Корице уџбеника

31. Пољопривреда и географски простор

Изабери решење задатка:

Задатак 6

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Пољопривреда
    • Пољопривреда – гајење биљака и стоке ради хране, резерви хране и сировина за индустрију.
    • Низије (Војводина, перипанонска Србија) – земљорадња; јужни, планински предели – сточарство.
    • Агротехничке мере (нпр. наводњавање) ублажавају неповољне услове.
    • Екстензивна производња: примитивна средства, мали приноси, много људског рада; интензивна: савремене мере, високи приноси, мало људског рада.
  2. Ратарство
    • Засејане површине: жита 66,3%, индустријско биље 19,0%, крмно биље 8,9%.
    • Пшеница (до 800 m) и кукуруз (до 900 m) – Војводина, Мачва, Стиг, Поморавље; јечам, овас, раж – на око 1.500 m.
    • Индустријско биље: шећерна репа, сунцокрет, соја (Војводина), хмељ (Бачка), дуван (Јужно Поморавље, Подриње, Косовска котлина, Банат).
    • Крмно биље: детелина, сточни грашак. Поврће: купус (Футог), паприка (Лесковац), кромпир (западна Србија), пасуљ.
  3. Воћарство и виноградарство
    • Средњоевропско воће; Србија – велики произвођач шљиве и малине (западна Србија).
    • Виноградарство од 4. века; 80% грожђа за вино; рејони: палићки, фрушкогорски, вршачки, подунавски, шумадијски, смедеревски, неготински, тимочки, метохијски, нишавско-јужноморавски, жупски.
    • Органски производи морају бити сертификовани.
  4. Сточарство
    • Говедарство 41%, свињарство 34%, живинарство 15%, овчарство 9%, пчеларство 1%.
    • Планине – екстензивно (овце, говеда: Проклетије, Шар-планина, Стара планина); низије – интензивно.
    • Пчеларство: од опрашивања зависе 2/3 усева; сточни фонд опада због деаграризације.
  5. Лов и риболов
    • Крупна и ситна дивљач; преко 320 ловишта (Карађорђево, Моровић, Делиблатска пешчара).
    • Риболов: речни, језерски, вештачки (рибњак „Ечка“); увози се две трећине рибе.
  6. Шумарство
    • Шуме око 29% територије; преовлађују буква и храст; четинари: смрча, јела, бор.
    • Претње: сеча и пожари; циљ 46% шумовитости – пошумљавање.
Пољопривреда – делатност гајења биљака и стоке ради задовољавања потреба за храном; обезбеђује и резерве хране за непогоде и рат и сировине за индустрију.
У Војводини и перипанонској Србији преовлађује земљорадња, а у јужнијим, планинским пределима сточарство.
Агротехничке мере – мере којима се ублажавају неповољни природни услови, нпр. наводњавање обрадивих површина.
  • Екстензивна производња – примитивна средства за рад, мали приноси, велико учешће људске радне снаге.
  • Интензивна производња – савремене агротехничке мере, високи приноси, мало учешће људске радне снаге.
Земљорадња – обрада земљишта и гајење биљака; дели се на ратарство, воћарство и виноградарство.
Ратарство – производња житарица, индустријског биља, поврћа и крмног биља.
Засејане површине (РЗС, 2018): жита 66,3%, индустријско биље 19,0%, крмно биље 8,9%.
  • Пшеница (до 800 m) и кукуруз (до 900 m) – највише у Војводини, Мачви, Стигу и Поморављу; приноси се мењају из године у годину.
  • Јечам, овас, раж – на око 1.500 m; сточна храна, јечам за пиво.
  • Индустријско биље – шећерна репа, сунцокрет, соја (Војводина), хмељ (Бачка), дуван (Јужно Поморавље, Подриње, Косовска котлина, Банат).
  • Крмно биље – детелина, сточни грашак; основа интензивног сточарства.
  • Купус – Футог; паприка – Лесковац, Трстеник, Алексинац; кромпир – западна Србија.
Воћарство – гајење воћа; у Србији преовлађује средњоевропско воће (шљиве, јабуке, крушке, вишње, брескве, малине).
Србија је међу највећим европским произвођачима шљиве и малине; малина – западна Србија (Ваљево, Ариље, Гуча, Ивањица).
Виноградарство – гајење винове лозе (блажа клима, брежуљкаст рељеф, растресито земљиште); у Србији од 4. века; 80% грожђа за вино.
  • Рејони: палићки, фрушкогорски, вршачки, подунавски, шумадијски, смедеревски, неготински, тимочки, метохијски, нишавско-јужноморавски, жупски (Александровац).
Органска производња – без вештачких ђубрива; производи морају бити сертификовани.
Сточарство – гајење, укрштање и искоришћавање домаћих животиња.
Структура сточарске производње 2019: говедарство 41%, свињарство 34%, живинарство 15%, овчарство 9%, пчеларство 1%.
  • Планински предели – екстензивно сточарство (овце, говеда): Проклетије, Шар-планина, Стара планина; Пештерска висораван – органско сточарство.
  • Нижи предели (Војводина, Мачва, Поморавље, Шумадија) – интензивно сточарство: свињарство, живинарство, говедарство.
Пчеларство – гајење медоносне пчеле у кошницама; два подручја: Војводина (уљана репица, липа, сунцокрет) и остатак Србије (багрем, липа, ливадско биље).
Од опрашивања пчела зависе 2/3 усева и око 85% цветница; пчеле дају мед, полен, восак, прополис, матични млеч.
Сточни фонд опада због деаграризације, малог улагања и променљивог тржишта.
  • Љубичево код Пожаревца – најстарија ергела у Србији.
Лов – у ужем смислу одстрел и хватање дивљачи, а у ширем и њен узгој и заштита; има економску, спортску и рекреативну вредност.
  • Крупна дивљач – дивља свиња, срна, јелен лопатар, муфлон, дивокоза.
  • Ситна дивљач – зец, фазан, јаребица, дивља патка.
Преко 320 ловишта на око 6.500.000 хектара: Карађорђево, Моровић, Делиблатска пешчара.
Риболов (спортски и комерцијални) је недовољно развијен – увози се око две трећине потребне рибе.
  • Речни – Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, Велика Морава (шаран, штука, смуђ).
  • Језерски – Власинско, Ђердапско и друга вештачка језера.
  • Вештачки – рибњаци на око 15.000 хектара (шаран, пастрмка); највећи је „Ечка“.
Шумарство – узгајање, очување и рационално коришћење шума; организовано од 19. века.
Србија је средње шумовита: око 2,2 милиона хектара шума (око 29% територије); 47% приватно, 53% државно.
  • Лишћарске шуме – најзаступљеније; буква и храст, мање топола, врба, јасен.
  • Мешовите и четинарске шуме – заједно око 2,5% територије; смрча, јела, црни и бели бор.
Дрво служи за папир, грађу и огрев; шуме угрожавају сеча и пожари.
Пошумљавање – кључна мера да би Србија достигла европски степен шумовитости од 46%.
Најважније:
  1. Пољопривреда: гајење биља и стоке ради хране, резерви хране и сировина за индустрију.
  2. Размештај: у низијама (Војводина, перипанонска Србија) земљорадња, у планинама сточарство.
  3. Типови: екстензивни и интензивни.
  4. Ратарство: жита 66,3% засејаних површина; пшеница и кукуруз највише у Војводини, Мачви, Стигу и Поморављу.
  5. Индустријско биље: шећерна репа, сунцокрет, соја, хмељ, дуван – сировине за прехрамбену, текстилну и дуванску индустрију.
  6. Воће: средњоевропско; Србија је међу највећим произвођачима шљиве и малине.
  7. Винова лоза: од 4. века; 11 значајних рејона, 80% грожђа за вино.
  8. Сточарство: највише говедарство (41%) и свињарство (34%); сточни фонд опада.
  9. Шумарство: шуме око 29% територије, преовлађују буква и храст; циљ је 46% кроз пошумљавање.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: