Најважније из лекције
План-резиме
- Подела језера
- по постанку басена: природна и вештачка
- разликују се и по величини, дубини, површини и храњењу (кишница, снежница, реке)
- природна су мала; највише их је у Војводини и у јужним планинама
- Еолска језера
- басен направио ветар који је носио песак
- северна Војводина: Палићко (највеће природно језеро), Лудашко, Крваво, Слано
- Речна језера
- настају ерозивним или акумулативним радом воде
- мртваје = напуштени меандри; уз Велику Мораву – Моравишта
- Обедска бара (Сава, резерват природе, орнитолошки центар), Засавица, Бело језеро
- Русанда – слано језеро (40‰–60‰), лековит муљ, бања
- Урвинска језера
- клизиште или земљотрес прегради долину
- Завојско језеро – клизиште 1963, долина Височице, потопљено село Завој
- Јовачка језера – шест језера код Владичиног Хана
- Ледничка и крашка језера
- ледничка: у цирковима, провидна – „горске очи“; Шар-планина и Проклетије
- Ливадичко (Штрбачко), Велико и Мало Ђеравичко; Велики вир – 2.360 m, највише језеро
- крашка: у вртачама, увалама, крашким пољима – Беровичко, Ракина бара
- Вештачка језера
- преграђивање реке браном; има их више од природних
- намена: водоснабдевање, наводњавање, електрична енергија, рекреација
- Ђердапско – највеће; Власинско – на највишој надморској висини
- Заовинско – реверзибилно; Перућац, Зворничко, Златарско, Потпећко, Међувршје, Борско
Природна језера – језера чији су басен створиле природне силе (ветар, река, ледник, клизиште или земљотрес, крашки процеси).
Вештачка језера – језера настала преграђивањем река браном, као последица људских активности.
Језера Србије разликују се по начину постанка басена, величини, дубини, површини и начину храњења водом – кишницом, снежницом или водом других река.
- Врсте природних језера – еолска, флувијална (речна), ледничка, урвинска и крашка.
Природна језера су мала по површини; највише их је у Војводини и у јужним планинским пределима.
Еолска језера – језера у удубљењима која је направио ветар носећи песак; у њима се касније скупила вода.
Налазе се у северној Војводини. Палићко језеро је највеће еолско и уједно највеће природно језеро у Србији.
- Палићко, Лудашко, Крваво и Слано језеро.
Речна језера – језера настала ерозивним или акумулативним деловањем текуће воде.
Мртваје – речна акумулативна језера у делу корита које је река напустила када је променила правац тока (напуштени меандар).
Моравишта – назив за мртваје уз доњи ток Велике Мораве.
Мртваје се стварају дуж равничарских река Тисе, Саве, Дунава, Тамиша и доњег тока Велике Мораве.
- Русанда – слано језеро (40‰–60‰) у напуштеном меандру Тисе, сланије од просека Светског мора (35‰); због лековитог муља на обали је истоимена бања.
- Обедска бара – напуштени меандар Саве у југоисточном Срему, орнитолошки центар и специјални резерват природе.
- Највећа речна језера: Обедска бара, Засавица, Бело језеро, Русанда.
Урвинска језера – језера настала када клизиште или земљотрес прегради речну долину природном браном.
У зиму 1963. године, после обилних падавина, клизиште на падинама Старе планине преградило је долину Височице; узводно од бране настало је Завојско језеро, названо по потопљеном селу Завој.
- Завојско језеро код Пирота.
- Јовачка језера код Владичиног Хана – група од шест језера.
Ледничка (глацијална) језера – језера у цирковима некадашњих ледника у јужним планинама Србије.
„Горске очи“ – народни назив за ледничка језера, због њихове велике провидности.
Највише ледничких језера има на Шар-планини и Проклетијама. Велики вир на Шар-планини (2.360 m) је језеро на највишој надморској висини у Србији.
- Ливадичко (Штрбачко), Велико и Мало Ђеравичко језеро, Велики вир.
Крашка језера – мала језера у вртачама, увалама и крашким пољима.
- Беровичко језеро у сливу Јерме и Ракина бара у Сремчици код Београда.
Вештачко језеро – језеро настало преграђивањем реке браном.
- Намена – водоснабдевање становништва, наводњавање обрадивих површина, добијање електричне енергије и рекреација.
- Реверзибилно језеро – Заовинско језеро на Белом Рзаву, које се одржава упумпавањем воде из Дрине.
У Србији данас има више вештачких него природних језера. Ђердапско језеро на Дунаву је највеће вештачко језеро, а Власинско језеро је вештачко језеро на највишој надморској висини.
- Перућац на Дрини, Зворничко, Заовинско, Радоињско, Сјеничко и Златарско језеро на Увцу, Потпећко на Лиму, Међувршје на Западној Морави, Борско језеро у источној Србији.
Најважније:
- Подела: по постанку басена језера су природна и вештачка.
- Природна језера: еолска, речна, ледничка, урвинска и крашка; мала су и највише их је у Војводини и на југу.
- Еолска: северна Војводина – Палићко (највеће природно језеро), Лудашко, Крваво, Слано.
- Речна (мртваје): напуштени меандри – Обедска бара, Засавица, Бело језеро, слана Русанда.
- Урвинска: Завојско (клизиште 1963, долина Височице) и шест Јовачких језера.
- Ледничка: „горске очи“ на Шар-планини и Проклетијама; Велики вир (2.360 m) је највише језеро.
- Крашка: Беровичко језеро и Ракина бара.
- Вештачка: граде се за воду, наводњавање, струју и рекреацију; Ђердапско је највеће, Власинско највише.
