Најважније из лекције
План-резиме
- Чиниоци и области
- Биљни покривач зависи од земљишта, климе, рељефа и човека.
- Две флористичке и фаунистичке области: панонска и планинска.
- Ендемити – врсте само на ограниченом простору; реликти – врсте из давних геолошких периода.
- Панонска област – биљни свет
- Панонска низија и њен јужни обод; природне степе преоране → културне степе.
- Мало шума: храст на Фрушкој гори и Вршачким планинама, врбе у долинама река.
- Пошумљене Делиблатска и Суботичка пешчара (против ширења песка).
- Барска вегетација – рогоз (шевар).
- Јужни обод: шуме храста и цера, угрожене неконтролисаном сечом.
- Панонска област – животињски свет
- Вукови, лисице, зечеви, дивље свиње, јелени, срне.
- Птице: роде, шљуке, фазани, препелице; у мочварама гуске и пловке.
- Рибе: шаран, сом, смуђ, штука.
- Планинска област – шуме
- Углавном изнад 600 m; горња граница шуме 1900–2100 m.
- Вертикална вегетацијска зоналност: листопадне (храст, граб, буква) → мешовите (буква и четинари) → четинарске (јела, смрека, бор) → пашњаци (сувати) → камењари на Проклетијама и Шар-планини.
- Изнад шума: ниске температуре, мање падавина, скелетно земљиште.
- Планинска област – животињски свет
- Разноврснији – простор мање мењан.
- Медведи, вукови, лисице, срне, зечеви, веверице, дивље свиње, орлови, инсекти, змије.
- На пашњацима овце и говеда; у рекама пастрмке, мрене, кленови.
- Ретке врсте и заштита
- Панчићева оморика – ендемит и реликт (Тара, село Заовине).
- Винатовача – једина прашума у Србији (Кучајске планине).
- Белоглави суп – до 11 kg, крила око 2,80 m; колонија на Увцу.
- Покрет горана Србије (1960) – око 300.000 ha пошумљених голети.
Биљни покривач – зависи највише од типова земљишта, климе и рељефа, а велики утицај има и човек.
У Србији постоје две флористичке и фаунистичке области: панонска и планинска.
- Ендемити – врсте које се природно јављају само на ограниченом простору.
- Реликти – врсте преживеле из давних геолошких периода, одржане на малом простору.
- Панчићева оморика – ендемит и реликт Балканског полуострва (Тара, код села Заовине).
Панонска област – Панонска низија и њен јужни обод.
Културне степе – њиве настале преоравањем природних степа ради искоришћавања плодног земљишта.
- Храстове шуме – очуване само на Фрушкој гори и Вршачким планинама.
- Врбе – дрвореди у долинама река.
- Пошумљене пешчаре – Делиблатска и Суботичка, да би се спречило ширење песка.
- Барска вегетација – у барама; представник је рогоз (шевар).
На јужном ободу низије шума има више, највише шума храста и цера, али их угрожава неконтролисана сеча (обрадиве површине, насеља, руде).
Поред домаћих животиња које гаји човек, живе и дивље животиње равница, мочвара и река.
- Сисари – вукови, лисице, зечеви, дивље свиње, јелени, срне.
- Птице – роде, шљуке, фазани, препелице; у мочварама гуске и пловке.
- Рибе равничарских река – шаран, сом, смуђ, штука.
Планинска област – предели углавном изнад 600 m; природна вегетација су шуме до висине од 1900 до 2100 m.
Због ширења обрадивог земљишта и добијања дрвне грађе шуме су неплански сечене, па је шумски покривач нарушен.
Вертикална вегетацијска зоналност – смењивање појасева вегетације са порастом надморске висине.
- Листопадне шуме – храст и граб, изнад њих буква.
- Мешовите шуме – буква и четинари.
- Четинарске шуме – јела, смрека и бор.
- Планински пашњаци (сувати) – изнад шума, због ниских температура, мање падавина и скелетног земљишта.
- Камењари, вечити снег и лед – врхови Проклетија и Шар-планине.
- Винатовача на Кучајским планинама – једина прашума у Србији (букова шума коју човек није секао ни пошумљавао).
Животињски свет је разноврснији него у панонској области, јер је простор био мање изложен променама.
- Дивље животиње – медведи, вукови, лисице, срне, зечеви, веверице, дивље свиње, орлови, инсекти, змије.
- Домаће животиње – на планинским пашњацима гаје се овце и говеда.
- Рибе брзих и хладних река – пастрмке, мрене, кленови.
- Белоглави суп – највећа птица Србије (до 11 kg, распон крила око 2,80 m); највећа колонија на Увцу, око 450–500 јединки (око 110 парова).
Покрет горана Србије – најстарија еколошка организација на Балканском полуострву, основана 1960. године.
Циљ: пошумљавање голети, обнова деградираних шума и озелењавање насеља.
- Пошумљено око 300.000 ha голети и око 100.000 ha високородних ливада и пашњака.
Најважније:
- Чиниоци: биљни покривач зависи од земљишта, климе, рељефа и човека.
- Две области: у Србији постоје панонска и планинска флористичка и фаунистичка област.
- Културне степе: настале преоравањем степа у Панонској низији, па је шума мало.
- Шуме Паноније: храст на Фрушкој гори и Вршачким планинама, пошумљене пешчаре, на јужном ободу храст и цер.
- Панонска фауна: јелени, срне, дивље свиње, роде, фазани, гуске, пловке; рибе шаран, сом, смуђ, штука.
- Планинска област: изнад 600 m, шуме до 1900–2100 m.
- Зоналност: листопадне → мешовите → четинарске шуме → пашњаци (сувати) → камењари.
- Планинска фауна: разноврснија – медведи, веверице, орлови; рибе пастрмке, мрене, кленови.
- Ретке врсте: Панчићева оморика (ендемит и реликт), Винатовача (прашума), белоглави суп (Увац).
