Најважније из лекције
План-резиме
- Земљиште
- Земљиште (тло, педолошки покривач) – растресити површински слој настао распадањем стена.
- На настанак утичу стене, клима, рашчлањеност и експозиција рељефа, биљни и животињски свет.
- Наука о земљишту: педологија; Србија је у педолошком погледу „прави мозаик“.
- Најплоднија земљишта
- Чернозем (црница) – најплоднији, црн од хумуса; Војводина, Мачва, Стиг; степе; кукуруз, шећерна репа, сунцокрет.
- Алувијална земљишта – уз реке (Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, Бегеј, Велика Морава), од песка, муља и шљунка; кукуруз, поврће, крмно биље.
- Смонице – глиновите и збијене, друге по плодности; Мачва, Шумадија, долине Јужне и Западне Мораве и Тимока; лети пуцају; воће.
- Мање плодна земљишта
- Мочварна земљишта и ритске црнице – влажни делови Војводине; барска вегетација.
- Гајњаче – побрђа и ниске планине; Шумадија, Поморавље, источна Србија, Фрушка гора; воће и винова лоза.
- Црвеница (terra rossa) – од кречњака; Стари Влах, Метохијска котлина, источна Србија; дуван и винова лоза.
- Слабо продуктивна земљишта
- Подзоли (пепељуше) – сива планинска земљишта, испране минералне материје; четинарске шуме.
- Слатине – заслањена земљишта (Бачка, Банат, Косово и Метохија); јако заслањене потпуно неплодне.
- Антропогена земљишта
- Настају под утицајем човека – антропогенизација.
- Агротехничке мере: наводњавање, одводњавање, ђубрење, дубинско преоравање.
Земљиште (тло, педолошки покривач) – површински растресити слој који настаје распадањем стена.
Педологија – наука која проучава земљиште.
На настанак продуктивног тла утичу: врста стена, клима, рашчлањеност и експозиција рељефа и биљни и животињски свет.
Од количине минералних материја зависи продуктивност земљишта и његова намена.
Због стена различите старости Србија је у педолошком погледу „прави мозаик“.
Чернозем (црница) – најплодније земљиште у Србији; црн је због много хумуса.
- Где – Војводина, Мачва, Стиг.
- Настанак – континентална клима са мало падавина, па хранљиве материје нису однесене.
- Вегетација и културе – степе; кукуруз, шећерна репа, сунцокрет.
Алувијална земљишта – уз равничарске реке, од речног песка, муља и шљунка наталоженог за време поплава.
- Дуж Дунава, Саве, Тисе, Тамиша, Бегеја, Велике Мораве; гаје се кукуруз, поврће и крмно биље.
Смонице – глиновита, збијена земљишта; после чернозема најплоднија.
- Где – Мачва, Шумадија, долине Јужне и Западне Мораве и Тимока.
- Особине – лети се исуше и испуцају, у јесен и пролеће постају лепљиве.
- Вегетација и употреба – листопадне шуме; кад се обрађују, погодне за воће.
Мочварна земљишта и ритске црнице – у влажним деловима Војводине; мање плодна од чернозема због подземних и површинских вода; на њима шума и барска вегетација.
Гајњаче – мање плодне од смоница; на побрђима и ниским планинама, умереноконтинентална клима; вегетација проређена храстова шума.
- Шумадија, Поморавље, источна Србија, Мачва, Подриње, север Косовске котлине, Фрушка гора; успевају воће и винова лоза.
Црвеница (terra rossa) – настаје од нерастворљивог дела кречњака, па је има само у кречњачким крајевима.
- Стари Влах, Метохијска котлина, делови источне Србије; погодна за дуван и винову лозу.
Подзоли (пепељуше) – сива земљишта планинских предела, мале плодности.
Ниске температуре и много падавина испрали су из подзола минералне материје; на њима расту четинарске шуме.
Слатине (заслањена земљишта) – слана земљишта која настају издизањем подземних вода богатих солима; после повлачења воде соли се таложе на површини.
- Делови Бачке, Баната и Косова и Метохије; слабије заслањене – сунцокрет и дуван, јако заслањене – потпуно неплодне.
Антропогена земљишта – земљишта која су се развила под снажним утицајем човека.
Антропогенизација – процес настанка антропогеног земљишта.
Човек примењује агротехничке мере да повећа продуктивност земљишта и прилагоди га одређеној култури.
- Наводњавање, одводњавање, ђубрење, дубинско преоравање.
Најважније:
- Земљиште: растресити површински слој настао распадањем стена; проучава га педологија.
- Мозаик: због стена различите старости земљишта Србије су веома разноврсна.
- Чернозем: најплодније земљиште (Војводина, Мачва, Стиг) – кукуруз, шећерна репа, сунцокрет.
- Алувијална земљишта: уз реке, од речног наноса; веома плодна.
- Смонице: друге по плодности; лети пуцају, по киши лепљиве.
- Гајњаче: на побрђима; воће и винова лоза.
- Црвеница: на кречњаку; дуван и винова лоза.
- Слабо продуктивна: подзоли (пепељуше) и слатине (заслањена земљишта).
- Антропогена земљишта: настају радом човека – антропогенизација.
