Најважније из лекције
План-резиме
- Миграције – појам и поделе
- Миграције (сеобе) – механичко (просторно) кретање становништва; учесници су мигранти.
- Имиграција – досељавање; емиграција – исељавање.
- Према трајању: сталне, привремене (сезонске), дневне; према узроку: добровољне и присилне; према периоду: старе и нове.
- Старе миграције (14–19. век)
- Јован Цвијић – четири миграционе струје.
- Динарска (17. и 18. век, економски разлози): Црна Гора, Херцеговина, Пештер → Подриње, ваљевски крај, Шумадија.
- Косовско-метохијска: Велика сеоба Срба 1690. (Арсеније III Чарнојевић), више од 37.000 породица ка Сави и Дунаву; друга сеоба 1739.
- Вардарско-моравска: долином Јужне Мораве до Београда, Гроцке, Смедерева, Великог Градишта.
- Струја преко Саве и Дунава: Славонија, Барања, Војводина, Будимпешта.
- Колонизације и досељавања
-
- и 19. век: Хабзбурзи насељавају Немце, Мађаре, Словаке у Војводину.
- Југ Србије насељава албанско становништво (Проклетије, Скадар, долина Дрима).
- После Другог светског рата: Закон о аграрној реформи и колонизацији, око 250.000 досељених у Војводину.
- 1995. око 250.000 и 1999. око 190.000 избеглих – присилне миграције.
-
- Савремено исељавање
- Америка и Аустралија (између ратова, јаче од 60-их), данас Западна Европа.
- Одлив мозгова – одлазак високообразованих из економских разлога.
- Одсељени: 268.943 (1991), 414.839 (2002), 313.411 (2011); највише у Аустрији, Немачкој, Швајцарској, ван Европе у САД.
- Присилне сеобе и данас: Косово и Метохија, поплаве 2014.
- Село–град, сезонске и дневне миграције
- Село → град због посла; 2018. око 122.000 преселених, 42% у Београд.
- Сезонски радници – Војводина, Мачва, Стиг, Браничево, Неготинска Крајина, Шумадија; и грађевински радници.
- Дневне: сталне (посао, школа, факултет; највише Београд) и повремене (куповина, лечење).
Миграције (сеобе) – механичко (просторно) кретање становништва са једне територије на другу.
- Мигранти – људи који учествују у миграцијама.
- Имиграција – досељавање становништва на неку територију.
- Емиграција – исељавање становништва са неке територије.
Поделе миграција: према трајању – сталне, привремене (сезонске) и дневне; према узроку – добровољне и присилне; према периоду – старе (историјске) и нове (савремене).
- Присилне миграције: избеглице из 1995. и 1999. године, сеобе због поплава 2014. године.
Старе (историјске) миграције – сеобе од 14. до 19. века које су одредиле размештај становништва у Србији.
Јован Цвијић издвојио је четири миграционе струје на Балканском полуострву, према узроку, бројности и правцу кретања.
- Динарска струја – најјача у 17. и 18. веку, економски разлози; из Црне Горе, Херцеговине и Пештера у Подриње, ваљевски крај, Шумадију и „српско петоречје“.
- Косовско-метохијска струја – међу најстаријима, најјача крајем 17. и почетком 18. века; неповољан положај под турском влашћу; ка Сави и Дунаву.
- Вардарско-моравска струја – из слива Вардара и западне Северне Македоније, долином Јужне Мораве до Дунава (Београд, Гроцка, Смедерево, Велико Градиште).
- Струја која је прешла Саву и Дунав – није засебна, наставак претходних; Славонија, Барања, Војводина, Будимпешта.
- Велика сеоба Срба 1690. под вођством Арсенија III Чарнојевића – са Косова и Метохије иселило се више од 37.000 породица; друга велика сеоба била је 1739. године.
- Сентандреја – око 8.000 српских породица у 17. и 18. веку; Срби 88% становништва 1720, данас мање од 1%.
Планска колонизација – организовано насељавање неког простора, које спроводи држава.
- 18. и 19. век – Хабзбуршка монархија у Војводину насељава Немце, Мађаре, Словаке и друге народе (економски и политички разлози).
- После друге Велике сеобе – југ Србије насељава албанско становништво са Проклетија, из околине Скадра и долине Дрима.
- После Другог светског рата – Немци напуштају Војводину; по Закону о аграрној реформи и колонизацији досељено је око 250.000 људи из планинских крајева Црне Горе, БиХ, Хрватске, централне Србије и Северне Македоније.
Ова кретања су знатно променила етничку слику јужног и северног дела Србије.
- 1995. – после пада Републике Српске Крајине у Србију је дошло око 250.000 људи.
- 1999. – после НАТО агресије око 190.000 људи морало је да напусти Косово и Метохију.
Између два светска рата исељавање иде ка Северној и Јужној Америци и Аустралији, јача од 60-их година 20. века, а данас и ка развијеним земљама Западне Европе.
Одлив мозгова – исељавање великог броја високообразованих људи, углавном из економских разлога (од почетка 21. века).
- Одсељени становници Србије – 268.943 (1991), 414.839 (2002), 313.411 (2011).
- Присилне миграције у 21. веку – расељавање неалбанског становништва са Косова и Метохије, поплаве 2014. године.
- Највише одсељених 2011. године: Аустрија 70.488, Немачка 55.999, Швајцарска 41.008; ван Европе САД 13.504.
Миграције село–град – пресељење из мањих средина у градове због посла и бољих услова живота.
Привремене (сезонске) миграције – привремени одлазак из места сталног боравка ради сезонског посла.
- Сезонски радници – сетва, жетва, берба воћа и грожђа у Војводини, Мачви, Стигу, Браничеву, Неготинској Крајини, Шумадији.
- Грађевински радници – изградња саобраћајне инфраструктуре и насеља.
Дневне миграције – одласци у друго насеље уз повратак кући; могу бити сталне и повремене.
- Сталне дневне – свакодневно путовање запослених, ученика и студената на посао, у школу или на факултет; најизраженије у Београду.
- Повремене дневне – повремени одласци ради куповине, лечења, неге.
- 2018. године трајно се преселило око 122.000 људи, а 42% њих доселило се у Београд.
Најважније:
- Миграције: механичко (просторно) кретање становништва; досељавање је имиграција, исељавање емиграција.
- Поделе: сталне, привремене и дневне; добровољне и присилне; старе и нове.
- Старе миграције: од 14. до 19. века, одредиле размештај становништва у Србији.
- Цвијићеве струје: динарска, косовско-метохијска, вардарско-моравска и струја која је прешла Саву и Дунав.
- Велика сеоба Срба: 1690, под Арсенијем III Чарнојевићем, више од 37.000 породица ка Сави и Дунаву.
- Колонизације: Хабзбурзи у 18. и 19. веку, држава после Другог светског рата (око 250.000 досељених у Војводину).
- Присилне миграције: 1995. (око 250.000) и 1999. (око 190.000), поплаве 2014.
- Одлив мозгова: исељавање образованих људи из економских разлога у Западну Европу и прекоморске земље.
- Сезонске и дневне миграције: пољопривредни и грађевински радници; свакодневни путници на посао и у школу.
