Најважније из лекције
План-резиме
- Лака индустрија
- прави предмете за широку потрошњу (храна, одећа, обућа, намештај, козметика)
- гране: прехрамбена, текстилна, дрвна, дуванска, коже и обуће, гуме, лака хемијска
- Прехрамбена индустрија (агроиндустрија)
- прерађује сировине биљног и животињског порекла; најразвијенија грана у Србији
- највише у Војводини – зависи од пољопривреде
- млинска – где се гаје житарице; брашно у силосима око већих градова
- шећер – Врбас, Црвенка, Ковачица, Пећинци; од њега зависи кондиторска (слаткиши)
- уље – Зрењанин, Сомбор, Врбас
- млеко и месо – близу потрошачких центара: млеко – Београд, Сомбор, Шабац, Суботица, Крагујевац, Ниш; месо – Нови Сад, Јагодина, Бачка Топола
- воће и поврће – сокови и џемови, део за извоз
- Текстилна индустрија
- тканине од природних и вештачких влакана
- ослабила због увоза из Кине и Турске; извоз: чарапе, трикотажа, теписи
- Нови Пазар, Ариље, Београд, Чачак, Врање, Лесковац, Пирот
- Дуванска и дрвна индустрија
- дуванска – близу сировина: Сента, Ниш, Врање, Инђија
- дрвна – резана грађа, намештај, целулоза и папир: Врање, Крагујевац, Нови Пазар, Тутин
- Кожа, обућа и гума
- сирова кожа – Рума, Зрењанин; обућа – Алибунар, Ковачица, Владимирци, Земун
- гума – сировине се увозе, а Србија је велики извозник: Пирот („Тигар“), Ниш, Рума, Београд, Крушевац („Трајал“)
- Лака хемијска индустрија
- боје, лакови, лепкови, лекови, козметика, средства за хигијену
- Вршац, Земун, Лесковац, Шабац
Лака индустрија – део индустрије који прави предмете за широку потрошњу: храну, одећу, обућу, намештај, козметику.
- Гране – прехрамбена, текстилна, дрвна, дуванска, индустрија коже и обуће, индустрија гуме и лака хемијска индустрија.
Размештај грана зависи од сировина и купаца: прехрамбена и дуванска су уз пољопривредне крајеве, прерада млека и меса уз велике градове.
Прехрамбена индустрија – прерађује сировине биљног и животињског порекла у готове производе; други назив је агроиндустрија.
То је најразвијенија грана индустрије у Србији. Зависи од пољопривредних производа, па је највише концентрисана у Војводини.
- Млинска индустрија – у крајевима где се гаје житарице; жито се меље у млиновима, брашно се чува у силосима око већих градова.
- Индустрија шећера – Врбас, Црвенка, Ковачица, Пећинци.
- Кондиторска индустрија – прави слаткише и зависи од производње шећера.
- Индустрија уља – Зрењанин, Сомбор, Врбас.
Прерада млека и меса – врши се у близини потрошачких центара (великих градова).
- Млечна индустрија – Београд, Сомбор, Шабац, Суботица, Крагујевац, Ниш.
- Месна индустрија – Нови Сад, Јагодина, Бачка Топола.
- Прерада и конзервирање воћа и поврћа – сокови и џемови.
Прерада воћа и поврћа је доста развијена, а део производње је намењен извозу.
Текстилна индустрија – производи тканине од природних и вештачких влакана.
Некада јако развијена, ослабила је због увоза јефтинијих текстилних производа из Кине и Турске. Данас се највише извозе чарапе, трикотажа и теписи.
- Центри текстилне индустрије: Нови Пазар, Ариље, Београд, Чачак, Врање, Лесковац, Пирот.
Дуванска индустрија – развила се у близини места где се производи сировина (дуван): Сента, Ниш, Врање, Инђија.
Дрвна индустрија – физички или хемијски обрађује и прерађује дрво у полупроизводе (резана грађа) и готове производе (намештај); производи и целулозу и папир.
- Центри дрвне индустрије – Врање, Крагујевац, Нови Пазар, Тутин.
Индустрија коже и обуће – производи сирову кожу, обућу и одећу од природне и вештачке коже.
- Сирова кожа – Рума, Зрењанин.
- Обућа – Алибунар, Ковачица, Владимирци, Земун.
Сировине за индустрију гуме се увозе, али је Србија један од већих извозника гума.
- Центри индустрије гуме: Пирот („Тигар“), Ниш, Рума, Београд, Крушевац („Трајал“).
Лака хемијска индустрија – производи боје, лакове, лепкове, лекове, козметичка средства и средства за личну хигијену.
Разликује се од тешке хемијске индустрије, која хемијски прерађује сировине минералног порекла.
- Центри: Вршац, Земун, Лесковац, Шабац.
Најважније:
- Лака индустрија: прави производе за широку потрошњу; обухвата прехрамбену, текстилну, дрвну, дуванску, кожарску, гумарску и лаку хемијску индустрију.
- Прехрамбена индустрија (агроиндустрија): најразвијенија у Србији, највише у Војводини, јер зависи од пољопривреде.
- Шећер и уље: шећер – Врбас, Црвенка, Ковачица, Пећинци; уље – Зрењанин, Сомбор, Врбас; од шећера зависи кондиторска индустрија.
- Млеко и месо: прерађују се близу потрошачких центара (млеко – Београд, Сомбор, Шабац, Суботица, Крагујевац, Ниш; месо – Нови Сад, Јагодина, Бачка Топола).
- Воће и поврће: сокови и џемови, део иде у извоз.
- Текстилна индустрија: ослабила због увоза из Кине и Турске; извозе се чарапе, трикотажа, теписи.
- Дуванска и дрвна: дуван – Сента, Ниш, Врање, Инђија; дрво (грађа, намештај, целулоза, папир) – Врање, Крагујевац, Нови Пазар, Тутин.
- Гума: сировине се увозе, а Србија је велики извозник гума – Пирот („Тигар“), Крушевац („Трајал“).
- Лака хемијска: боје, лакови, лекови, козметика – Вршац, Земун, Лесковац, Шабац.
