Најважније из лекције
План-резиме
- Градска насеља
- Градска (урбана) насеља – сложене функције, већа површина, више становника, велика густина насељености.
- Становници раде у непољопривредним делатностима (индустрија, трговина, туризам, здравство).
- Статус града: више од 100.000 становника; или посебан положај, значај за Србију, близина државне границе (Ужице, Лозница, Сомбор, Кикинда, Пирот, Врање, Зајечар).
- Облик и изглед градова
- Зависи од тога да ли је град настао спонтано или по плану.
- Панонски (средњоевропски) тип – плански, у Панонској низији, уз реке: Суботица, Сомбор, Вршац.
- Турско-источњачки тип – спонтан, јужно од Саве и Дунава, уске кривудаве улице од калдрме.
- После Другог светског рата – плански делови: булевари, солитери, тргови (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш).
- Нови Београд – по плану од 1948; Горњи Милановац – први плански град (19. век).
- Структура града и околина
- Зоне: градско језгро (пословна зона) → стамбена → индустријска зона; периферија личи на село.
- Градови су гравитациони центри (судови, позоришта, школе, болнице).
- Привредни центри → привлаче радну снагу → дневне миграције; храну добијају из околине.
- Највећи утицај: Београд, Ниш, Крагујевац, Нови Сад.
- Градови Србије
- 193 градска насеља, 29 са статусом града.
- Београд: 10 градских општина, око 1,3 милиона (2019); у ширем смислу 17 општина, око 1,7 милиона.
- Остали већи: Нови Сад, Ниш, Приштина, Крагујевац.
- Урбанизација и њени проблеми
- Урбанизација – настанак и развој градских насеља; ширење хоризонтално и вертикално.
- Изражена у Београду, Новом Саду, Новом Пазару; око 60% становништва је урбано.
- Проблеми: пренасељеност, псеудоурбанизација (непланска приградска насеља), незапосленост, загађење, саобраћајне гужве, лоши комунални услови.
Градска (урбана) насеља – насеља сложенијих функција, веће површине и већег броја становника, обично велике густине насељености.
Становништво ради у непољопривредним делатностима: индустрији, трговини, туризму, здравству и др.
- Статус града – први услов је више од 100.000 становника; остали критеријуми су посебан географски положај, положај значајан за Србију и близина државне границе.
- Због близине државне границе статус града имају Ужице, Лозница, Сомбор, Кикинда, Пирот, Врање и Зајечар.
- Ниш – пример градског насеља.
Изглед града зависи од тога да ли је настао спонтано или је прво урађен његов план.
- Панонски (средњоевропски) тип – у Панонској низији; планска градња, најчешће поред већих река.
- Турско-источњачки тип – грађен спонтано у време Турака, јужно од Саве и Дунава; уске, кривудаве улице од калдрме и збијене куће; језгро већине градова у брдско-планинском делу Србије.
- Савремени плански делови – граде се после Другог светског рата: широки булевари, солитери, пространи тргови.
- Панонски тип: Суботица, Сомбор, Вршац.
- Савремени делови: Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш.
- Стари Београд – турско-источњачки тип; Нови Београд – по плану од 1948, улице се секу под правим углом.
- Горњи Милановац – први плански изграђен град у Србији (19. век).
Градско језгро – средиште града, најчешће пословна зона; око њега се наставља стамбена, а затим индустријска зона.
Што је даље од језгра, веће су социо-економске разлике; периферија је слабије урбанизована и личи на село.
Гравитациони центри – градови ка којима се окрећу становници мањих насеља, јер у њима постоје судови, позоришта, образовне и здравствене установе.
- Привредни центри – фирме привлаче радну снагу, па настају миграције, најчешће дневне.
- Снабдевање храном – у граду нема обрадивих површина, храна се производи у околном простору.
- Утицај града зависи од његове величине и броја функција.
- Највећи утицај на околину имају Београд, Ниш, Крагујевац и Нови Сад – највећи здравствени, образовни и индустријски центри Србије.
У Србији постоје 193 градска насеља, од којих 29 има статус града.
- Београд – највећи град; 10 градских општина, око 1,3 милиона становника (процена РЗС, 2019); у ширем смислу (17 општина) око 1,7 милиона.
- Остали већи градови – Нови Сад, Ниш, Приштина, Крагујевац.
- Карта (РЗС, 2011): испод 50.000 – нпр. Сомбор, Лозница, Јагодина; 50.000–99.999 – нпр. Зрењанин, Панчево, Чачак, Лесковац; 100.000–260.000 – Суботица, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Приштина; Београд – 1.166.763.
Урбанизација – процес настанка градских насеља и њиховог развоја.
Градови се шире хоризонтално и вертикално; данас је око 60% становништва Србије урбано и тај проценат расте.
Псеудоурбанизација – изградња непланских приградских насеља.
- Пренасељеност градова – последица миграција село–град.
- Незапосленост – нема довољно радних места.
- Загађење животне средине, саобраћајне гужве, лоши хигијенски и комунални услови.
- Урбанизација је посебно изражена у Београду, Новом Саду и Новом Пазару.
Најважније:
- Градска насеља: сложене функције, велика површина, много становника, непољопривредне делатности.
- Статус града: више од 100.000 становника или посебан положај, нпр. близина државне границе.
- Панонски тип: плански грађени градови у Панонској низији (Суботица, Сомбор, Вршац).
- Турско-источњачки тип: спонтано грађени, уске кривудаве улице, јужно од Саве и Дунава.
- Зоне града: градско језгро (пословна зона), стамбена и индустријска зона; периферија личи на село.
- Гравитациони центри: градови привлаче становнике околине услугама и радним местима (дневне миграције).
- Градови Србије: 193 градска насеља, 29 са статусом града; Београд – око 1,3 (у ширем смислу 1,7) милиона становника.
- Урбанизација: настанак и развој градова; око 60% становништва Србије је урбано.
- Проблеми: пренасељеност, псеудоурбанизација, незапосленост, загађење, гужве, лоши комунални услови.
