Најважније из лекције
План-резиме
- Пописи становништва
- Податке о становништву даје попис, који спроводи Републички завод за статистику (РЗС); између пописа број се процењује.
- Први детаљан попис у Србији: 1834.; до Првог светског рата пописи на пет година.
- Пописи 1921. и 1931.; попис 1941. није одржан због Другог светског рата.
- 1948. скраћени попис, 1953. први велики попис; 1961–1991. на десет година; у 21. веку 2002. и 2011.
- Кретање броја становника
-
- – 6.527.583 (најмање), 1981. – 9.313.686 (највише).
-
- – 7.822.795, 2002. – 7.498.001, 2011. – 7.186.862 (без Косова и Метохије).
- Процена за 2019. – 6.945.235 становника.
-
- Косово и Метохија
- Од 1991. нема пописа; последњи попис на целој територији Србије – 1981.
- КиМ по процени Еуростата око 1.780.000 → Србија 2011. укупно око 9 милиона.
- Депопулација
- Депопулација = опадање укупног броја становника; у Србији изражена од почетка 21. века.
- Густина насељености
- Густина = број становника на 1 km² (број становника : површина).
- Неравномерна: највећа у Београду, Новом Саду, Нишу; мања у брдско-планинским и пограничним крајевима; најмања на југоистоку.
- Врачар – 18.487 ст/km² (највише); Нови Београд ~6.800, Звездара ~4.600; Црна Трава – око 5 ст/km² (најмање).
Попис – основни начин прикупљања података о броју, размештају и особинама становништва; у Србији га спроводи Републички завод за статистику (РЗС).
Између два пописа број становника се процењује.
- 1834. – први детаљан попис у Србији.
- До Првог светског рата – пописи на сваких пет година.
- 1921. и 1931. – пописи између два светска рата; попис планиран за 1941. није одржан.
- 1948. – скраћени попис због сагледавања жртава и штете из Другог светског рата; 1953. – први велики попис.
- 1961–1991. – пописи на сваких десет година; у 21. веку 2002. и 2011.
После Другог светског рата број становника је растао до 1981. године, а затим опада.
- 1948. – 6.527.583 (најмање).
- 1961. – 7.641.962; 1971. – 8.446.726.
- 1981. – 9.313.686 (највише).
- 1991. – 7.822.795; 2002. – 7.498.001; 2011. – 7.186.862 (без Косова и Метохије).
- Процена РЗС за 2019. годину: 6.945.235 становника.
На Косову и Метохији од 1991. године нису спроведени пописи јер нису постојали услови; последњи попис на целој територији Србије био је 1981. године.
- 7.186.862 – становника Србије без КиМ по попису 2011.
- око 1.780.000 – процена Еуростата за КиМ.
- око 9 милиона – укупан број становника Републике Србије 2011. године.
У општинама Прешево и Бујановац попис 2011. није обухватио све становнике због бојкота већине припадника албанске националне заједнице.
Депопулација – опадање укупног броја становника неке територије.
У Србији је депопулација изражена: од почетка 21. века број становника стално се смањује.
- 2002. – 7.498.001, 2011. – 7.186.862, процена за 2019. – 6.945.235 становника.
Густина насељености – број становника на 1 km² (број становника : површина), изражава се у ст/km².
У Србији густина није равномерна – зависи од природних и друштвених фактора.
- Највећа – Београд, Нови Сад, Ниш и други већи градови.
- Мања – брдско-планински и погранични крајеви.
- Најмања – насеља југоисточне Србије.
Карта по попису 2011. има шест група: испод 50, 50–89, 90–149, 150–499, 500–999 и 1000 и више ст/km².
- Врачар (Београд) – 18.487 ст/km², највећа густина у Србији.
- Нови Београд – око 6.800 ст/km²; Звездара – око 4.600 ст/km².
- Црна Трава (југоисток) – око 5 ст/km², најмања густина.
Најважније:
- Попис: податке о становништву даје попис, који спроводи Републички завод за статистику.
- Почетак: први детаљан попис у Србији обављен је 1834. године.
- Учесталост: до Првог светског рата на пет година, од 1961. на десет година; последњи пописи 2002. и 2011.
- Максимум: највише становника Србија је имала 1981. године – 9.313.686.
- Косово и Метохија: од 1991. без пописа; 2011. Србија без КиМ – 7.186.862, са КиМ око 9 милиона.
- Депопулација: укупан број становника Србије стално опада.
- Густина: број становника на 1 km²; у Србији неравномерна.
- Крајности: највећа густина – Врачар (18.487 ст/km²), најмања – Црна Трава (око 5 ст/km²).
