Најважније из лекције
План-резиме
- Балканско полуострво
- повољан положај и хетерогено становништво
- „трусно подручје“ и „борилиште“ Истока и Запада
- Средњи век
- прве српске земље: Дукља, Травунија, Захумље, Паганија, Рашка, Босна
- најутицајнија држава у области Рашке (југозапад данашње Србије)
- династија Немањића, од 12. до 14. века
- цар Стефан Душан (14. век) – највећа територија, од Саве и Дунава до Пелопонеза, излаз на три мора
- Османска власт и независност
- после продора Турака Србија је вазална држава
- почетак 19. века – Први и Други српски устанак
- Берлински конгрес 1878. – Србија независна држава
- Кнежевина 1878. мања од данашње: без простора северно од Саве и Дунава, без Рашке и Косова и Метохије
- Југословенске државе
- после балканских ратова територија Србије се проширује
- 1918. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
- 1929. Краљевина Југославија
- 1945. ФНРЈ, 1963. СФРЈ
- 1991. распад СФРЈ (три републике прогласиле независност)
- 1992. СРЈ, 2003. Државна заједница Србија и Црна Гора
- Република Србија
- 2006. Црна Гора иступа из заједнице
- Србија постаје самостална држава данашњег изгледа
Због повољног положаја и велике хетерогености становништва Балканско полуострво је одувек било „трусно подручје“ и „борилиште“ Истока и Запада.
Географски положај Србије на Балкану утицао је на њен историјски развој.
У раном средњем веку настале су прве српске земље.
- Дукља, Травунија, Захумље, Паганија, Рашка и Босна.
Рашка – област у данашњој југозападној Србији где је настала најутицајнија српска средњовековна држава.
Немањићи – династија под којом је Србија доживела најинтензивнији развој, од 12. до 14. века.
- Цар Стефан Душан (14. век) – Србија има највећу територију: од Саве и Дунава до Пелопонеза, са излазом на три мора (Јадранско, Јонско, Егејско).
Вазална држава – положај Србије после продора Турака; тада губи ранији утицај.
- Почетак 19. века – Први и Други српски устанак започињу стицање независности.
- Берлински конгрес 1878. – после српско-турских ратова Србија постаје независна држава.
- Кнежевина Србија 1878: граница на Сави и Дунаву (северно Аустроугарска); Рашка област и Косово и Метохија у Османском царству – држава знатно мања од данашње.
После балканских ратова територија Србије се проширује, а после Првог светског рата Србија улази у савез јужнословенских народа.
- 1918. – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
- 1929. – преименована у Краљевину Југославију (до почетка Другог светског рата).
- 1945. – Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ).
- 1963. – Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).
- 1991. – распад СФРЈ, након што су три републике прогласиле независност.
- 1992. – Србија и Црна Гора формирају Савезну Републику Југославију (СРЈ).
- 2003. – СРЈ мења назив у Државна заједница Србија и Црна Гора.
Република Србија – независна држава од 2006. године, када је Црна Гора иступила из државне заједнице.
Тада је Србија добила свој данашњи изглед.
Најважније:
- Балкан: „трусно подручје“ и „борилиште“ Истока и Запада због положаја и хетерогености.
- Прве српске земље: Дукља, Травунија, Захумље, Паганија, Рашка, Босна.
- Немањићи: од 12. до 14. века, држава у области Рашке.
- Цар Душан: највећа територија, од Саве и Дунава до Пелопонеза.
- Турци: Србија постаје вазална држава.
- 1878: на Берлинском конгресу Србија постаје независна.
- 1918. и 1929.: Краљевина СХС, затим Краљевина Југославија (до Другог светског рата).
- 1945–1991: ФНРЈ, од 1963. СФРЈ; распад 1991.
- 1992–2006: СРЈ, од 2003. Државна заједница Србија и Црна Гора.
- 2006: Република Србија постаје самостална држава.
