Најважније из лекције
План-резиме
- Структура становништва
- Одређује се по демографским обележјима: пол, старост, запослење, образовање, народ, вера.
- Биолошка (полна и старосна) и друштвено-економска (национална, верска, економска, образовна, језичка).
- Биолошка настаје при рођењу, мењају је морталитет и миграције.
- Полна структура
- Однос мушкараца и жена; жене 51,3%.
- На 100 девојчица рађа се око 106 дечака – међу младима више мушкараца, међу старима више жена.
- Полно-старосна пирамида: 2011. уска основа, најшира код 55–59 година; 2019. најбројније генерације старије.
- Старосна структура
- Младо до 14 (14,3%), зрело 15–64 (65,5%), старо преко 65 (20,2%) – РЗС 2018.
- Просечна старост 42 (2011) → 43,2 године (2018); узроци: депопулација, исељавање младих.
- Најмлађи: Нови Пазар, Тутин; најстарији: Сврљиг, Гаџин Хан, Црна Трава.
- Економска структура
- Активно свега 41% (32% запослених, 9% незапослених); неактивно 59% (лица са личним приходима 23%, издржавани 36%).
- Сектори: терцијарни 38%, секундарни 32%, кватернарни 28%, примарни 2%.
- Образовна структура
- Неписмено 2%; основно 21%, непотпуно основно 11%, средње 49%, више 6%, високо 11%.
- Основно образовање обавезно; компјутерска писменост: 34% писмено, 15% делимично, 51% неписмено.
- Национална (етничка) структура – хетерогена
- Срби 83,3% (апсолутна већина у 86,6% насеља), затим Мађари, Роми (2,1%), Бошњаци, Хрвати, Словаци…
- Мађари – север Бачке; Бошњаци – Рашка; Бугари – југоисток; Словаци – Ковачица, Бачки Петровац, Стара Пазова; Власи – источна Србија; Горанци – општина Гора.
- Верска структура
- Православље 84,6%, католичанство 5%, ислам 3%, протестантизам 1%.
- Католици у Војводини; Русини – гркокатолици (Руски Крстур); ислам – КиМ, Рашка, Прешево и Бујановац.
- Атеиста – не верује у постојање божанства.
Структура становништва – подела становништва према демографским обележјима: полу, старости, запослењу, образовању, националној припадности, вероисповести.
- Биолошка структура – полна и старосна; настаје при рођењу, а мењају је морталитет и миграције.
- Друштвено-економска структура – национална, верска, економска, образовна и језичка.
Полна структура – бројчани однос мушког и женског становништва.
У Србији жене чине 51,3% становништва (попис 2011, процена 2018). На 100 девојчица роди се око 106 дечака, па међу младима има више мушкараца; мушкарци имају већу смртност и краћи животни век, па у старијим групама преовлађују жене.
- Пирамида 2011: уска основа, најшира код 55–59 година; 2019: најбројније генерације старије.
Старосна структура – подела становништва према припадности старосној доби; једна од најважнијих структура.
- Младо становништво – до 14 година: 14,3% (РЗС, 2018).
- Зрело становништво – од 15 до 64 године: 65,5%.
- Старо становништво – преко 65 година: 20,2%.
Просечна старост: 42 године (2011), 43,2 године (2018), уз даље старење због депопулације и исељавања младих. Становништво Србије припада доби зрелог становништва.
- Просек мањи од 35 година: Нови Пазар, Тутин; 50 и више година: Сврљиг, Гаџин Хан, Црна Трава (попис 2011).
- Старије становништво у Европи: Немачка 44,6 и Италија 43,5 година.
Економска структура – показатељ економског развоја државе: делатности и занимања, али и однос активног и неактивног становништва.
- Активно становништво – ради или тражи посао: свега 41% (2011) – око 32% запослених и око 9% незапослених.
- Лица са личним приходима – не раде, али имају примања на основу ранијег рада: око 23%.
- Издржавано становништво – ученици, студенти, домаћице и др.: 36%.
Запослени по делатностима (2011): терцијарни сектор 38%, секундарни 32%, кватернарни 28%, примарни свега 2% (удео стално опада).
- РЗС, 2019: око 2,9 милиона запослених и 308,4 хиљада незапослених лица.
Образовна структура – подаци о писмености и завршеном степену образовања.
- Неписмени – око 2% становништва (2011).
- Непотпуно основно 11%, основно 21% образовање.
- Средња школа – највише становника, 49%.
- Више образовање око 6%, високо 11%.
Основно образовање је обавезно; данас је потребна и компјутерска писменост.
- Попис 2011: компјутерски писмено око 34%, делимично 15%, неписмено 51% становника.
Национална (етничка) структура – подела становништва према народу; у Србији је хетерогена.
- Срби – већински народ, 83,3%; апсолутна већина у око 86,6% насеља.
- Мађари – север Бачке; Роми – трећа група (2,1%), већина у свега седам насеља, највише у Београду, Лесковцу, Нишу и Врању.
- Бошњаци – Рашка област; Бугари – југоисток; Горанци – општина Гора на Шар-планини.
- Словаци – око 53.000 (0,7%), у Војводини од 17. и 18. века: Ковачица, Бачки Петровац, Стара Пазова.
- Власи – романизовани староседеоци источне Србије, влашки језик (романска група): Бор, Бољевац, Жагубица, Кучево, Петровац на Млави.
- Буњевци (Бачка, око Суботице) и Шокци (око 600, Војводина) – две засебне, сличне етничке групе.
Верска (религијска, конфесионална) структура – подела становништва према вероисповести; уско повезана са етничком.
- Православље – 84,6%: Срби, Власи, Румуни, Бугари, Црногорци, Македонци, део Рома.
- Католичанство – 5%, у Војводини: Мађари, Хрвати, Буњевци, Шокци.
- Ислам – 3%: Косово и Метохија, Рашка област, Прешево и Бујановац (Бошњаци, Турци, Албанци, Роми, Горанци).
- Протестантизам 1%, остали 6,4%; малобројан је и јудаизам.
Русини су гркокатолици; њихов културни центар је Руски Крстур у Бачкој. Ислам је на наше просторе дошао са турским освајањима.
Атеиста – онај који не верује у постојање божанства.
Најважније:
- Структуре: биолошка (полна и старосна) и друштвено-економска (национална, верска, економска, образовна, језичка).
- Полна структура: жене 51,3%; међу младима више мушкараца, међу старима више жена.
- Старосне групе: младо до 14 (14,3%), зрело 15–64 (65,5%), старо преко 65 година (20,2%).
- Просечна старост: 42 (2011) → 43,2 године (2018); Србија има зрело становништво које стари.
- Економска структура: активно свега 41% (32% запослених, 9% незапослених); највише запослених у терцијарном сектору (38%).
- Образовање: 2% неписмених, највише са средњом школом (49%); 51% компјутерски неписмено.
- Национална структура: хетерогена; Срби 83,3%, затим Мађари и Роми (2,1%).
- Верска структура: православље 84,6%, католичанство 5%, ислам 3%.
