Најважније из лекције
План-резиме
- Привреда
- Привреда – производња и размена добара и услуга ради задовољавања људских потреба; проучава је економска географија.
- Делатности: привредне (производне) и ванпривредне (непроизводне).
- Примарни сектор – пољопривреда, шумарство, лов и риболов; секундарни – индустрија, производно занатство, грађевинарство; терцијарни – саобраћај, трговина, угоститељство, туризам, услужно занатство; квартарни – школство, наука, здравство, култура, државна управа.
- Привредни развој
- Привредни развој – процес ослобађања од неразвијености и сиромаштва.
- Почетни услов: природни ресурси (земљиште, стене, минерали, фосилна горива, вода, ветар, енергија Сунца).
- Природни фактори: положај, рељеф, клима, земљиште, воде, вегетација.
- Друштвени фактори: демографски (број становника, густина, миграције), економски и политички (стабилност, међународни односи, степен развоја), научно-технолошки.
- Предратна фаза (до Другог светског рата)
- Земљорадња, сточарство, воћарство – пољопривредна земља.
- Средњовековно рударство: Ново Брдо, Трепча, Копаоник; обнова почетком 20. века страним капиталом.
- Неједнак развој: Војводина најразвијенија, Косово и Метохија најслабије.
- Социјалистичка фаза (после 1945)
- Обнова 1945–1947; Први петогодишњи план 1947–1951 – индустријализација, електрификација.
- Конфискација (одузимање приватне имовине) и национализација (приватно → државно).
- Србија – средње развијена индустријско-пољопривредна земља.
- Транзициона фаза
- Почетак крајем 20. века, прекид распадом СФРЈ 1991; ратови, санкције, НАТО бомбардовање 1999 → стагнација.
- Од 21. века: планска → либерална привреда, државна → приватна својина; пад производње, мање запослених, раст цена.
- Данас: средње развијена држава, усмерена ка европским интеграцијама.
Привреда – скуп делатности које служе за задовољавање људских потреба; обухвата производњу и размену добара и услуга.
Економска географија – географска дисциплина која проучава привреду.
Делатности се деле на привредне (производне) и ванпривредне (непроизводне).
- Примарни сектор – пољопривреда, шумарство, лов и риболов.
- Секундарни сектор – индустрија, производно занатство, грађевинарство.
- Терцијарни сектор – саобраћај, трговина, угоститељство, туризам, услужно занатство.
- Квартарни сектор (ванпривредне делатности) – школство, наука, здравство, култура, државна управа.
Привредни развој – сложен процес којим се држава ослобађа привредне неразвијености и сиромаштва.
Почетни услов развоја су природни ресурси: земљиште, стене, минерали, фосилна горива, вода, ветар и енергија Сунца.
Природни фактори – географски положај, рељеф, клима, земљиште, воде и вегетација.
- Где је земљиште неплодно, воде мало, а клима хладна, пољопривреда се тешко развија.
Друштвени фактори:
- Демографски – број становника, густина насељености, миграције.
- Економски и политички – економска и политичка стабилност државе, учешће у међународним политичким односима, степен привредног развоја.
- Научно-технолошки – примена научних и технолошких достигнућа у привреди.
Предратна фаза – од оснивања прве српске државе до почетка Другог светског рата.
Становништво се бавило земљорадњом, сточарством и воћарством – Србија је била изразито пољопривредна земља.
У средњем веку развијало се рударство; почетком 20. века обновљено је страним (немачким, енглеским, француским) капиталом, што је подстакло модерну индустрију.
- Средњовековни рударски центри: Ново Брдо, Трепча, Копаоник.
Развој је био неједнак: најразвијенија Војводина (утицај Аустроугарске), најслабије развијени Косово и Метохија.
Социјалистичка фаза – почиње после Другог светског рата.
- Период обнове (1945–1947) – поновна изградња порушених путева и фабрика.
- Први петогодишњи план (1947–1951) – индустријализација, електрификација, бољи образовни састав и животни стандард.
Конфискација – одузимање приватне имовине (предузећа, банке и др.) у корист државе.
Национализација – претварање приватне имовине у државну.
Резултат: Србија постаје средње развијена индустријско-пољопривредна земља.
Транзициона фаза – почела у последњој деценији 20. века, прекинута распадом СФРЈ 1991. године, настављена од почетка 21. века.
Узроци стагнације: ратни сукоби, економске блокаде (санкције), НАТО бомбардовање 1999. године, затвореност за страна улагања, немогућност приступа међународним институцијама.
Планска привреда – све одлуке о производњи и продаји доноси држава.
Либерална привреда – слободна привреда без трговинских ограничења.
Транзиција: прелазак са планске на либералну привреду и претварање државне својине у приватно власништво; на почетку – пад производње, смањење запослености, раст цена.
Данас је Србија привредно средње развијена држава, усмерена ка европским политичким и економским интеграцијама.
Најважније:
- Привреда: производња и размена добара и услуга ради задовољавања људских потреба.
- Сектори: примарни, секундарни и терцијарни (привредне делатности) и квартарни (ванпривредне делатности).
- Природни ресурси: земљиште, стене, минерали, фосилна горива, вода, ветар, енергија Сунца – почетни услов развоја.
- Природни фактори: положај, рељеф, клима, земљиште, воде, вегетација.
- Друштвени фактори: демографски, економски, политички и научно-технолошки.
- Предратна фаза: Србија изразито пољопривредна земља; Војводина најразвијенија, Косово и Метохија најмање.
- Социјалистичка фаза: обнова 1945–1947, Први петогодишњи план 1947–1951, конфискација и национализација.
- Транзициона фаза: од планске ка либералној привреди, из државне у приватну својину.
- Данас: Србија је средње развијена држава на путу европских интеграција.
