Најважније из лекције
План-резиме
- Рударство
- истражује, вади и оплемењује руде; руде у Србији су поливалентне
- вади се само исплативо налазиште; традиција – Ново Брдо (40.000 људи)
- подела: тешки (црни), обојени, племенити, радиоактивни метали и енергетски извори
- Руде метала
- гвожђе (Рудник, Копаоник, Мајданпек) се не вади; оплемењивачи челика: манган, хром, молибден (Србија 2. у Европи), кобалт, никл
- бакар – само РТБ Бор; олово и цинк заједно; антимон се више не вади
- племенити: злато, сребро, платина, жива (једини течни метал)
- Јадарит и индустријски минерали
- јадарит (долина Јадра) – литијум и бор, 136 милиона тона, ~10% светског литијума
- цементни лапорац → цемент, магнезит → ватростална опека, кварцни песак → стакло, азбест
- Енергетика и угаљ
- најважнији извори: угаљ и водена снага
- лигнит (94%, најмања калоријска вредност) – Колубарски, Костолачки, Косовско-метохијски басен
- мрки – Ресавско-моравски, Штаваљ; камени (најквалитетнији, најмање) – Тимочки, Ибарски
- термоелектране: Никола Тесла А и Б, Колубара, Костолац А и Б, Косово А и Б
- Нафта, шкриљци, гас
- нафта – Банат (Кикинда, Вршац, Зрењанин); углавном се увози; рафинерије Нови Сад и Панчево
- уљни шкриљци – Алексинац (60%), Ћићевац, Пирот; не ваде се
- земни гас – пратилац нафте, највише око Кикинде
- Обновљиви извори
- 25% енергије, највише из воде (42%); Ђердап I (Дунав), Бајина Башта (Дрина)
- ветар 24% (11 ветропаркова, „Чибук 1“), биомаса 16%, Сунце 1,5%
- геотермална електрана – најпогоднија Врањска бања
- Остале гране
- црна металургија – Смедерево; обојена – Бор
- металска (Севојно, Крагујевац, Прибој), електроиндустрија, тешка хемијска (ђубриво, киселине, пластика, детерџенти), грађевински материјал (цемент, цреп, стакло)
Рударство – истражује, вади (експлоатише) и оплемењује руде и корисне минерале.
Поливалентне руде – поред главног метала садрже и друге корисне минерале.
- Тешки (црни) метали – гвожђе и оплемењивачи челика.
- Обојени – бакар, олово, цинк, антимон.
- Племенити – злато, сребро, платина.
- Радиоактивни – уранијум.
- Енергетски извори – угаљ, нафта, гас.
Ваде се само исплатива налазишта; многи рудници су затворени („Ребељ“, „Лиса“, „Дева“).
Оплемењивачи челика – метали који се додају гвожђу: манган, хром (против рђе), молибден (Србија друга у Европи), кобалт, никл.
- Бакар – вади се само у РТБ Бор (Велики Кривељ, Јама, Церово).
- Олово и цинк – јављају се заједно (Љубовија, Рудник).
- Антимон – вађење заустављено.
- Племенити – злато, сребро (Бор), платина и жива се не ваде.
Руде гвожђа се због лошег квалитета не ваде. Жива је једини метал у течном стању.
Јадарит – минерал из долине Јадра, богат литијумом и бором; преко 136 милиона тона, око 10% светског литијума.
- Цементни лапорац – цемент.
- Магнезит – ватростална опека.
- Кварцни песак – стакло.
- Азбест – ватростални материјал.
- Украсни камен: Јелен До код Пожеге.
Енергетика – делатност која добија енергију из различитих извора; у Србији највише из угља и воде.
Угаљ – црна седиментна стена која гори, настала од биљних остатака у слаткој води.
- Лигнит – најмања калоријска вредност, 94% угља (Колубарски, Костолачки, Косовско-метохијски басен).
- Мрки – Ресавско-моравски басен, Штаваљ.
- Камени – најквалитетнији, најмање га има (Тимочки, Ибарски басен).
- Термоелектране: „Никола Тесла“ А и Б, „Колубара“, „Костолац“ А и Б, „Косово“ А и Б.
Нафта – необновљив извор енергије; највише у Банату, углавном се увози; рафинерије у Новом Саду и Панчеву.
Уљни шкриљци – 8–13% нафте; Алексинац, Ћићевац, Пирот; не ваде се.
Земни гас – пратилац нафте, највише око Кикинде.
Око 25% енергије: вода 42%, ветар 24%, биомаса 16%, Сунце 1,5%.
- Вода – Дрина, Дунав, Ибар, Врла; Ђердап I и Бајина Башта.
- Ветар – 11 ветропаркова, највећи „Чибук 1“ код Ковина.
- Геотермална – најпогоднија Врањска бања.
Енергетика је највећи загађивач ваздуха, па треба прећи на обновљиве изворе.
Металургија – производи метале; црна у Смедереву, обојена у Бору.
Металска индустрија – механички обрађује метале; металопрерађивачка (Севојно), машинска (Крагујевац, Прибој), аутомобилска, бродоградилишна.
- Електроиндустрија – Београд, Ниш, Нови Сад.
- Тешка хемијска – ђубриво (Шабац, Панчево), киселина (Бор), детерџенти (Крушевац).
- Грађевински материјал – цемент (Беочин), цреп (Кикинда), стакло (Параћин).
Најважније:
- Рударство: руде су поливалентне, ваде се само исплатива налазишта.
- Оплемењивачи челика: манган, хром, молибден, кобалт, никл.
- Бор: једини рудник бакра у раду и центар обојене металургије.
- Јадарит: око 10% светских резерви литијума.
- Угаљ: највише лигнита (94%), користи се у термоелектранама.
- Нафта и гас: Банат и Кикинда; нафта се углавном увози.
- Вода: Ђердап I и Бајина Башта дају највише струје.
- Металургија: црна у Смедереву, обојена у Бору.
