Најважније из лекције
План-резиме
- Положај Београда
- главни град Србије, једини милионски град
- на ушћу Саве у Дунав, на додиру Панонске низије и јужног обода Панонског басена
- истовремено посавски, подунавски, панонски и балкански град
- раскршће копнених и ваздушних путева – повољан саобраћајни положај, зато често освајан и разаран
- Историјски развој
- Скордисци (Келти), 4. век пре н. е. – насеље Singidun, код Римљана Singidunum
- 1–4. век н. е. Римљани, пут Via militaris; затим Византија, разарање у 7. веку, 630. Словени
-
- век – прво помињање имена Београд (писмо папе Јована VIII)
- крај 13. века – 1319. у Србији (краљ Драгутин)
- 1403–1427. престоница деспота Стефана Лазаревића, око 50.000 становника
- 1521. осваја га Сулејман Величанствени; око 90.000 људи
- 1841. престоница Кнежевине Србије (кнез Михаило Обреновић), 1867. потпуно ослобођен
- 115 ратова, рушен 44 пута, последњи пут 1999. (НАТО бомбардовање)
- Београдска агломерација
- агломерација – велики град са приградским насељима
- 17 општина, 1.690.193 становника, 3.226 km², 524 ст./km²
- ужи Београд: 10 општина, 360 km², 3.693 ст./km²
- највећа по површини Палилула, по становницима Нови Београд (212.104)
- раст због миграција село – град; Срби око 89%
- Функције
- саобраћајна, административна (Народна скупштина, Влада РС)
- образовна, здравствена, културна, индустријска, туристичка
- Знаменитости
- Калемегдан – тврђава стара око 2.000 година; kale = утврђење, megdan = бојно поље; споменик Победник
- Храм Светог Саве на Врачару – 87 m, највећи православни храм на Балканском полуострву; крипта 2001–2002.
Београд – главни град Србије и једини милионски град у земљи, на ушћу Саве у Дунав.
Лежи на контакту Панонске низије и јужног обода Панонског басена, па је истовремено:
- посавски – на реци Сави;
- подунавски – на Дунаву;
- панонски – делови северно од Саве и Дунава су у Панонској низији;
- балкански – стари део јужно од река је на Балканском полуострву.
На раскршћу важних копнених и ваздушних путева – повољан саобраћајно-географски положај, због чега је више пута освајан и разаран.
Скордисци – келтско племе које је у 4. веку пре н. е. поставило темеље града; насеље Singidun, код Римљана Singidunum.
- 1–4. век н. е. – римска власт; град на путу Via militaris, у 2. и 3. веку и богата римска колонија.
- Византија – периферија царства; напади Хуна, Сармата, Источних Гота и Авара, потпуно разорен у 7. веку; 630. долазе Словени.
- 9. век – прво помињање имена Београд (писмо папе Јована VIII бугарском кнезу); Бугарска, па Угарска.
- крај 13. века – 1319. – у Србији (краљ Драгутин), затим поново Угарска.
- 1403–1427. – деспот Стефан Лазаревић; Београд први пут престоница Србије, око 50.000 становника.
- 1521. – осваја га Сулејман Величанствени; трговачки центар са око 90.000 људи.
- крај 17. – крај 18. века – смењују се турска и хабзбуршка власт.
- 1841. – престоница Кнежевине Србије (кнез Михаило Обреновић); 1867. – потпуно ослобођен.
- Други светски рат – бомбардовања; после рата обнова и ширење.
- Око Београда водиле су се битке у 115 ратова, рушен је 44 пута; последње разарање – НАТО бомбардовање 1999. године.
Агломерација – велики град са приградским насељима.
Београдску агломерацију чини 17 општина са 1.690.193 становника; број расте због миграција село – град.
- Београд у ужем смислу (10 општина) – 1.166.763 ст. (2011), 1.329.650 ст. (2019); 360 km²; 3.693 ст./km².
- Београд у ширем смислу (10 + 7 општина) – 1.659.440 ст. (2011), 1.690.193 ст. (2019); 3.226 km²; 524 ст./km².
- Највећа општина по површини – Палилула; по броју становника – Нови Београд (212.104).
- Етнички састав – Срби око 89%, затим Црногорци, Хрвати, Македонци, Роми и други.
- Спољне општине: Сурчин, Обреновац, Барајево, Сопот, Гроцка, Младеновац, Лазаревац.
Саобраћајна функција – у граду се укрштају водени, ваздушни и копнени путеви.
Административна функција – седиште органа државне управе, Народне скупштине, Владе Републике Србије и многих организација.
- Образовна – универзитети (Капетан Мишино здање – Ректорат Универзитета у Београду).
- Здравствена – здравствене установе (Клинички центар Србије).
- Културна – позоришта и музеји.
- Индустријска – фабрике.
- Туристичка – бројни културно-историјски објекти привлаче туристе.
Калемегдан – Београдска тврђава, грађена од пре око 2.000 година; име од kale (утврђење) и megdan (бојно поље).
Храм Светог Саве – на Врачару, висок 87 m, највећи православни храм на Балканском полуострву.
Подигнут на месту где су Турци, према веровању, крајем 16. века спалили мошти Светог Саве.
- Крипта у темељима храма (7 m под земљом), Храм светог великомученика кнеза Лазара: грађена 2001–2002, затим осликана.
- Споменик Победник на Калемегдану – један од симбола Београда.
Најважније:
- Положај: ушће Саве у Дунав, додир Панонске низије и Балканског полуострва – посавски, подунавски, панонски и балкански град.
- Оснивачи: келтско племе Скордисци (4. век пре н. е.) – Singidun, код Римљана Singidunum.
- Прва престоница: 1403–1427, деспот Стефан Лазаревић.
- Нова историја: 1521. турска власт; 1841. престоница Кнежевине Србије; 1867. потпуно ослобођен.
- Агломерација: 17 општина, 1.690.193 становника, 3.226 km²; ужи град 10 општина, 360 km².
- Општине: највећа по површини Палилула, по броју становника Нови Београд.
- Функције: саобраћајна, административна, образовна, здравствена, културна, индустријска и туристичка.
- Знаменитости: Калемегдан (kale + megdan) и Храм Светог Саве (87 m, највећи православни храм на Балкану).
