Најважније из лекције
План-резиме
- Показатељи природног кретања
- Наталитет – број живорођених у години; морталитет – број умрлих у години.
- Природни прираштај = наталитет − морталитет; стопа на 1.000 становника, у ‰.
- Позитиван – становништво расте; негативан – становништво се смањује.
- Природни прираштај у Србији
- Негативан: морталитет већи од наталитета.
- 2019: наталитет 9,3‰, морталитет 14,6‰ → −5,3‰.
- 2011–2019. у Србији између −4,8‰ и −5,5‰.
- Региони 2019: Београдски −2,1‰ (најмање), Војводина −5,5‰, Шумадија и Западна Србија −6,2‰, Јужна и Источна Србија −7,8‰ (највише).
- Позитиван прираштај
-
- само седам општина: Звездара, Нови Сад, Сјеница, Бујановац, Прешево, Нови Пазар, Тутин (14,5‰).
- Косово и Метохија 1961–1997. стално позитиван: 1961. 29,9‰, 1997. 15,7‰.
-
- Опадање и последице
- Од Другог светског рата прираштај стално опада; од пописа 2002. први пут негативан (−2,7‰).
- Бела куга – мање рођених него умрлих; старење нације.
- Гашење сеоских насеља
- Села остају без становника: највише у Бујановцу, Прешеву, Куршумлији, Сурдулици и Књажевцу.
- Вукојевац (Куршумлија) – прво празно село: 1981. шест становника, 1991. нико.
- Бујановац и Прешево: позитиван прираштај + гашење села (прираштај не обухвата сеобе).
Наталитет – број живорођених у току једне године.
Морталитет – број умрлих у току једне године.
Природни прираштај – разлика између наталитета и морталитета (наталитет − морталитет).
- Стопа – вредност на 1.000 становника, изражена у промилима (‰).
- Позитиван прираштај – више рођених него умрлих, становништво расте.
- Негативан прираштај – више умрлих него рођених, становништво се смањује.
У Србији је природни прираштај негативан – морталитет је већи од наталитета.
- 2019: наталитет 9,3‰, морталитет 14,6‰ → природни прираштај −5,3‰.
- 2011–2019: у целој Србији између −4,8‰ и −5,5‰.
- Београдски регион – најмање негативан (2019: −2,1‰).
- Регион Војводине – 2019: −5,5‰.
- Регион Шумадије и Западне Србије – 2019: −6,2‰.
- Регион Јужне и Источне Србије – најнегативнији (2019: −7,8‰).
2019. године у Војводини и Централној Србији само седам општина има позитиван природни прираштај.
- Звездара, Нови Сад, Сјеница, Бујановац, Прешево, Нови Пазар и Тутин (у Тутину 14,5‰).
На Косову и Метохији природни прираштај је од 1961. до 1997. стално био позитиван: највише 1961. (29,9‰), најмање 1997. (15,7‰).
Од Другог светског рата природни прираштај у Србији непрекидно опада; у време пописа 2002. први пут је негативан (−2,7‰).
Бела куга – смањивање броја становника јер се рађа мање деце него што људи умире.
Старење нације – удео младих опада, а удео старих расте.
Гашење сеоских насеља – села остају без становника као последица дуготрајног негативног природног прираштаја и исељавања.
- Највише угашених насеља – у општинама Бујановац, Прешево, Куршумлија, Сурдулица и Књажевац.
- Вукојевац (општина Куршумлија) – прво село у Србији без становника: 1981. шест становника, 1991. нико; данас га нема на карти.
Бујановац и Прешево имају и позитиван прираштај и гашење села, јер прираштај не обухвата сеобе – центри расту, а удаљена села се празне.
Најважније:
- Природни прираштај: наталитет − морталитет, изражава се у ‰ на 1.000 становника.
- Србија: природни прираштај је негативан – умре више људи него што се роди.
- 2019: наталитет 9,3‰, морталитет 14,6‰, природни прираштај −5,3‰.
- Региони: најмање негативан Београдски (−2,1‰), најнегативнији Јужна и Источна Србија (−7,8‰).
- Изузеци: 2019. само седам општина са позитивним прираштајем (Звездара, Нови Сад, Сјеница, Бујановац, Прешево, Нови Пазар, Тутин).
- Косово и Метохија: 1961–1997. стално позитиван прираштај (од 29,9‰ до 15,7‰).
- Тренд: од Другог светског рата прираштај опада, од 2002. негативан (−2,7‰).
- Последице: бела куга, старење нације и гашење сеоских насеља (Вукојевац).
