Најважније из лекције
План-резиме
- Речна мрежа и речни режим
- Много водотока, али само седам дужих од 200 km – преовлађују кратке реке са мало воде.
- Најкраћи ток: Врело (Година), 365 m, код Бајине Баште (НП Тара).
- Речни режим = водостај + протицај; зависи од изворишта и области кроз коју река тече.
- Режим: кишни, снежни, мешовити (највише наших река).
- Тамиш (равничарски) – висок водостај, мали протицај; Ибар (планински) – низак водостај, већи протицај.
- Сливови и хидрографски чвор
- Црноморски (92%), Јадрански (5%), Егејски (3%) слив.
- Хидрографски чвор: Језерска планина – Црнољева у Ситницу, Топлуга у Бели Дрим, Неродимка у Лепенац.
- Бифуркација – рачвање реке у два слива; Неродимка (Ситница и Лепенац), вештачка (воденица).
- Дунав и Тиса
- Дунав: извире на Шварцвалду, 10 држава, кроз Србију 588 km, најшири 2.000 m код Ђердапа, аде.
- Леве притоке Тиса и Тамиш; десне Сава, Велика Морава, Тимок (202 km).
- Тиса: меридијански правац, Карпати, 168 km, ушће код Сланкамена; Русанда, Слано Копово; пловна; притока Бегеј; цветање Тисе.
- Сава и Дрина
- Сава: Сава Бохињка + Сава Долинка, 206 km, мртваје Засавица и Обедска бара, ушће код Београда.
- Дрина (220 km): Пива + Тара, граница са БиХ, хидроелектране, макроплавина Мачва и Семберија; притоке Лим и Јадар.
- Моравски систем
- Велика Морава (185 km): од Сталаћа до Дунава (Смедерево–Костолац); композитна долина, Багрданска клисура; Лепеница, Јасеница, Црница, Ресава.
- Јужна Морава (286 km): Биначка Морава + Прешевска Моравица код Бујановца; Нишава, Топлица, Власина, Ветерница, Јабланица.
- Западна Морава (184 km): Ђетиња + Голијска Моравица; Овчарско-кабларска клисура; Ибар (238 km), Гружа, Расина.
- Јадрански и Егејски слив
- Бели Дрим (Жљеб): Пећка и Дечанска Бистрица, Ереник, Клина, Мируша, Топлуга, Призренска Бистрица.
- Метохијске Плитвице – 16 језера у кањону Мируше.
- Егејски слив: Пчиња, Драговиштица, Лепенац.
Србија има велики број водотока, али само седам токова дуже је од 200 km – преовлађују средње дуге и кратке реке са малом количином воде.
Речни режим – количина воде у речном кориту, изражена водостајем и протицајем; зависи од положаја изворишта и области кроз коју река тече.
- Водостај – висина нивоа воде у реци.
- Протицај – количина воде која протекне речним коритом у јединици времена.
- Врсте режима – кишни, снежни и мешовити; већина наших река има мешовити режим.
Равничарски Тамиш (кота 67 m) има висок водостај и мали протицај, а планински Ибар (кота 542 m) низак водостај и већи протицај; обе реке највише воде имају крајем зиме и у пролеће, а најмање у октобру.
- Најкраћи речни ток у Србији: Врело (Година), 365 m, на десној обали Дрине, 13 km узводно од Бајине Баште, у НП Тара.
Реке Србије отичу у три мора: Црно (око 92% територије), Јадранско (5%) и Егејско (3%).
Хидрографски чвор – место где се стичу развођа више сливова; у Србији је то Језерска планина на Косову и Метохији.
- Преко Црнољеве у Ситницу – Црно море.
- Преко Топлуге у Бели Дрим – Јадранско море.
- Преко Неродимке у Лепенац – Егејско море.
Бифуркација – рачвање речног тока, када вода једне реке отиче у два различита слива.
- Неродимка код Урошевца: део воде тече на север у Ситницу (Црноморски слив), део на југ у Лепенац (Егејски слив); бифуркација је вештачка – настала је после изградње воденице.
Ка Црноморском сливу отиче око 92% Србије, јер је терен нагнут од југа ка северу; Тиса, Сава, Велика Морава и Тимок преко Дунава одлазе у Црно море.
Дунав – после Волге најдужа река Европе; извире на Шварцвалду (Немачка), тече кроз десет држава, улива се у Црно море.
- Кроз Србију 588 km; најшири на улазу у Ђердапску клисуру (2.000 m).
- Претежно равничарски – бројна речна острва (аде).
- Леве притоке: Тиса, Тамиш; десне: Сава, Велика Морава, Тимок (202 km).
Тиса – равничарска река меридијанског правца; извире на Карпатима (граница Украјине и Румуније), кроз Србију 168 km, у Дунав се улива код Сланкамена.
- Меандрирање и регулација – речна језера Русанда и Слано Копово.
- Пловна целом дужином кроз Србију; највећа притока Бегеј.
- Цветање Тисе: тиски цвет три године живи у муљу, а само један дан у години роји се изнад реке; данас га има само у Тиси и Јангцекјангу.
Сава – међународна река; настаје од Саве Бохињке и Саве Долинке на Јулијским Алпима (Словенија), кроз Србију 206 km, у Дунав се улива код Београда.
- Изразито меандрира – мртваје Засавица и Обедска бара.
- Веће десне притоке: Дрина и Колубара.
Дрина (220 km) – природна граница Србије и БиХ; настаје спајањем Пиве и Таре у Црној Гори.
Изразито планинска река великог хидроенергетског потенцијала – на њој је изграђено неколико хидроелектрана.
Макроплавина – велика плавина на месту где река нагло смањи пад; код ушћа Дрине у Саву то су Мачва (Србија) и Семберија (БиХ).
- Највеће притоке Дрине: Лим и Јадар.
Велика Морава – настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа; после 185 km улива се у Дунав између Смедерева и Костолца.
- Композитна долина – смењују се котлине и клисуре: Горњовеликоморавска котлина, Багрданска клисура, Доњовеликоморавска котлина.
- Притоке: Лепеница, Јасеница, Црница, Ресава.
Јужна Морава (286 km) – изворишни крак Биначка Морава (Косовско Поморавље); код Бујановца прима Прешевску Моравицу и тече ка северу.
- Притоке: Нишава (151 km), Топлица (130 km), Власина, Ветерница, Јабланица.
Западна Морава (184 km) – настаје спајањем Ђетиње и Голијске Моравице у Пожешкој котлини; тече од запада ка истоку.
- Композитна долина: Пожешка, Чачанско-краљевачка и Крушевачка котлина, повезане клисурама; највећа је Овчарско-кабларска клисура.
- Најдуже притоке: Ибар (238 km), Гружа, Расина.
Јадранском сливу припадају реке Метохијске котлине – око 5% територије Србије.
Бели Дрим – главна река Јадранског слива; настаје од крашких врела на падинама Жљеба.
- Притоке: Пећка и Дечанска Бистрица, Ереник, Клина, Мируша, Топлуга, Призренска Бистрица.
- Метохијске Плитвице – 16 мањих језера у кањону Мируше, одвојених водопадима, слаповима и брзацима.
Егејском сливу припада најмањи део Србије – свега 3% територије.
- Реке Егејског слива: Пчиња, Драговиштица и Лепенац.
Најважније:
- Речна мрежа: много водотока, али само седам дужих од 200 km; најкраћи ток је Врело (365 m).
- Речни режим: водостај и протицај; кишни, снежни или мешовити – код нас највише мешовити.
- Сливови: Црноморски (92%), Јадрански (5%), Егејски (3%).
- Хидрографски чвор Србије: Језерска планина (Црнољева – Ситница, Топлуга – Бели Дрим, Неродимка – Лепенац).
- Бифуркација: вештачко рачвање Неродимке на Ситницу и Лепенац.
- Дунав: 588 km кроз Србију, 2.000 m ширине на улазу у Ђердап; притоке Тиса, Тамиш, Сава, Велика Морава, Тимок.
- Тиса и Сава: равничарске реке, меандри, речна језера и мртваје (Русанда, Засавица, Обедска бара).
- Дрина: гранична планинска река, хидроелектране, макроплавина Мачва и Семберија.
- Моравски систем: Јужна (286 km) и Западна Морава (184 km) код Сталаћа граде Велику Мораву (185 km); композитне долине.
- Јадрански и Егејски слив: Бели Дрим; Пчиња, Драговиштица, Лепенац.
