Бунари на Пештеру, 13. јануар 1985.
- Највиша температура: 44,9 °C, Смедеревска Паланка, 24. јул 2007.
- Климатске елементе прати Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ).
Континентални режим падавина – највише падавина у топлијој половини године, најмање од октобра до фебруара; погодује пољопривреди.
Падавине доносе западни ветрови са Атлантског океана, па количина падавина опада од запада ка истоку, а расте са надморском висином.
- Низије – 540–820 mm.
- Подручја изнад 1.000 m – 700–1.000 mm.
- Врхови на југозападу – до 1.500 mm (Проклетије).
- Североисточна Војводина – најмање падавина, мање од 600 mm.
Снежни покривач се јавља у хладнијем делу године; највише дана са снегом има у јануару.
Инсолација – трајање сунчевог сјаја; у Србији од 1.500 до 2.200 сати годишње.
- Најсушнија година 2000 – Кикинда 225 mm; најкишовитија 1937 – Лозница 1.325 mm.
- Највише сунчаних сати има Вршац (2.302 h), најмање Пожега (1.495 h).
Ветар – хоризонтално струјање ваздуха које настаје због промене ваздушног притиска.
- Лети – западни и северозападни ветрови.
- Зими – источни и југоисточни ветрови.
Кошава – најснажнији ветар у Србији; настаје када је изнад Карпата антициклон (висок притисак), а изнад Јадранског мора циклон (низак притисак).
Дува брзином 20–60 km/h, у ударима до 120 km/h, на махове 2–3 дана (изузетно до 27 дана) и доноси хладно и суво време.
- Најјача је у Подунављу, од Великог Градишта до Београда; допире до Суботице на северу и до Ниша на југу.
- Правац: у Нишу исток–североисток, у јужном Банату југ–југоисток, у Бачкој и Срему претежно југоисток, у осталим деловима исток–југоисток.
У Србији се издвајају две климатске области – панонска и планинска.
Континентални тип – Панонска низија; топла лета, оштре зиме, 500–700 mm повољно распоређених падавина; ветрови са запада, севера и истока, најчешћа кошава (најјача у јужном Банату).
Умереноконтинентални тип – најзаступљенији; централна Србија до 800 m; умерено топла лета, умерено хладне зиме, 700–800 mm падавина.
- Жупни тип – котлине заштићене високим планинама, топлије од околине; воћарство и виноградарство (Пожешка котлина, Александровачка жупа).
- Планински тип – изнад 800 m; оштре зиме, кратка свежа лета, падавине у облику снега; на Проклетијама, Шар-планини, Копаонику и Старој планини снег и до 150 дана.
Измењено средоземни тип – Метохијска и Врањска котлина; топла и дуга лета, хладне зиме због околних снежних планина.
Најважније:
- Клима: вишегодишњи режим времена изнад неког места.
- Фактори: географска ширина, распоред копна и мора, рељеф и ваздушне масе; Србија има умерену климу.
- Влага: главни извор је Атлантски океан; падавине опадају од запада ка истоку и расту са висином.
- Температура: расте од севера ка југу; најтоплија је Метохијска котлина, најхладније Проклетије; градијент 0,6 °C на 100 m.
- Падавине: низије 540–820 mm, Проклетије до 1.500 mm, североисточна Војводина мање од 600 mm.
- Инсолација: 1.500–2.200 h годишње; највише Вршац, најмање Пожега.
- Кошава: најјачи ветар, антициклон над Карпатима и циклон над Јадраном; хладно и суво време, најјача од Великог Градишта до Београда.
- Типови климе: континентални (Панонска низија), умереноконтинентални (централна Србија до 800 m) са жупним и планинским подтипом, измењено средоземни (Метохија, Врањска котлина).
