Најважније из лекције
План-резиме
- Воде Србије и подземне воде
- Воде Србије: подземне и површинске; при рационалном коришћењу довољне за све становнике.
- Подземне воде – вода у горњем делу Земљине коре (течна, чврста, гасовита); настаје од падавина које продру кроз стене.
- Раствара минерале и загрева се са дубином.
- Ниво се мења (лети опада, са кишама расте), доња граница је стална.
- Издани
- Издан – вода која се слободно креће изнад вододрживог слоја.
- Артешка издан – између два вододржива слоја, под притиском, може да избије на површину.
- Има их у Панонској низији и на њеном ободу, у Тимочком басену и Моравском басену; служе за воду за пиће.
- Извори и лековите воде
- Извори: минерални, термални, термоминерални.
- Минералне воде – више од 1 g растворених материја у литру (сумпор, гвожђе, јод, магнезијум, бром...); зову се и лековите воде.
- Термоминералне воде – са минералима и топлије од 20°C.
- Бање
- Бање – насеља око извора лековитих вода; познавали су их још Римљани (Виминацијум).
- Око 370 минералних извора и око 60 бања.
- Најпосећеније: Врњачка, Сокобања, Нишка, Матарушка, Бања Ковиљача.
- Регије: северна, западна, централна, источна, јужна Србија.
- Подела према температури
- Кисељаци до 20°C (Буковичка, Младеновачка бања).
- Хипотерме 20–34°C (Ковиљача, Сокобања).
- Хомеотерме 34–38°C (Нишка, Врњачка бања).
- Хипертерме више од 38°C: Врањска (96°C), Јошаничка (78°C), Сијаринска (75°C), Луковска.
- Коришћење
- Лечење, рекреација, грејање, индустрија, стакленици, електрична енергија.
- Најискоришћенија је јужна регија; перспективна Мачва (80°C на 400–600 m).
Србија има много хидролошких објеката; воде се деле на подземне и површинске, а при рационалном коришћењу довољне су за потребе становништва.
Подземне воде – све воде у горњем делу Земљине коре, у течном, чврстом и гасовитом стању; настају од атмосферских падавина које продру кроз шупљине у стенама.
Подземна вода раствара минерале у стенама и загрева се то више што дубље доспе.
- Ниво подземне воде – променљив, зависи од падавина; лети опада, а са обилнијим кишама расте.
- Доња граница подземне воде је стална.
Издан – подземна вода која се слободно креће изнад вододрживог слоја.
Артешка издан – подземна вода између два вододржива слоја, под притиском, па може да избије на површину.
- Артешке издани: Панонска низија и њен обод, Тимочки басен, ободи старих језерских котлина (Моравски басен) – важне за снабдевање водом за пиће.
Извор – место где подземна вода под притиском избија на површину; извори могу бити минерални, термални и термоминерални.
Минералне воде – имају више од једног грама растворених материја у једном литру воде.
- Богате су сумпором, гвожђем, јодом, натријумом, калијумом, магнезијумом и бромом.
Лековите воде – минералне воде са лековитим дејством; у ову групу спадају и термалне воде.
Термоминералне воде – садрже растворене минерале и имају температуру изнад 20°C.
Бање – већа или мања насеља која су се развила око извора лековитих вода.
Лековито дејство вода знали су још Римљани (остаци римског купатила у Виминацијуму код Костолца). Србија има око 370 извора минералне воде и око 60 бања.
- Најпосећеније бање: Врњачка бања, Сокобања, Нишка бања, Матарушка бања и Бања Ковиљача.
- Северна Србија – Палић, Бања Кањижа, Русанда, Врдник, Новосадска бања.
- Западна Србија – Бања Ковиљача, Прибојска бања.
- Централна Србија – Врњачка, Матарушка, Буковичка, Јошаничка, Рибарска бања, Овчар бања.
- Источна Србија – Сокобања, Брестовачка бања.
- Јужна Србија – Нишка, Врањска, Сијаринска, Луковска бања, Пролом бања.
Хладне воде (кисељаци) – до 20°C.
- Буковичка бања, Младеновачка бања, Паланачки кисељак.
Хипотерме – од 20 до 34°C.
- Бања Ковиљача, Сокобања, Новосадска бања.
Хомеотерме – од 34 до 38°C.
- Нишка бања, Овчар бања, Прибојска бања, Врњачка бања.
Хипертерме – више од 38°C.
- Врањска бања (96°C), Јошаничка бања (78°C), Сијаринска бања (75°C), Луковска бања.
Извори имају велики економски значај, али њихов потенцијал у Србији није у потпуности искоришћен.
- лечење и рекреација (бањски туризам);
- загревање просторија;
- индустрија;
- пољопривреда – стакленици;
- добијање електричне енергије.
Најискоришћенија хидрогеотермална област је јужна регија, где су и најтоплије бање у Србији.
- Перспективне области: Срем, Посавина и нарочито Мачва – топле воде на дубини од 400 до 600 m, температуре 80°C, погодне за грејање Шапца, Сремске Митровице, Лознице и Богатића.
Најважније:
- Подземне воде: настају од падавина које продру у стене; растварају минерале и загревају се са дубином.
- Издан: подземна вода која се слободно креће изнад вододрживог слоја.
- Артешка издан: вода између два вододржива слоја, под притиском; важна за воду за пиће (Панонска низија, Тимочки басен, Моравски басен).
- Минералне (лековите) воде: више од 1 грама растворених материја у литру; термоминералне су топлије од 20°C.
- Бање: насеља око извора лековитих вода; у Србији око 370 минералних извора и око 60 бања.
- Бањске регије: северна, западна, централна, источна и јужна Србија.
- Према температури: кисељаци (до 20°C), хипотерме (20–34°C), хомеотерме (34–38°C), хипертерме (више од 38°C).
- Најтоплија бања: Врањска бања (96°C) у јужној Србији, најискоришћенијој хидрогеотермалној области.
- Коришћење: лечење, рекреација, грејање, индустрија, стакленици и електрична енергија.
